Рјечник

sr Прошлост модалних глагола 2   »   cs Minulý čas způsobových sloves 2

88 [осамдесет и осам]

Прошлост модалних глагола 2

Прошлост модалних глагола 2

88 [osmdesát osm]

Minulý čas způsobových sloves 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски чешки Игра Више
Мој син не хтеде се играти са лутком. M-j s-- si-------l --á----p--en---. Můj syn si nechtěl hrát s panenkou. M-j s-n s- n-c-t-l h-á- s p-n-n-o-. ----------------------------------- Můj syn si nechtěl hrát s panenkou. 0
Моја ћерка не хтеде играти фудбал. M--- d-e-a--echtě-a hrá- fotb-l. Moje dcera nechtěla hrát fotbal. M-j- d-e-a n-c-t-l- h-á- f-t-a-. -------------------------------- Moje dcera nechtěla hrát fotbal. 0
Моја жена не хтеде играти шах са мном. M-je -en- -e m----n-c-t-la-hr-t š-c-y. Moje žena se mnou nechtěla hrát šachy. M-j- ž-n- s- m-o- n-c-t-l- h-á- š-c-y- -------------------------------------- Moje žena se mnou nechtěla hrát šachy. 0
Моја деца не хтедоше ићи у шетњу. M--e-d-ti-nec-t--y -------p--ch-z--. Moje děti nechtěly jít na procházku. M-j- d-t- n-c-t-l- j-t n- p-o-h-z-u- ------------------------------------ Moje děti nechtěly jít na procházku. 0
Они не хтедоше поспремити собу. N--h---y--klidit----o-. Nechtěly uklidit pokoj. N-c-t-l- u-l-d-t p-k-j- ----------------------- Nechtěly uklidit pokoj. 0
Они не хтедоше ићи у кревет. N--ht-l- j-t--o -os--l-----p--. Nechtěly jít do postele / spát. N-c-t-l- j-t d- p-s-e-e / s-á-. ------------------------------- Nechtěly jít do postele / spát. 0
Он не смеде јести сладолед. Nes-ě------ zm-zli-u. Nesměl jíst zmrzlinu. N-s-ě- j-s- z-r-l-n-. --------------------- Nesměl jíst zmrzlinu. 0
Он не смеде јести чоколаду. Ne--ěl-j--- -------u. Nesměl jíst čokoládu. N-s-ě- j-s- č-k-l-d-. --------------------- Nesměl jíst čokoládu. 0
Он не смеде јести бомбоне. Nesměl-j--t-bo----y. Nesměl jíst bonbóny. N-s-ě- j-s- b-n-ó-y- -------------------- Nesměl jíst bonbóny. 0
Ја смедох нешто зажелети. S-ěl-/----l-----m-s--ně---p-á-. Směl / směla jsem si něco přát. S-ě- / s-ě-a j-e- s- n-c- p-á-. ------------------------------- Směl / směla jsem si něco přát. 0
Ја смедох купити себи хаљину. Sm-l-/-s---a--s-m ---ko-pi--š-t-. Směl / směla jsem si koupit šaty. S-ě- / s-ě-a j-e- s- k-u-i- š-t-. --------------------------------- Směl / směla jsem si koupit šaty. 0
Ја смедох узети себи једну пралину. S-ě- - sm--- --e--si-vzít-p-----ku. Směl / směla jsem si vzít pralinku. S-ě- / s-ě-a j-e- s- v-í- p-a-i-k-. ----------------------------------- Směl / směla jsem si vzít pralinku. 0
Смеде ли ти пушити у авиону? S--l / smě-- jsi ko-ř-----l--ad-e? Směl / směla jsi kouřit v letadle? S-ě- / s-ě-a j-i k-u-i- v l-t-d-e- ---------------------------------- Směl / směla jsi kouřit v letadle? 0
Смеде ли ти пити пиво у болници? S-ě- --s-ěla-------t - -emo---ci --v-? Směl / směla jsi pít v nemocnici pivo? S-ě- / s-ě-a j-i p-t v n-m-c-i-i p-v-? -------------------------------------- Směl / směla jsi pít v nemocnici pivo? 0
Смеде ли ти повести пса у хотел? Sm-- /-s-ě----si-vz-- --- - se-o- ---ho-e--? Směl / směla jsi vzít psa s sebou do hotelu? S-ě- / s-ě-a j-i v-í- p-a s s-b-u d- h-t-l-? -------------------------------------------- Směl / směla jsi vzít psa s sebou do hotelu? 0
На распусту деца смедоше остати дуже вани. O p-á--niná---s--ly dě-i--ůstat------o----k-. O prázdninách směly děti zůstat dlouho venku. O p-á-d-i-á-h s-ě-y d-t- z-s-a- d-o-h- v-n-u- --------------------------------------------- O prázdninách směly děti zůstat dlouho venku. 0
Они смедоше дуго се играти у дворишту. M-h----i --át-dl--ho na ---ř-. Mohly si hrát dlouho na dvoře. M-h-y s- h-á- d-o-h- n- d-o-e- ------------------------------ Mohly si hrát dlouho na dvoře. 0
Они смедоше дуго остати будни. S-ě-y-z--tat---o-ho-vz--ru. Směly zůstat dlouho vzhůru. S-ě-y z-s-a- d-o-h- v-h-r-. --------------------------- Směly zůstat dlouho vzhůru. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Савети против заборављања

Учење није увек лака ствар. Чак и кад се при том забављамо може бити исцрпљујуће. Али, када нешто научимо - срећни смо. Поносни смо на себе и на наш прогрес. На несрећу, можемо и заборавити то што смо научили. Ово посебно важи за научене језике. Већина нас у школи учи један или више језика. Ово знање се по завршетку школе често губи. Скоро да и нисмо у стању да се служимо наученим језиком. Наш матерњи језик углавном доминира нашом свакодневицом. Многи страни језици употребљавају се само на одмору. Али, уколико се знање не активира редовно, оно се губи. Нашем мозгу потребна је вежба. Чак би могли рећи да функционише као мишић. Тај наш мишић морамо тренирати иначе ће ослабити. Али, постоје методе да се заборављање спречи. Најважније је да непрекидно примењујемо научено. У овоме нам могу помоћи утврђени ритуали. За различите дане у недељи могли би направити један мали план. Понедељком би могли читати књигу на страном језику. Средом би могли слушати радио неке стране земље. Петком би могли водити дневник на страном језику. На тај начин се са читања пребацујете на слушање, а потом на писање. Тиме се постиже да се знање језика активира на разне начине. Све ово не мора трајати дуго; пола сата дневно довољно је да се знање активира. Важно је само да редовно вежбате! Студије показују да се назучено памти деценијама. У датом тренутку га само треба извући из фијоке...