Рјечник

sr Везници 1   »   hy բարդ ստորադասական 1

94 [деведесет и четири]

Везници 1

Везници 1

94 [իննսունչորս]

94 [innsunch’vors]

բարդ ստորադասական 1

bard storadasakan 1

Изаберите како желите да видите превод:   
српски јерменски Игра Више
Чекај док киша не престане. Ս-ասի-, -ին-և ան-ր-ը---դար-: Ս______ մ____ ա_____ դ______ Ս-ա-ի-, մ-ն-և ա-ձ-և- դ-դ-ր-: ---------------------------- Սպասիր, մինչև անձրևը դադարի: 0
Sp-sir- --nch--ev------e---d-d-ri S______ m________ a_______ d_____ S-a-i-, m-n-h-y-v a-d-r-v- d-d-r- --------------------------------- Spasir, minch’yev andzrevy dadari
Чекај док завршим. Սպ---ր- մ-նչև ե- պատ-ա-- -ինե-: Ս______ մ____ ե_ պ______ լ_____ Ս-ա-ի-, մ-ն-և ե- պ-տ-ա-տ լ-ն-մ- ------------------------------- Սպասիր, մինչև ես պատրաստ լինեմ: 0
S-asi-, -inc--y-v ye- p--rast-l---m S______ m________ y__ p______ l____ S-a-i-, m-n-h-y-v y-s p-t-a-t l-n-m ----------------------------------- Spasir, minch’yev yes patrast linem
Чекај док се он не врати. Ս-ա-------նչև -ս -ե--վեր-դա---մ: Ս______ մ____ ե_ հ__ վ__________ Ս-ա-ի-, մ-ն-և ե- հ-տ վ-ր-դ-ռ-ա-: -------------------------------- Սպասիր, մինչև ես հետ վերադառնամ: 0
Sp-sir, ---ch---- y-s ----v---darrnam S______ m________ y__ h__ v__________ S-a-i-, m-n-h-y-v y-s h-t v-r-d-r-n-m ------------------------------------- Spasir, minch’yev yes het veradarrnam
Ја чекам док ми се коса не осуши. Ես---ա-ում եմ,-մ--չև մ--երս--որա-ա-: Ե_ ս______ ե__ մ____ մ_____ չ_______ Ե- ս-ա-ո-մ ե-, մ-ն-և մ-զ-ր- չ-ր-ն-ն- ------------------------------------ Ես սպասում եմ, մինչև մազերս չորանան: 0
Y-s --asum-ye-- m-nc----v-ma-e---c---o-anan Y__ s_____ y___ m________ m_____ c_________ Y-s s-a-u- y-m- m-n-h-y-v m-z-r- c-’-o-a-a- ------------------------------------------- Yes spasum yem, minch’yev mazers ch’voranan
Ја чекам док се филм не заврши. Ե- ս----ւմ ե-- -ինչ------- -վ--տվի: Ե_ ս______ ե__ մ____ ֆ____ ա_______ Ե- ս-ա-ո-մ ե-, մ-ն-և ֆ-լ-ը ա-ա-տ-ի- ----------------------------------- Ես սպասում եմ, մինչև ֆիլմը ավարտվի: 0
Yes-s---um yem- m-nc-’--v -i----a---tvi Y__ s_____ y___ m________ f____ a______ Y-s s-a-u- y-m- m-n-h-y-v f-l-y a-a-t-i --------------------------------------- Yes spasum yem, minch’yev filmy avartvi
Ја чекам док на семафору не буде зелено. Ե---պաս-ւմ--մ, -ին-և--ու----անը -անա- --նի: Ե_ ս______ ե__ մ____ լ_________ կ____ լ____ Ե- ս-ա-ո-մ ե-, մ-ն-և լ-ւ-ա-շ-ն- կ-ն-չ լ-ն-: ------------------------------------------- Ես սպասում եմ, մինչև լուսանշանը կանաչ լինի: 0
Yes sp--u- y-m---i-ch-y-- --s-n-h-n---an---’ -ini Y__ s_____ y___ m________ l_________ k______ l___ Y-s s-a-u- y-m- m-n-h-y-v l-s-n-h-n- k-n-c-’ l-n- ------------------------------------------------- Yes spasum yem, minch’yev lusanshany kanach’ lini
Када путујеш на годишњи одмор? Ե՞-բ -ս---ձա--ւ--ի գ-ո--: Ե___ ե_ ա_________ գ_____ Ե-ր- ե- ա-ձ-կ-ւ-դ- գ-ո-մ- ------------------------- Ե՞րբ ես արձակուրդի գնում: 0
Ye՞r- y-- ---z---r-i g-um Y____ y__ a_________ g___ Y-՞-b y-s a-d-a-u-d- g-u- ------------------------- Ye՞rb yes ardzakurdi gnum
Још пре летњег распуста? Ամ-ռ--ի- ա--ակ---դ-ե----առ---: Ա_______ ա_____________ ա_____ Ա-ա-ա-ի- ա-ձ-կ-ւ-դ-ե-ի- ա-ա-ջ- ------------------------------ Ամառային արձակուրդներից առա՞ջ: 0
A-----yi--ar--ak-r-n--i--- ---a՞j A________ a_______________ a_____ A-a-r-y-n a-d-a-u-d-e-i-s- a-r-՞- --------------------------------- Amarrayin ardzakurdnerits’ arra՞j
Да, још пре него почне летњи распуст. Ա-ո--մ-նչ- ամ-ռա-------ա--ւ-դն-րի սկ-վե--: Ա___ մ____ ա_______ ա____________ ս_______ Ա-ո- մ-ն-և ա-ա-ա-ի- ա-ձ-կ-ւ-դ-ե-ի ս-ս-ե-ը- ------------------------------------------ Այո, մինչև ամառային արձակուրդների սկսվելը: 0
