З-ч----а--о п--ад-ты-- як --й-зеш-- -ом-.
З_____ а___ п____ т___ я_ п______ з д____
З-ч-н- а-н- п-р-д т-м- я- п-й-з-ш з д-м-.
-----------------------------------------
Зачыні акно перад тым, як пойдзеш з дому. 0 Z--hy---a------r-d-t--,---- p--dz-sh z -omu.Z______ a___ p____ t___ y__ p_______ z d____Z-c-y-і a-n- p-r-d t-m- y-k p-y-z-s- z d-m-.--------------------------------------------Zachynі akno perad tym, yak poydzesh z domu.
Након што је имао незгоду, он више није могао радити.
П-сля--а----- ё----апіў у-ав----- ё---о-ьш-не м-- п-ац-ва-ь.
П____ т___ я_ ё_ т_____ у а______ ё_ б____ н_ м__ п_________
П-с-я т-г- я- ё- т-а-і- у а-а-ы-, ё- б-л-ш н- м-г п-а-а-а-ь-
------------------------------------------------------------
Пасля таго як ён трапіў у аварыю, ён больш не мог працаваць. 0 P----- t-g--y-k yon-tra-іu u---ary-u, yo--bol’-h n- -og-prat--vats-.P_____ t___ y__ y__ t_____ u a_______ y__ b_____ n_ m__ p___________P-s-y- t-g- y-k y-n t-a-і- u a-a-y-u- y-n b-l-s- n- m-g p-a-s-v-t-’---------------------------------------------------------------------Paslya tago yak yon trapіu u avaryyu, yon bol’sh ne mog pratsavats’.
Више језика
Кликните на заставу!
Након што је имао незгоду, он више није могао радити.
Пасля таго як ён трапіў у аварыю, ён больш не мог працаваць.
Paslya tago yak yon trapіu u avaryyu, yon bol’sh ne mog pratsavats’.
После несчастного случая он больше не мог работать.
Након што је изгубио посао, отишао je у Америку.
Пасля т--- як -н---у--- --а--- ----’е-а----А-е-ы--.
П____ т___ я_ ё_ з_____ п_____ ё_ з_____ у А_______
П-с-я т-г- я- ё- з-у-і- п-а-у- ё- з-е-а- у А-е-ы-у-
---------------------------------------------------
Пасля таго як ён згубіў працу, ён з’ехаў у Амерыку. 0 P---y- -ago y-k --n zgu-іu -r-tsu- yon z’--h-- --Ame---u.P_____ t___ y__ y__ z_____ p______ y__ z______ u A_______P-s-y- t-g- y-k y-n z-u-і- p-a-s-, y-n z-e-h-u u A-e-y-u----------------------------------------------------------Paslya tago yak yon zgubіu pratsu, yon z’ekhau u Ameryku.
Више језика
Кликните на заставу!
Након што је изгубио посао, отишао je у Америку.
Пасля таго як ён згубіў працу, ён з’ехаў у Амерыку.
Paslya tago yak yon zgubіu pratsu, yon z’ekhau u Ameryku.
После того, как он потерял работу, он поехал в Америку.
Након што је отишао у Америку, он се обогатио.
П--л---а----к--- з---а----А---ы-у--ё- --зба-аце-.
П____ т___ я_ ё_ з_____ у А_______ ё_ р__________
П-с-я т-г- я- ё- з-е-а- у А-е-ы-у- ё- р-з-а-а-е-.
-------------------------------------------------
Пасля таго як ён з’ехаў у Амерыку, ён разбагацеў. 0 P-sly- t-go-y-k y---z---hau u--me-y--, ----r-zba-a--e-.P_____ t___ y__ y__ z______ u A_______ y__ r___________P-s-y- t-g- y-k y-n z-e-h-u u A-e-y-u- y-n r-z-a-a-s-u--------------------------------------------------------Paslya tago yak yon z’ekhau u Ameryku, yon razbagatseu.
Више језика
Кликните на заставу!
Након што је отишао у Америку, он се обогатио.
Пасля таго як ён з’ехаў у Амерыку, ён разбагацеў.
Paslya tago yak yon z’ekhau u Ameryku, yon razbagatseu.
У данашње време страни језици све више добијају на значају.
Многи људи уче стране језике.
На свету постоје бројни занимљиви језици.
Зато многи људи уче неколико језика одједном.
Ово углавном не преdставља проблем за оне који су двојезично одрасли.
Мозак оба језика учи аутоматски.
Кад порасту, деца тачно знају шта ком језику припада.
Двојезичним особама познате су карактеристике оба језика.
Код одраслих ово фунционише на другачији начин.
Њима није тако лако да једновремено уче више језика.
Онај ко жели да истовремено учи два језика, мора на уму имати једно правило.
Прво: веома је важно упоредити оба језика.
Језици који припадају истој језичким породици врло су слични.
Ово може довести до њиховог мешања.
Зато је корисно да се оба језика пажљиво анализирају.
На пример, може се направити листа.
У њој се могу бележити сличности и разлике.
На овај начин је мозак принуђен да на оба језика реагује једнаким интензитетом.
Он боље запажа посебности датих језика.
Такође је добро за различите језике користити фасцикле и цедуље различите боје.
Ово нам помаже да јасно раздвојимо језике.
Уколико се уче језици који немају сличности, ово функционише мало другачије.
Код различитих језика не постоји опасност од мешања.
У овом случају опасност лежи у поређењу језика.
Најбоље би било поредити језике са матерњим.
Када мозак препозна контраст, учиће ефикасније.
Такође је важно оба језика учити једнаким интензитетом.
Теоретски гледано, мозгу је сасвим свеједно колико језика учи...