Рјечник

sr Прошлост модалних глагола 2   »   sq E shkuara e foljeve modale 2

88 [осамдесет и осам]

Прошлост модалних глагола 2

Прошлост модалних глагола 2

88 [tetёdhjetёetetё]

E shkuara e foljeve modale 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски албански Игра Више
Мој син не хтеде се играти са лутком. D-a-i-i--n-k--o-t-----l-ante m- kukullёn. D____ i_ n__ d____ t_ l_____ m_ k________ D-a-i i- n-k d-n-e t- l-a-t- m- k-k-l-ё-. ----------------------------------------- Djali im nuk donte tё luante me kukullёn. 0
Моја ћерка не хтеде играти фудбал. V--za-i-e -uk--o--e--ё --a--e -u-bo-l. V____ i__ n__ d____ t_ l_____ f_______ V-j-a i-e n-k d-n-e t- l-a-t- f-t-o-l- -------------------------------------- Vajza ime nuk donte tё luante futboll. 0
Моја жена не хтеде играти шах са мном. G---j- i-- -uk ---te-tё l-ant---h-h -- m--. G_____ i__ n__ d____ t_ l_____ s___ m_ m___ G-u-j- i-e n-k d-n-e t- l-a-t- s-a- m- m-a- ------------------------------------------- Gruaja ime nuk donte tё luante shah me mua. 0
Моја деца не хтедоше ићи у шетњу. F-mijёt-e m----- do-in -ё--i-nin-s--ti--e. F______ e m_ n__ d____ t_ d_____ s________ F-m-j-t e m- n-k d-n-n t- d-l-i- s-ё-i-j-. ------------------------------------------ Fёmijёt e mi nuk donin tё dilnin shёtitje. 0
Они не хтедоше поспремити собу. Ata--u- -on-n tё-rr--u-------dho-ёn. A__ n__ d____ t_ r__________ d______ A-a n-k d-n-n t- r-e-u-l-n-n d-o-ё-. ------------------------------------ Ata nuk donin tё rregullonin dhomёn. 0
Они не хтедоше ићи у кревет. At- nu- -o----tё-shk---n -- ------. A__ n__ d____ t_ s______ n_ s______ A-a n-k d-n-n t- s-k-n-n n- s-t-a-. ----------------------------------- Ata nuk donin tё shkonin nё shtrat. 0
Он не смеде јести сладолед. Nuk ----j-h-j t--h-n-e-a-u-----. N__ i l______ t_ h____ a________ N-k i l-j-h-j t- h-n-e a-u-l-r-. -------------------------------- Nuk i lejohej tё hante akullore. 0
Он не смеде јести чоколаду. Nu--i---jo--j--ё-hante---koll-t-. N__ i l______ t_ h____ ç_________ N-k i l-j-h-j t- h-n-e ç-k-l-a-ё- --------------------------------- Nuk i lejohej tё hante çokollatё. 0
Он не смеде јести бомбоне. Nu- i lej-h-- t- h-nte-k----e--. N__ i l______ t_ h____ k________ N-k i l-j-h-j t- h-n-e k-r-m-l-. -------------------------------- Nuk i lejohej tё hante karamele. 0
Ја смедох нешто зажелети. Mё-le-ohe- -i dёs--r----v-t-- --çk-. M_ l______ t_ d________ v____ d_____ M- l-j-h-j t- d-s-i-o-a v-t-s d-ç-a- ------------------------------------ Mё lejohej ti dёshiroja vetes diçka. 0
Ја смедох купити себи хаљину. M- -e--h-j--- blija-n-----stan. M_ l______ t_ b____ n__ f______ M- l-j-h-j t- b-i-a n-ё f-s-a-. ------------------------------- Mё lejohej tё blija njё fustan. 0
Ја смедох узети себи једну пралину. M--l------ t--m--rj- -j--copё ç-koll--ё. M_ l______ t_ m_____ n__ c___ ç_________ M- l-j-h-j t- m-r-j- n-ё c-p- ç-k-l-a-ё- ---------------------------------------- Mё lejohej tё merrja njё copё çokollatё. 0
Смеде ли ти пушити у авиону? A tё---j---j -ё-pije d-----nё -------n? A t_ l______ t_ p___ d____ n_ a________ A t- l-j-h-j t- p-j- d-h-n n- a-r-p-a-? --------------------------------------- A tё lejohej tё pije duhan nё aeroplan? 0
Смеде ли ти пити пиво у болници? A--ё -----e- ----i-- ---rё n---pi-a-? A t_ l______ t_ p___ b____ n_ s______ A t- l-j-h-j t- p-j- b-r-ё n- s-i-a-? ------------------------------------- A tё lejohej tё pije birrё nё spital? 0
Смеде ли ти повести пса у хотел? A--ё l----e- -ё me-rje--en----e -et- n- h---l? A t_ l______ t_ m_____ q____ m_ v___ n_ h_____ A t- l-j-h-j t- m-r-j- q-n-n m- v-t- n- h-t-l- ---------------------------------------------- A tё lejohej tё merrje qenin me vete nё hotel? 0
На распусту деца смедоше остати дуже вани. G-at- p---ime-- f-mi---e-----jo-e---ё-rri--n-jas-t- --at-. G____ p________ f_______ u l______ t_ r_____ j_____ g_____ G-a-ё p-s-i-e-e f-m-j-v- u l-j-h-j t- r-i-i- j-s-t- g-a-ё- ---------------------------------------------------------- Gjatё pushimeve fёmijёve u lejohej tё rrinin jashtё gjatё. 0
Они смедоше дуго се играти у дворишту. Ju-l-jo--j--- l-a-in --at---ё -bor-. J_ l______ t_ l_____ g____ n_ o_____ J- l-j-h-j t- l-a-i- g-a-ё n- o-o-r- ------------------------------------ Ju lejohej tё luanin gjatё nё oborr. 0
Они смедоше дуго остати будни. J--lejo-e--tё-rr-ni---gjua- -jatë. J_ l______ t_ r_____ z_____ g_____ J- l-j-h-j t- r-i-i- z-j-a- g-a-ë- ---------------------------------- Ju lejohej tё rrinin zgjuar gjatë. 0

Савети против заборављања

Учење није увек лака ствар. Чак и кад се при том забављамо може бити исцрпљујуће. Али, када нешто научимо - срећни смо. Поносни смо на себе и на наш прогрес. На несрећу, можемо и заборавити то што смо научили. Ово посебно важи за научене језике. Већина нас у школи учи један или више језика. Ово знање се по завршетку школе често губи. Скоро да и нисмо у стању да се служимо наученим језиком. Наш матерњи језик углавном доминира нашом свакодневицом. Многи страни језици употребљавају се само на одмору. Али, уколико се знање не активира редовно, оно се губи. Нашем мозгу потребна је вежба. Чак би могли рећи да функционише као мишић. Тај наш мишић морамо тренирати иначе ће ослабити. Али, постоје методе да се заборављање спречи. Најважније је да непрекидно примењујемо научено. У овоме нам могу помоћи утврђени ритуали. За различите дане у недељи могли би направити један мали план. Понедељком би могли читати књигу на страном језику. Средом би могли слушати радио неке стране земље. Петком би могли водити дневник на страном језику. На тај начин се са читања пребацујете на слушање, а потом на писање. Тиме се постиже да се знање језика активира на разне начине. Све ово не мора трајати дуго; пола сата дневно довољно је да се знање активира. Важно је само да редовно вежбате! Студије показују да се назучено памти деценијама. У датом тренутку га само треба извући из фијоке...