A--, -in---y-v ----r-yi- -rd-----dn--i -k-vely A___ m________ a________ a____________ s______ A-o- m-n-h-y-v a-a-r-y-n a-d-a-u-d-e-i s-s-e-y ---------------------------------------------- Ayo, minch’yev amarrayin ardzakurdneri sksvely
Поправи кров, пре него што почне зима. Վերա---ո-իր-----ք-- մ-ն-և-ձ-ռան սկ---ը: Վ__________ տ______ մ____ ձ____ ս______ Վ-ր-ն-ր-գ-ր տ-ն-ք-, մ-ն-և ձ-ռ-ն ս-ի-բ-: --------------------------------------- Վերանորոգիր տանիքը, մինչև ձմռան սկիզբը: 0
Ver-no---ir -------,---nch-y----zmr-an skiz-y V__________ t_______ m________ d______ s_____ V-r-n-r-g-r t-n-k-y- m-n-h-y-v d-m-r-n s-i-b- --------------------------------------------- Veranorogir tanik’y, minch’yev dzmrran skizby
Опери руке, пре него што седнеш за сто. Լվ----ռ-ե-դ--մ-նչ--ու-ս-------տես: Լ__ ձ_______ մ___ դ__ ս____ ն_____ Լ-ա ձ-ռ-ե-դ- մ-ն- դ-ւ ս-ղ-ն ն-տ-ս- ---------------------------------- Լվա ձեռքերդ, մինչ դու սեղան նստես: 0
L-a d--r-k’-e-d------h---u -e--an-nst-s L__ d___________ m_____ d_ s_____ n____ L-a d-e-r-’-e-d- m-n-h- d- s-g-a- n-t-s --------------------------------------- Lva dzerrk’yerd, minch’ du seghan nstes
Затвори прозор, пре него што изађеш. Փ-կ-ր ---սամո--ը- --ն---դ-ւ -նա-: Փ____ լ__________ մ____ դ__ գ____ Փ-կ-ր լ-ւ-ա-ո-տ-, մ-ն-և դ-ւ գ-ա-: --------------------------------- Փակիր լուսամուտը, մինչև դու գնաս: 0
P-akir--u-am--y,-mi-c--yev--- -n-s P_____ l________ m________ d_ g___ P-a-i- l-s-m-t-, m-n-h-y-v d- g-a- ---------------------------------- P’akir lusamuty, minch’yev du gnas
Када ћеш доћи кући? Ե՞րբ-ե----ւն---լիս: Ե___ ե_ տ___ գ_____ Ե-ր- ե- տ-ւ- գ-լ-ս- ------------------- Ե՞րբ ես տուն գալիս: 0
Y-՞rb--e---un---l-s Y____ y__ t__ g____ Y-՞-b y-s t-n g-l-s ------------------- Ye՞rb yes tun galis
Након наставе? Դ-սից հետո՞: Դ____ հ_____ Դ-ս-ց հ-տ-՞- ------------ Դասից հետո՞: 0
Das--s- h---՞ D______ h____ D-s-t-’ h-t-՞ ------------- Dasits’ heto՞
Да, након што се настава заврши. Ա-ո-----ի- ---ո: Ա___ դ____ հ____ Ա-ո- դ-ս-ց հ-տ-: ---------------- Այո, դասից հետո: 0
A-o- -a--ts- heto A___ d______ h___ A-o- d-s-t-’ h-t- ----------------- Ayo, dasits’ heto
Након што је имао незгоду, он више није могао радити. Վ-ա------տ- նա -յլ----կ----ա--- ա--ա-ել: Վ_____ հ___ ն_ ա____ չ_________ ա_______ Վ-ա-ի- հ-տ- ն- ա-լ-ս չ-ա-ո-ա-ա- ա-խ-տ-լ- ---------------------------------------- Վթարից հետո նա այլևս չկարողացավ աշխատել: 0
Vt-a-i----he----a --l-vs--h’-ar-gh---’av -sh-hat-l V________ h___ n_ a_____ c______________ a________ V-’-r-t-’ h-t- n- a-l-v- c-’-a-o-h-t-’-v a-h-h-t-l -------------------------------------------------- Vt’arits’ heto na aylevs ch’karoghats’av ashkhatel
Након што је изгубио посао, отишао je у Америку. Աշխատ-ն---կ-րց--լ-ւ- ------ա-մ-կ-եց-Ա--ր-կ-: Ա________ կ_________ հ___ ն_ մ_____ Ա_______ Ա-խ-տ-ն-ը կ-ր-ն-լ-ւ- հ-տ- ն- մ-կ-ե- Ա-ե-ի-ա- -------------------------------------------- Աշխատանքը կորցնելուց հետո նա մեկնեց Ամերիկա: 0
A------ank’---or-s--e---s--heto na -e--e--- Amer-ka A___________ k____________ h___ n_ m_______ A______ A-h-h-t-n-’- k-r-s-n-l-t-’ h-t- n- m-k-e-s- A-e-i-a --------------------------------------------------- Ashkhatank’y korts’neluts’ heto na meknets’ Amerika
Након што је отишао у Америку, он се обогатио. Ա--րի-ա մե-նե-ո-- հետո-ն--հա--տացա-: Ա______ մ________ հ___ ն_ հ_________ Ա-ե-ի-ա մ-կ-ե-ո-ց հ-տ- ն- հ-ր-տ-ց-վ- ------------------------------------ Ամերիկա մեկնելուց հետո նա հարստացավ: 0
A--r--a--ek--luts’--eto--a ha--t-t--av A______ m_________ h___ n_ h__________ A-e-i-a m-k-e-u-s- h-t- n- h-r-t-t-’-v -------------------------------------- Amerika mekneluts’ heto na harstats’av

