Рјечник

sr Прошлост модалних глагола 2   »   lv Modālo darbības vārdu pagātne 2

88 [осамдесет и осам]

Прошлост модалних глагола 2

Прошлост модалних глагола 2

88 [astoņdesmit astoņi]

Modālo darbības vārdu pagātne 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски летонски Игра Више
Мој син не хтеде се играти са лутком. M--s dē-s-negr-bē-- ---lē--es--r------. M___ d___ n________ s________ a_ l_____ M-n- d-l- n-g-i-ē-a s-ē-ē-i-s a- l-l-i- --------------------------------------- Mans dēls negribēja spēlēties ar lelli. 0
Моја ћерка не хтеде играти фудбал. Ma-a-me--a---g-i-ē-- -pē--- f-tb--u. M___ m____ n________ s_____ f_______ M-n- m-i-a n-g-i-ē-a s-ē-ē- f-t-o-u- ------------------------------------ Mana meita negribēja spēlēt futbolu. 0
Моја жена не хтеде играти шах са мном. Ma-a--i--a n---ibēj- ar --------l-t ša--. M___ s____ n________ a_ m___ s_____ š____ M-n- s-e-a n-g-i-ē-a a- m-n- s-ē-ē- š-h-. ----------------------------------------- Mana sieva negribēja ar mani spēlēt šahu. 0
Моја деца не хтедоше ићи у шетњу. Mani b-rn- -e-r--ē-a-i-t-----ai---ie-. M___ b____ n________ i__ p____________ M-n- b-r-i n-g-i-ē-a i-t p-s-a-g-t-e-. -------------------------------------- Mani bērni negribēja iet pastaigāties. 0
Они не хтедоше поспремити собу. V------gr---j--uzkop----tabu. V___ n________ u_____ i______ V-ņ- n-g-i-ē-a u-k-p- i-t-b-. ----------------------------- Viņi negribēja uzkopt istabu. 0
Они не хтедоше ићи у кревет. Vi-i -egri--ja -et-gu--ā. V___ n________ i__ g_____ V-ņ- n-g-i-ē-a i-t g-l-ā- ------------------------- Viņi negribēja iet gultā. 0
Он не смеде јести сладолед. V-ņ-----rīk-tē-a--s---a-dē-um-. V___ n__________ ē__ s_________ V-ņ- n-d-ī-s-ē-a ē-t s-l-ē-u-u- ------------------------------- Viņš nedrīkstēja ēst saldējumu. 0
Он не смеде јести чоколаду. Vi-----d-īk-t-ja---t----o---i. V___ n__________ ē__ š________ V-ņ- n-d-ī-s-ē-a ē-t š-k-l-d-. ------------------------------ Viņš nedrīkstēja ēst šokolādi. 0
Он не смеде јести бомбоне. Viņš--edr----ē-- --t---n-ektes. V___ n__________ ē__ k_________ V-ņ- n-d-ī-s-ē-a ē-t k-n-e-t-s- ------------------------------- Viņš nedrīkstēja ēst konfektes. 0
Ја смедох нешто зажелети. E--drī--tēj- -ev-k-ut ko v-lēt--s. E_ d________ s__ k___ k_ v________ E- d-ī-s-ē-u s-v k-u- k- v-l-t-e-. ---------------------------------- Es drīkstēju sev kaut ko vēlēties. 0
Ја смедох купити себи хаљину. Es d----t-j--n----kt sev -l--t-. E_ d________ n______ s__ k______ E- d-ī-s-ē-u n-p-r-t s-v k-e-t-. -------------------------------- Es drīkstēju nopirkt sev kleitu. 0
Ја смедох узети себи једну пралину. Es --īk----- -a--mt-š-k--ā-----on--kti. E_ d________ p_____ š________ k________ E- d-ī-s-ē-u p-ņ-m- š-k-l-d-s k-n-e-t-. --------------------------------------- Es drīkstēju paņemt šokolādes konfekti. 0
Смеде ли ти пушити у авиону? Va- tu dr--stē-- li-ma--nā sm-ķ-t? V__ t_ d________ l________ s______ V-i t- d-ī-s-ē-i l-d-a-ī-ā s-ē-ē-? ---------------------------------- Vai tu drīkstēji lidmašīnā smēķēt? 0
Смеде ли ти пити пиво у болници? V-i -- -r-kstē-i -lim-īcā ----t a-u? V__ t_ d________ s_______ d____ a___ V-i t- d-ī-s-ē-i s-i-n-c- d-e-t a-u- ------------------------------------ Vai tu drīkstēji slimnīcā dzert alu? 0
Смеде ли ти повести пса у хотел? V-i--u-drīkstēji ņ----līdz- uz -i--n-cu -un-? V__ t_ d________ ņ___ l____ u_ v_______ s____ V-i t- d-ī-s-ē-i ņ-m- l-d-i u- v-e-n-c- s-n-? --------------------------------------------- Vai tu drīkstēji ņemt līdzi uz viesnīcu suni? 0
На распусту деца смедоше остати дуже вани. B-īvd---ā---ē--i-drīk--ēj- -lg- p----t -r-. B_________ b____ d________ i___ p_____ ā___ B-ī-d-e-ā- b-r-i d-ī-s-ē-a i-g- p-l-k- ā-ā- ------------------------------------------- Brīvdienās bērni drīkstēja ilgi palikt ārā. 0
Они смедоше дуго се играти у дворишту. V-ņi dr-k--ē-a -l-i s-ē-ēti-----g-l-ā. V___ d________ i___ s________ p_______ V-ņ- d-ī-s-ē-a i-g- s-ē-ē-i-s p-g-l-ā- -------------------------------------- Viņi drīkstēja ilgi spēlēties pagalmā. 0
Они смедоше дуго остати будни. Viņ---r-ks---- i-gi -a---t n---d-. V___ d________ i___ p_____ n______ V-ņ- d-ī-s-ē-a i-g- p-l-k- n-m-d-. ---------------------------------- Viņi drīkstēja ilgi palikt nomodā. 0

Савети против заборављања

Учење није увек лака ствар. Чак и кад се при том забављамо може бити исцрпљујуће. Али, када нешто научимо - срећни смо. Поносни смо на себе и на наш прогрес. На несрећу, можемо и заборавити то што смо научили. Ово посебно важи за научене језике. Већина нас у школи учи један или више језика. Ово знање се по завршетку школе често губи. Скоро да и нисмо у стању да се служимо наученим језиком. Наш матерњи језик углавном доминира нашом свакодневицом. Многи страни језици употребљавају се само на одмору. Али, уколико се знање не активира редовно, оно се губи. Нашем мозгу потребна је вежба. Чак би могли рећи да функционише као мишић. Тај наш мишић морамо тренирати иначе ће ослабити. Али, постоје методе да се заборављање спречи. Најважније је да непрекидно примењујемо научено. У овоме нам могу помоћи утврђени ритуали. За различите дане у недељи могли би направити један мали план. Понедељком би могли читати књигу на страном језику. Средом би могли слушати радио неке стране земље. Петком би могли водити дневник на страном језику. На тај начин се са читања пребацујете на слушање, а потом на писање. Тиме се постиже да се знање језика активира на разне начине. Све ово не мора трајати дуго; пола сата дневно довољно је да се знање активира. Важно је само да редовно вежбате! Студије показују да се назучено памти деценијама. У датом тренутку га само треба извући из фијоке...