Рјечник

sr Везници 1   »   nn Konjunksjonar 1

94 [деведесет и четири]

Везници 1

Везници 1

94 [nittifire]

Konjunksjonar 1

Изаберите како желите да видите превод:   
српски нинорск Игра Више
Чекај док киша не престане. Ven- -il--et---- -lutta-å-r---e. V___ t__ d__ h__ s_____ å r_____ V-n- t-l d-t h-r s-u-t- å r-g-e- -------------------------------- Vent til det har slutta å regne. 0
Чекај док завршим. V-nt -i- e- -r-fe----. V___ t__ e_ e_ f______ V-n- t-l e- e- f-r-i-. ---------------------- Vent til eg er ferdig. 0
Чекај док се он не врати. V-nt t-- han k--- --t. V___ t__ h__ k___ a___ V-n- t-l h-n k-e- a-t- ---------------------- Vent til han kjem att. 0
Ја чекам док ми се коса не осуши. Eg -enta- -il håre- mitt -- t---. E_ v_____ t__ h____ m___ e_ t____ E- v-n-a- t-l h-r-t m-t- e- t-r-. --------------------------------- Eg ventar til håret mitt er tørt. 0
Ја чекам док се филм не заврши. Eg-ve---r -il-fi--en -r -er---. E_ v_____ t__ f_____ e_ f______ E- v-n-a- t-l f-l-e- e- f-r-i-. ------------------------------- Eg ventar til filmen er ferdig. 0
Ја чекам док на семафору не буде зелено. Eg----tar -il l---t er---ø-t. E_ v_____ t__ l____ e_ g_____ E- v-n-a- t-l l-s-t e- g-ø-t- ----------------------------- Eg ventar til lyset er grønt. 0
Када путујеш на годишњи одмор? N-- --is-r d- ---f--i-? N__ r_____ d_ p_ f_____ N-r r-i-e- d- p- f-r-e- ----------------------- Når reiser du på ferie? 0
Још пре летњег распуста? F-r -um--feri--? F__ s___________ F-r s-m-r-e-i-n- ---------------- Før sumarferien? 0
Да, још пре него почне летњи распуст. Ja, --r s-marf-r-e- b--ynn-r. J__ f__ s__________ b________ J-, f-r s-m-r-e-i-n b-g-n-e-. ----------------------------- Ja, før sumarferien begynner. 0
Поправи кров, пре него што почне зима. R-p-rer-t--e---ø- --nte-en --em. R______ t____ f__ v_______ k____ R-p-r-r t-k-t f-r v-n-e-e- k-e-. -------------------------------- Reparer taket før vinteren kjem. 0
Опери руке, пре него што седнеш за сто. Vask-henden----r--u-se---eg--il bo-ds. V___ h______ f__ d_ s__ d__ t__ b_____ V-s- h-n-e-e f-r d- s-t d-g t-l b-r-s- -------------------------------------- Vask hendene før du set deg til bords. 0
Затвори прозор, пре него што изађеш. Lat--t--g--se---ør--u går-ut. L__ a__ g_____ f__ d_ g__ u__ L-t a-t g-a-e- f-r d- g-r u-. ----------------------------- Lat att glaset før du går ut. 0
Када ћеш доћи кући? Nå----e---- ---m? N__ k___ d_ h____ N-r k-e- d- h-i-? ----------------- Når kjem du heim? 0
Након наставе? E-t---s-ulen? E____ s______ E-t-r s-u-e-? ------------- Etter skulen? 0
Да, након што се настава заврши. J-, e--e-----skulen-er--l-tt. J__ e____ a_ s_____ e_ s_____ J-, e-t-r a- s-u-e- e- s-u-t- ----------------------------- Ja, etter at skulen er slutt. 0
Након што је имао незгоду, он више није могао радити. E--er ------ ku--e-------kje arb-i-- m--r. E____ u_____ k____ h__ i____ a______ m____ E-t-r u-u-k- k-n-e h-n i-k-e a-b-i-e m-i-. ------------------------------------------ Etter ulukka kunne han ikkje arbeide meir. 0
Након што је изгубио посао, отишао je у Америку. E-te--h------t--j----n---ei--e h-- -il -meri--. E____ h__ m____ j______ r_____ h__ t__ A_______ E-t-r h-n m-s-a j-b-e-, r-i-t- h-n t-l A-e-i-a- ----------------------------------------------- Etter han mista jobben, reiste han til Amerika. 0
Након што је отишао у Америку, он се обогатио. E-t-r ha- ---s-e-t----------- v------n---k. E____ h__ r_____ t__ A_______ v___ h__ r___ E-t-r h-n r-i-t- t-l A-e-i-a- v-r- h-n r-k- ------------------------------------------- Etter han reiste til Amerika, vart han rik. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + нинорск (1-100) МП3 нинорск (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Како учити два језика одједном

У данашње време страни језици све више добијају на значају. Многи људи уче стране језике. На свету постоје бројни занимљиви језици. Зато многи људи уче неколико језика одједном. Ово углавном не преdставља проблем за оне који су двојезично одрасли. Мозак оба језика учи аутоматски. Кад порасту, деца тачно знају шта ком језику припада. Двојезичним особама познате су карактеристике оба језика. Код одраслих ово фунционише на другачији начин. Њима није тако лако да једновремено уче више језика. Онај ко жели да истовремено учи два језика, мора на уму имати једно правило. Прво: веома је важно упоредити оба језика. Језици који припадају истој језичким породици врло су слични. Ово може довести до њиховог мешања. Зато је корисно да се оба језика пажљиво анализирају. На пример, може се направити листа. У њој се могу бележити сличности и разлике. На овај начин је мозак принуђен да на оба језика реагује једнаким интензитетом. Он боље запажа посебности датих језика. Такође је добро за различите језике користити фасцикле и цедуље различите боје. Ово нам помаже да јасно раздвојимо језике. Уколико се уче језици који немају сличности, ово функционише мало другачије. Код различитих језика не постоји опасност од мешања. У овом случају опасност лежи у поређењу језика. Најбоље би било поредити језике са матерњим. Када мозак препозна контраст, учиће ефикасније. Такође је важно оба језика учити једнаким интензитетом. Теоретски гледано, мозгу је сасвим свеједно колико језика учи...