Рјечник

sr Везници 1   »   sv Konjunktioner 1

94 [деведесет и четири]

Везници 1

Везници 1

94 [nittiofyra]

Konjunktioner 1

Изаберите како желите да видите превод:   
српски шведски Игра Више
Чекај док киша не престане. Vänt-,--i--s -e- -l---r-regn-. V_____ t____ d__ s_____ r_____ V-n-a- t-l-s d-t s-u-a- r-g-a- ------------------------------ Vänta, tills det slutar regna. 0
Чекај док завршим. V----- ti--s-j----r f---i-. V_____ t____ j__ ä_ f______ V-n-a- t-l-s j-g ä- f-r-i-. --------------------------- Vänta, tills jag är färdig. 0
Чекај док се он не врати. V-n----t---s-ha- --m-er ti-lbak-. V_____ t____ h__ k_____ t________ V-n-a- t-l-s h-n k-m-e- t-l-b-k-. --------------------------------- Vänta, tills han kommer tillbaka. 0
Ја чекам док ми се коса не осуши. Jag-v-ntar ti-l- --tt hår -r--o-r-. J__ v_____ t____ m___ h__ ä_ t_____ J-g v-n-a- t-l-s m-t- h-r ä- t-r-t- ----------------------------------- Jag väntar tills mitt hår är torrt. 0
Ја чекам док се филм не заврши. Jag -än-ar-tills--il--n -r---ut. J__ v_____ t____ f_____ ä_ s____ J-g v-n-a- t-l-s f-l-e- ä- s-u-. -------------------------------- Jag väntar tills filmen är slut. 0
Ја чекам док на семафору не буде зелено. Jag---nt---ti--s-t--fi----se- blir g----. J__ v_____ t____ t___________ b___ g_____ J-g v-n-a- t-l-s t-a-i-l-u-e- b-i- g-ö-t- ----------------------------------------- Jag väntar tills trafikljuset blir grönt. 0
Када путујеш на годишњи одмор? N-r--ke-----p- ---es-er? N__ å___ d_ p_ s________ N-r å-e- d- p- s-m-s-e-? ------------------------ När åker du på semester? 0
Још пре летњег распуста? I-nan--omm-rl----? I____ s___________ I-n-n s-m-a-l-v-t- ------------------ Innan sommarlovet? 0
Да, још пре него почне летњи распуст. J---i---- so--ar-o--t ---j-r. J__ i____ s__________ b______ J-, i-n-n s-m-a-l-v-t b-r-a-. ----------------------------- Ja, innan sommarlovet börjar. 0
Поправи кров, пре него што почне зима. R-p--e-a t--et, -n--n ---t--n bö----. R_______ t_____ i____ v______ b______ R-p-r-r- t-k-t- i-n-n v-n-e-n b-r-a-. ------------------------------------- Reparera taket, innan vintern börjar. 0
Опери руке, пре него што седнеш за сто. Tvät-a -ä--er-----n--n du -ä--er -i---i-l-bo---. T_____ h________ i____ d_ s_____ d__ t___ b_____ T-ä-t- h-n-e-n-, i-n-n d- s-t-e- d-g t-l- b-r-s- ------------------------------------------------ Tvätta händerna, innan du sätter dig till bords. 0
Затвори прозор, пре него што изађеш. Stä-g -öns-r--, inn-n-d---år u-. S____ f________ i____ d_ g__ u__ S-ä-g f-n-t-e-, i-n-n d- g-r u-. -------------------------------- Stäng fönstret, innan du går ut. 0
Када ћеш доћи кући? När-----e- -u-h-m? N__ k_____ d_ h___ N-r k-m-e- d- h-m- ------------------ När kommer du hem? 0
Након наставе? Ef-e--le-ti-nen? E____ l_________ E-t-r l-k-i-n-n- ---------------- Efter lektionen? 0
Да, након што се настава заврши. Ja,-e---- d-- --t ---t---e- är-----. J__ e____ d__ a__ l________ ä_ s____ J-, e-t-r d-t a-t l-k-i-n-n ä- s-u-. ------------------------------------ Ja, efter det att lektionen är slut. 0
Након што је имао незгоду, он више није могао радити. E---r -ly-k--, kun-e-----i--- a-be-- l-----. E____ o_______ k____ h__ i___ a_____ l______ E-t-r o-y-k-n- k-n-e h-n i-t- a-b-t- l-n-r-. -------------------------------------------- Efter olyckan, kunde han inte arbeta längre. 0
Након што је изгубио посао, отишао je у Америку. E--e--de---tt h-n f--lo-a------ arbete---kte---- --l---m-rika. E____ d__ a__ h__ f_______ s___ a______ å___ h__ t___ A_______ E-t-r d-t a-t h-n f-r-o-a- s-t- a-b-t-, å-t- h-n t-l- A-e-i-a- -------------------------------------------------------------- Efter det att han förlorat sitt arbete, åkte han till Amerika. 0
Након што је отишао у Америку, он се обогатио. E--e---e--at---an-å-- -ill--m-ri--, -le--h-n -ik. E____ d__ a__ h__ å__ t___ A_______ b___ h__ r___ E-t-r d-t a-t h-n å-t t-l- A-e-i-a- b-e- h-n r-k- ------------------------------------------------- Efter det att han åkt till Amerika, blev han rik. 0

Како учити два језика одједном

У данашње време страни језици све више добијају на значају. Многи људи уче стране језике. На свету постоје бројни занимљиви језици. Зато многи људи уче неколико језика одједном. Ово углавном не преdставља проблем за оне који су двојезично одрасли. Мозак оба језика учи аутоматски. Кад порасту, деца тачно знају шта ком језику припада. Двојезичним особама познате су карактеристике оба језика. Код одраслих ово фунционише на другачији начин. Њима није тако лако да једновремено уче више језика. Онај ко жели да истовремено учи два језика, мора на уму имати једно правило. Прво: веома је важно упоредити оба језика. Језици који припадају истој језичким породици врло су слични. Ово може довести до њиховог мешања. Зато је корисно да се оба језика пажљиво анализирају. На пример, може се направити листа. У њој се могу бележити сличности и разлике. На овај начин је мозак принуђен да на оба језика реагује једнаким интензитетом. Он боље запажа посебности датих језика. Такође је добро за различите језике користити фасцикле и цедуље различите боје. Ово нам помаже да јасно раздвојимо језике. Уколико се уче језици који немају сличности, ово функционише мало другачије. Код различитих језика не постоји опасност од мешања. У овом случају опасност лежи у поређењу језика. Најбоље би било поредити језике са матерњим. Када мозак препозна контраст, учиће ефикасније. Такође је важно оба језика учити једнаким интензитетом. Теоретски гледано, мозгу је сасвим свеједно колико језика учи...