Рјечник

sr Везници 1   »   sk Spojky 1

94 [деведесет и четири]

Везници 1

Везници 1

94 [deväťdesiatštyri]

Spojky 1

Изаберите како желите да видите превод:   
српски словачки Игра Више
Чекај док киша не престане. P-----, --- pre-ta-e pr--ť. Počkaj, kým prestane pršať. P-č-a-, k-m p-e-t-n- p-š-ť- --------------------------- Počkaj, kým prestane pršať. 0
Чекај док завршим. Poč---,--ým -udem h--o-ý -h-t-v--. Počkaj, kým budem hotový (hotová). P-č-a-, k-m b-d-m h-t-v- (-o-o-á-. ---------------------------------- Počkaj, kým budem hotový (hotová). 0
Чекај док се он не врати. P--k-j, kým -r--e sp-ť. Počkaj, kým príde späť. P-č-a-, k-m p-í-e s-ä-. ----------------------- Počkaj, kým príde späť. 0
Ја чекам док ми се коса не осуши. P-č--m,---m b-d--m-je-v--sy --ché. Počkám, kým budú moje vlasy suché. P-č-á-, k-m b-d- m-j- v-a-y s-c-é- ---------------------------------- Počkám, kým budú moje vlasy suché. 0
Ја чекам док се филм не заврши. P-č--m- k---sk--čí--ilm. Počkám, kým skončí film. P-č-á-, k-m s-o-č- f-l-. ------------------------ Počkám, kým skončí film. 0
Ја чекам док на семафору не буде зелено. Po--á-- k-m bu----a --m-f--e-z-l-ná. Počkám, kým bude na semafore zelená. P-č-á-, k-m b-d- n- s-m-f-r- z-l-n-. ------------------------------------ Počkám, kým bude na semafore zelená. 0
Када путујеш на годишњи одмор? K-dy--d-š-n- -ov--e-ku? Kedy ideš na dovolenku? K-d- i-e- n- d-v-l-n-u- ----------------------- Kedy ideš na dovolenku? 0
Још пре летњег распуста? Ešt---r-d-let-ými p-áz----a-i? Ešte pred letnými prázdninami? E-t- p-e- l-t-ý-i p-á-d-i-a-i- ------------------------------ Ešte pred letnými prázdninami? 0
Да, још пре него почне летњи распуст. Án-,-e-te-pr-dtým, --o z-čn--l-t-é-práz--in---. Áno, ešte predtým, ako začnú letné prázdnininy. Á-o- e-t- p-e-t-m- a-o z-č-ú l-t-é p-á-d-i-i-y- ----------------------------------------------- Áno, ešte predtým, ako začnú letné prázdnininy. 0
Поправи кров, пре него што почне зима. Opr-v --rechu--r-d--m,---o --íd- -i-a. Oprav strechu predtým, ako príde zima. O-r-v s-r-c-u p-e-t-m- a-o p-í-e z-m-. -------------------------------------- Oprav strechu predtým, ako príde zima. 0
Опери руке, пре него што седнеш за сто. U-y -- ---y-pr-d---,-----si-sadn-š ---s-ô-. Umy si ruky predtým, ako si sadneš za stôl. U-y s- r-k- p-e-t-m- a-o s- s-d-e- z- s-ô-. ------------------------------------------- Umy si ruky predtým, ako si sadneš za stôl. 0
Затвори прозор, пре него што изађеш. Z-v-i --no --e--ým,-a-- pô-d-š-vo-. Zavri okno predtým, ako pôjdeš von. Z-v-i o-n- p-e-t-m- a-o p-j-e- v-n- ----------------------------------- Zavri okno predtým, ako pôjdeš von. 0
Када ћеш доћи кући? K-d- -ríde- -o-o-? Kedy prídeš domov? K-d- p-í-e- d-m-v- ------------------ Kedy prídeš domov? 0
Након наставе? P----u-o-aní? Po vyučovaní? P- v-u-o-a-í- ------------- Po vyučovaní? 0
Да, након што се настава заврши. Á-o--l---č- sk--čí v----va-i-. Áno, len čo skončí vyučovanie. Á-o- l-n č- s-o-č- v-u-o-a-i-. ------------------------------ Áno, len čo skončí vyučovanie. 0
Након што је имао незгоду, он више није могао радити. P- ---- ak- ma- -ra---nemo-ol-vi---pr--o-a-. Po tom, ako mal úraz, nemohol viac pracovať. P- t-m- a-o m-l ú-a-, n-m-h-l v-a- p-a-o-a-. -------------------------------------------- Po tom, ako mal úraz, nemohol viac pracovať. 0
Након што је изгубио посао, отишао je у Америку. P- t----a-o-s-r-------ác-,----š-e--d- -m-----. Po tom, ako stratil prácu, odišiel do Ameriky. P- t-m- a-o s-r-t-l p-á-u- o-i-i-l d- A-e-i-y- ---------------------------------------------- Po tom, ako stratil prácu, odišiel do Ameriky. 0
Након што је отишао у Америку, он се обогатио. P- t--, a----d--i-l d---m--ik---z-o-atol. Po tom, ako odišiel do Ameriky, zbohatol. P- t-m- a-o o-i-i-l d- A-e-i-y- z-o-a-o-. ----------------------------------------- Po tom, ako odišiel do Ameriky, zbohatol. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Како учити два језика одједном

У данашње време страни језици све више добијају на значају. Многи људи уче стране језике. На свету постоје бројни занимљиви језици. Зато многи људи уче неколико језика одједном. Ово углавном не преdставља проблем за оне који су двојезично одрасли. Мозак оба језика учи аутоматски. Кад порасту, деца тачно знају шта ком језику припада. Двојезичним особама познате су карактеристике оба језика. Код одраслих ово фунционише на другачији начин. Њима није тако лако да једновремено уче више језика. Онај ко жели да истовремено учи два језика, мора на уму имати једно правило. Прво: веома је важно упоредити оба језика. Језици који припадају истој језичким породици врло су слични. Ово може довести до њиховог мешања. Зато је корисно да се оба језика пажљиво анализирају. На пример, може се направити листа. У њој се могу бележити сличности и разлике. На овај начин је мозак принуђен да на оба језика реагује једнаким интензитетом. Он боље запажа посебности датих језика. Такође је добро за различите језике користити фасцикле и цедуље различите боје. Ово нам помаже да јасно раздвојимо језике. Уколико се уче језици који немају сличности, ово функционише мало другачије. Код различитих језика не постоји опасност од мешања. У овом случају опасност лежи у поређењу језика. Најбоље би било поредити језике са матерњим. Када мозак препозна контраст, учиће ефикасније. Такође је важно оба језика учити једнаким интензитетом. Теоретски гледано, мозгу је сасвим свеједно колико језика учи...