Рјечник

sr Прошлост модалних глагола 2   »   cs Minulý čas způsobových sloves 2

88 [осамдесет и осам]

Прошлост модалних глагола 2

Прошлост модалних глагола 2

88 [osmdesát osm]

Minulý čas způsobových sloves 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски чешки Игра Више
Мој син не хтеде се играти са лутком. M-j---n--i----h----hrá-----a-enko-. M__ s__ s_ n______ h___ s p________ M-j s-n s- n-c-t-l h-á- s p-n-n-o-. ----------------------------------- Můj syn si nechtěl hrát s panenkou. 0
Моја ћерка не хтеде играти фудбал. M--e -c-r-----h---a h--t fotb--. M___ d____ n_______ h___ f______ M-j- d-e-a n-c-t-l- h-á- f-t-a-. -------------------------------- Moje dcera nechtěla hrát fotbal. 0
Моја жена не хтеде играти шах са мном. Moje ž----s- ---u ne-ht-la--rát --chy. M___ ž___ s_ m___ n_______ h___ š_____ M-j- ž-n- s- m-o- n-c-t-l- h-á- š-c-y- -------------------------------------- Moje žena se mnou nechtěla hrát šachy. 0
Моја деца не хтедоше ићи у шетњу. Moje d-t- n--h-ě-y jí- -- pr---ázk-. M___ d___ n_______ j__ n_ p_________ M-j- d-t- n-c-t-l- j-t n- p-o-h-z-u- ------------------------------------ Moje děti nechtěly jít na procházku. 0
Они не хтедоше поспремити собу. Nec----- ukli-i---o-oj. N_______ u______ p_____ N-c-t-l- u-l-d-t p-k-j- ----------------------- Nechtěly uklidit pokoj. 0
Они не хтедоше ићи у кревет. N--htěl------do--o-te-e---spá-. N_______ j__ d_ p______ / s____ N-c-t-l- j-t d- p-s-e-e / s-á-. ------------------------------- Nechtěly jít do postele / spát. 0
Он не смеде јести сладолед. N---ěl-jís- z-rzl-n-. N_____ j___ z________ N-s-ě- j-s- z-r-l-n-. --------------------- Nesměl jíst zmrzlinu. 0
Он не смеде јести чоколаду. N---ě---ís- čo--l-d-. N_____ j___ č________ N-s-ě- j-s- č-k-l-d-. --------------------- Nesměl jíst čokoládu. 0
Он не смеде јести бомбоне. N--m-l-j--- b-n-ón-. N_____ j___ b_______ N-s-ě- j-s- b-n-ó-y- -------------------- Nesměl jíst bonbóny. 0
Ја смедох нешто зажелети. S--l / s--la --em--- ně-- -ř--. S___ / s____ j___ s_ n___ p____ S-ě- / s-ě-a j-e- s- n-c- p-á-. ------------------------------- Směl / směla jsem si něco přát. 0
Ја смедох купити себи хаљину. S-ěl-/---ě-a-j--m s---ou-it š--y. S___ / s____ j___ s_ k_____ š____ S-ě- / s-ě-a j-e- s- k-u-i- š-t-. --------------------------------- Směl / směla jsem si koupit šaty. 0
Ја смедох узети себи једну пралину. Sm-l /-sm--- jse- s---z-t---ali--u. S___ / s____ j___ s_ v___ p________ S-ě- / s-ě-a j-e- s- v-í- p-a-i-k-. ----------------------------------- Směl / směla jsem si vzít pralinku. 0
Смеде ли ти пушити у авиону? Sm-- /-směl- --i ----i----l--ad--? S___ / s____ j__ k_____ v l_______ S-ě- / s-ě-a j-i k-u-i- v l-t-d-e- ---------------------------------- Směl / směla jsi kouřit v letadle? 0
Смеде ли ти пити пиво у болници? Sm-l /-s---a --- pít-- -e---n--i-p-v-? S___ / s____ j__ p__ v n________ p____ S-ě- / s-ě-a j-i p-t v n-m-c-i-i p-v-? -------------------------------------- Směl / směla jsi pít v nemocnici pivo? 0
Смеде ли ти повести пса у хотел? Sm---- --ě------ v--- ps- s--e--u----ho-el-? S___ / s____ j__ v___ p__ s s____ d_ h______ S-ě- / s-ě-a j-i v-í- p-a s s-b-u d- h-t-l-? -------------------------------------------- Směl / směla jsi vzít psa s sebou do hotelu? 0
На распусту деца смедоше остати дуже вани. O-p---dn-n-ch --ěl----ti--ůs--t---o-h- v--ku. O p__________ s____ d___ z_____ d_____ v_____ O p-á-d-i-á-h s-ě-y d-t- z-s-a- d-o-h- v-n-u- --------------------------------------------- O prázdninách směly děti zůstat dlouho venku. 0
Они смедоше дуго се играти у дворишту. M--l---i-hr-t--l---- -- d--ř-. M____ s_ h___ d_____ n_ d_____ M-h-y s- h-á- d-o-h- n- d-o-e- ------------------------------ Mohly si hrát dlouho na dvoře. 0
Они смедоше дуго остати будни. S-ěly ---t-- d-o-ho-vzh--u. S____ z_____ d_____ v______ S-ě-y z-s-a- d-o-h- v-h-r-. --------------------------- Směly zůstat dlouho vzhůru. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + чешки (1-100) МП3 чешки (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Савети против заборављања

Учење није увек лака ствар. Чак и кад се при том забављамо може бити исцрпљујуће. Али, када нешто научимо - срећни смо. Поносни смо на себе и на наш прогрес. На несрећу, можемо и заборавити то што смо научили. Ово посебно важи за научене језике. Већина нас у школи учи један или више језика. Ово знање се по завршетку школе често губи. Скоро да и нисмо у стању да се служимо наученим језиком. Наш матерњи језик углавном доминира нашом свакодневицом. Многи страни језици употребљавају се само на одмору. Али, уколико се знање не активира редовно, оно се губи. Нашем мозгу потребна је вежба. Чак би могли рећи да функционише као мишић. Тај наш мишић морамо тренирати иначе ће ослабити. Али, постоје методе да се заборављање спречи. Најважније је да непрекидно примењујемо научено. У овоме нам могу помоћи утврђени ритуали. За различите дане у недељи могли би направити један мали план. Понедељком би могли читати књигу на страном језику. Средом би могли слушати радио неке стране земље. Петком би могли водити дневник на страном језику. На тај начин се са читања пребацујете на слушање, а потом на писање. Тиме се постиже да се знање језика активира на разне начине. Све ово не мора трајати дуго; пола сата дневно довољно је да се знање активира. Важно је само да редовно вежбате! Студије показују да се назучено памти деценијама. У датом тренутку га само треба извући из фијоке...