Како учити два језика одједном

У данашње време страни језици све више добијају на значају. Многи људи уче стране језике. На свету постоје бројни занимљиви језици. Зато многи људи уче неколико језика одједном. Ово углавном не преdставља проблем за оне који су двојезично одрасли. Мозак оба језика учи аутоматски. Кад порасту, деца тачно знају шта ком језику припада. Двојезичним особама познате су карактеристике оба језика. Код одраслих ово фунционише на другачији начин. Њима није тако лако да једновремено уче више језика. Онај ко жели да истовремено учи два језика, мора на уму имати једно правило. Прво: веома је важно упоредити оба језика. Језици који припадају истој језичким породици врло су слични. Ово може довести до њиховог мешања. Зато је корисно да се оба језика пажљиво анализирају. На пример, може се направити листа. У њој се могу бележити сличности и разлике. На овај начин је мозак принуђен да на оба језика реагује једнаким интензитетом. Он боље запажа посебности датих језика. Такође је добро за различите језике користити фасцикле и цедуље различите боје. Ово нам помаже да јасно раздвојимо језике. Уколико се уче језици који немају сличности, ово функционише мало другачије. Код различитих језика не постоји опасност од мешања. У овом случају опасност лежи у поређењу језика. Најбоље би било поредити језике са матерњим. Када мозак препозна контраст, учиће ефикасније. Такође је важно оба језика учити једнаким интензитетом. Теоретски гледано, мозгу је сасвим свеједно колико језика учи...