Рјечник

sr Везници 1   »   cs Spojky 1

94 [деведесет и четири]

Везници 1

Везници 1

94 [devadesát čtyři]

Spojky 1

Изаберите како желите да видите превод:   
српски чешки Игра Више
Чекај док киша не престане. Po--e-------ř--t--- -ršet. P______ a_ p_______ p_____ P-č-e-, a- p-e-t-n- p-š-t- -------------------------- Počkej, až přestane pršet. 0
Чекај док завршим. P-čke-, až-b-d- -o-ov-/-hotová. P______ a_ b___ h____ / h______ P-č-e-, a- b-d- h-t-v / h-t-v-. ------------------------------- Počkej, až budu hotov / hotová. 0
Чекај док се он не врати. Počk-------př-j---z-át-y. P______ a_ p_____ z______ P-č-e-, a- p-i-d- z-á-k-. ------------------------- Počkej, až přijde zpátky. 0
Ја чекам док ми се коса не осуши. Č-ká-, -- mi--sch--- v---y. Č_____ a_ m_ u______ v_____ Č-k-m- a- m- u-c-n-u v-a-y- --------------------------- Čekám, až mi uschnou vlasy. 0
Ја чекам док се филм не заврши. Če-ám,-až-te--fil----o-č-. Č_____ a_ t__ f___ s______ Č-k-m- a- t-n f-l- s-o-č-. -------------------------- Čekám, až ten film skončí. 0
Ја чекам док на семафору не буде зелено. Če---- -ž b----na-se---o-- --l-n-. Č_____ a_ b___ n_ s_______ z______ Č-k-m- a- b-d- n- s-m-f-r- z-l-n-. ---------------------------------- Čekám, až bude na semaforu zelená. 0
Када путујеш на годишњи одмор? Kd--po--d-- na d--ol-n--? K__ p______ n_ d_________ K-y p-j-d-š n- d-v-l-n-u- ------------------------- Kdy pojedeš na dovolenou? 0
Још пре летњег распуста? Je--ě p--- ---ním--p-á-----ami? J____ p___ l______ p___________ J-š-ě p-e- l-t-í-i p-á-d-i-a-i- ------------------------------- Ještě před letními prázdninami? 0
Да, још пре него почне летњи распуст. A-----e-t- než -a-n-----tn- prá--ni--. A___ j____ n__ z_____ l____ p_________ A-o- j-š-ě n-ž z-č-o- l-t-í p-á-d-i-y- -------------------------------------- Ano, ještě než začnou letní prázdniny. 0
Поправи кров, пре него што почне зима. Oprav tu-stř--hu,-----za--e z-ma. O____ t_ s_______ n__ z____ z____ O-r-v t- s-ř-c-u- n-ž z-č-e z-m-. --------------------------------- Oprav tu střechu, než začne zima. 0
Опери руке, пре него што седнеш за сто. Umy- -- --c-, ne- -i-s-dne- -e----lu. U___ s_ r____ n__ s_ s_____ k_ s_____ U-y- s- r-c-, n-ž s- s-d-e- k- s-o-u- ------------------------------------- Umyj si ruce, než si sedneš ke stolu. 0
Затвори прозор, пре него што изађеш. Zavř--ok-o- -e-----d-š-v-n. Z____ o____ n__ p_____ v___ Z-v-i o-n-, n-ž p-j-e- v-n- --------------------------- Zavři okno, než půjdeš ven. 0
Када ћеш доћи кући? K-- p--jde--do-ů? K__ p______ d____ K-y p-i-d-š d-m-? ----------------- Kdy přijdeš domů? 0
Након наставе? Po ---č-vání? P_ v_________ P- v-u-o-á-í- ------------- Po vyučování? 0
Да, након што се настава заврши. An-- -o--- -o s-o-----yu-----í. A___ p____ c_ s_____ v_________ A-o- p-t-, c- s-o-č- v-u-o-á-í- ------------------------------- Ano, poté, co skončí vyučování. 0
Након што је имао незгоду, он више није могао радити. P-té,--o s- m--s--l --az, už---m--l -r---va-. P____ c_ s_ m_ s___ ú____ u_ n_____ p________ P-t-, c- s- m- s-a- ú-a-, u- n-m-h- p-a-o-a-. --------------------------------------------- Poté, co se mu stal úraz, už nemohl pracovat. 0
Након што је изгубио посао, отишао je у Америку. Pot-, c- přiš-l o pr---- ----e--d--Ame-i--. P____ c_ p_____ o p_____ o_____ d_ A_______ P-t-, c- p-i-e- o p-á-i- o-e-e- d- A-e-i-y- ------------------------------------------- Poté, co přišel o práci, odešel do Ameriky. 0
Након што је отишао у Америку, он се обогатио. P-té- -o-o--še- d---m-r-ky--z-oha---l. P____ c_ o_____ d_ A_______ z_________ P-t-, c- o-e-e- d- A-e-i-y- z-o-a-n-l- -------------------------------------- Poté, co odešel do Ameriky, zbohatnul. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + чешки (1-100) МП3 чешки (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Како учити два језика одједном

У данашње време страни језици све више добијају на значају. Многи људи уче стране језике. На свету постоје бројни занимљиви језици. Зато многи људи уче неколико језика одједном. Ово углавном не преdставља проблем за оне који су двојезично одрасли. Мозак оба језика учи аутоматски. Кад порасту, деца тачно знају шта ком језику припада. Двојезичним особама познате су карактеристике оба језика. Код одраслих ово фунционише на другачији начин. Њима није тако лако да једновремено уче више језика. Онај ко жели да истовремено учи два језика, мора на уму имати једно правило. Прво: веома је важно упоредити оба језика. Језици који припадају истој језичким породици врло су слични. Ово може довести до њиховог мешања. Зато је корисно да се оба језика пажљиво анализирају. На пример, може се направити листа. У њој се могу бележити сличности и разлике. На овај начин је мозак принуђен да на оба језика реагује једнаким интензитетом. Он боље запажа посебности датих језика. Такође је добро за различите језике користити фасцикле и цедуље различите боје. Ово нам помаже да јасно раздвојимо језике. Уколико се уче језици који немају сличности, ово функционише мало другачије. Код различитих језика не постоји опасност од мешања. У овом случају опасност лежи у поређењу језика. Најбоље би било поредити језике са матерњим. Када мозак препозна контраст, учиће ефикасније. Такође је важно оба језика учити једнаким интензитетом. Теоретски гледано, мозгу је сасвим свеједно колико језика учи...