Рјечник

sr Прошлост модалних глагола 2   »   no Fortid av modalverb 2

88 [осамдесет и осам]

Прошлост модалних глагола 2

Прошлост модалних глагола 2

88 [åttiåtte]

Fortid av modalverb 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски норвешки Игра Више
Мој син не хтеде се играти са лутком. S----n ----vi--e -kk- ---- --- ---ka. S_____ m__ v____ i___ l___ m__ d_____ S-n-e- m-n v-l-e i-k- l-k- m-d d-k-a- ------------------------------------- Sønnen min ville ikke leke med dukka. 0
Моја ћерка не хтеде играти фудбал. D--t--a -- ----e -k---sp--l- -o--a-l. D______ m_ v____ i___ s_____ f_______ D-t-e-a m- v-l-e i-k- s-i-l- f-t-a-l- ------------------------------------- Dattera mi ville ikke spille fotball. 0
Моја жена не хтеде играти шах са мном. Kona -i-v-lle --ke-spill--s-a-k-m---me-. K___ m_ v____ i___ s_____ s____ m__ m___ K-n- m- v-l-e i-k- s-i-l- s-a-k m-d m-g- ---------------------------------------- Kona mi ville ikke spille sjakk med meg. 0
Моја деца не хтедоше ићи у шетњу. B-rna mi---v-l-e i-k- gå -ur. B____ m___ v____ i___ g_ t___ B-r-a m-n- v-l-e i-k- g- t-r- ----------------------------- Barna mine ville ikke gå tur. 0
Они не хтедоше поспремити собу. De-v-l-e-ik-e --d-- p- --m--- -i--. D_ v____ i___ r____ p_ r_____ s____ D- v-l-e i-k- r-d-e p- r-m-e- s-t-. ----------------------------------- De ville ikke rydde på rommet sitt. 0
Они не хтедоше ићи у кревет. De ------i-k- l-gg- s-g. D_ v____ i___ l____ s___ D- v-l-e i-k- l-g-e s-g- ------------------------ De ville ikke legge seg. 0
Он не смеде јести сладолед. H-n---kk ---- --- til å sp-se-is. H__ f___ i___ l__ t__ å s____ i__ H-n f-k- i-k- l-v t-l å s-i-e i-. --------------------------------- Han fikk ikke lov til å spise is. 0
Он не смеде јести чоколаду. H-n--ik- --k--l-- -i--å --is- s-----a-e. H__ f___ i___ l__ t__ å s____ s_________ H-n f-k- i-k- l-v t-l å s-i-e s-o-o-a-e- ---------------------------------------- Han fikk ikke lov til å spise sjokolade. 0
Он не смеде јести бомбоне. H---fikk -kk- l-- -i--å --i-- -r-ps. H__ f___ i___ l__ t__ å s____ d_____ H-n f-k- i-k- l-v t-l å s-i-e d-o-s- ------------------------------------ Han fikk ikke lov til å spise drops. 0
Ја смедох нешто зажелети. J----i-- lov -il - --ske m---n-e. J__ f___ l__ t__ å ø____ m__ n___ J-g f-k- l-v t-l å ø-s-e m-g n-e- --------------------------------- Jeg fikk lov til å ønske meg noe. 0
Ја смедох купити себи хаљину. J-- fik------ti--- -jø-- me-----k-o--. J__ f___ l__ t__ å k____ m__ e_ k_____ J-g f-k- l-v t-l å k-ø-e m-g e- k-o-e- -------------------------------------- Jeg fikk lov til å kjøpe meg en kjole. 0
Ја смедох узети себи једну пралину. Jeg-f----l-- --- å t- e-----kolade. J__ f___ l__ t__ å t_ e_ s_________ J-g f-k- l-v t-l å t- e- s-o-o-a-e- ----------------------------------- Jeg fikk lov til å ta en sjokolade. 0
Смеде ли ти пушити у авиону? F-kk du røy-- p---ly--? F___ d_ r____ p_ f_____ F-k- d- r-y-e p- f-y-t- ----------------------- Fikk du røyke på flyet? 0
Смеде ли ти пити пиво у болници? F-----u --i-ke ----å-s--eh--et? F___ d_ d_____ ø_ p_ s_________ F-k- d- d-i-k- ø- p- s-k-h-s-t- ------------------------------- Fikk du drikke øl på sykehuset? 0
Смеде ли ти повести пса у хотел? F-kk -u t---e- -unde---å h-----et? F___ d_ t_ m__ h_____ p_ h________ F-k- d- t- m-d h-n-e- p- h-t-l-e-? ---------------------------------- Fikk du ta med hunden på hotellet? 0
На распусту деца смедоше остати дуже вани. I fe-ien --k- b---a---v til --væ-e-ut--lenge. I f_____ f___ b____ l__ t__ å v___ u__ l_____ I f-r-e- f-k- b-r-a l-v t-l å v-r- u-e l-n-e- --------------------------------------------- I ferien fikk barna lov til å være ute lenge. 0
Они смедоше дуго се играти у дворишту. D-----k--eke-i hage- / ----u--t l----. D_ f___ l___ i h____ / p_ t____ l_____ D- f-k- l-k- i h-g-n / p- t-n-t l-n-e- -------------------------------------- De fikk leke i hagen / på tunet lenge. 0
Они смедоше дуго остати будни. D- f--k -æ-e-o-p- le-g-. D_ f___ v___ o___ l_____ D- f-k- v-r- o-p- l-n-e- ------------------------ De fikk være oppe lenge. 0

Савети против заборављања

Учење није увек лака ствар. Чак и кад се при том забављамо може бити исцрпљујуће. Али, када нешто научимо - срећни смо. Поносни смо на себе и на наш прогрес. На несрећу, можемо и заборавити то што смо научили. Ово посебно важи за научене језике. Већина нас у школи учи један или више језика. Ово знање се по завршетку школе често губи. Скоро да и нисмо у стању да се служимо наученим језиком. Наш матерњи језик углавном доминира нашом свакодневицом. Многи страни језици употребљавају се само на одмору. Али, уколико се знање не активира редовно, оно се губи. Нашем мозгу потребна је вежба. Чак би могли рећи да функционише као мишић. Тај наш мишић морамо тренирати иначе ће ослабити. Али, постоје методе да се заборављање спречи. Најважније је да непрекидно примењујемо научено. У овоме нам могу помоћи утврђени ритуали. За различите дане у недељи могли би направити један мали план. Понедељком би могли читати књигу на страном језику. Средом би могли слушати радио неке стране земље. Петком би могли водити дневник на страном језику. На тај начин се са читања пребацујете на слушање, а потом на писање. Тиме се постиже да се знање језика активира на разне начине. Све ово не мора трајати дуго; пола сата дневно довољно је да се знање активира. Важно је само да редовно вежбате! Студије показују да се назучено памти деценијама. У датом тренутку га само треба извући из фијоке...