Рјечник

sr У природи   »   nl In de natuur

26 [двадесет и шест]

У природи

У природи

26 [zesentwintig]

In de natuur

Изаберите како желите да видите превод:   
српски холандски Игра Више
Видиш ли тамо кулу? Z-e-j---i- ---e- ---r? Z__ j_ d__ t____ d____ Z-e j- d-e t-r-n d-a-? ---------------------- Zie je die toren daar? 0
Видиш ли тамо планину? Zi- -- --e berg-d-a-? Z__ j_ d__ b___ d____ Z-e j- d-e b-r- d-a-? --------------------- Zie je die berg daar? 0
Видиш ли тамо село? Zie ----------p d---? Z__ j_ d__ d___ d____ Z-e j- d-t d-r- d-a-? --------------------- Zie je dat dorp daar? 0
Видиш ли тамо реку? Zi---e--i- riv-e--da--? Z__ j_ d__ r_____ d____ Z-e j- d-e r-v-e- d-a-? ----------------------- Zie je die rivier daar? 0
Видиш ли тамо мост? Zi--je d-e ---g -a--? Z__ j_ d__ b___ d____ Z-e j- d-e b-u- d-a-? --------------------- Zie je die brug daar? 0
Видиш ли тамо језеро? Zi- -- dat mee- d-a-? Z__ j_ d__ m___ d____ Z-e j- d-t m-e- d-a-? --------------------- Zie je dat meer daar? 0
Она птица тамо ми се свиђа. Di--vog------d ik-moo-. D__ v____ v___ i_ m____ D-e v-g-l v-n- i- m-o-. ----------------------- Die vogel vind ik mooi. 0
Оно дрво тамо ми се свиђа. Die --o-------i- -o-i. D__ b___ v___ i_ m____ D-e b-o- v-n- i- m-o-. ---------------------- Die boom vind ik mooi. 0
Овај камен овде ми се свиђа. De----tee---in- ---mo--. D___ s____ v___ i_ m____ D-z- s-e-n v-n- i- m-o-. ------------------------ Deze steen vind ik mooi. 0
Онај парк тамо ми се свиђа. D-- park vi-d--k-mo-i. D__ p___ v___ i_ m____ D-t p-r- v-n- i- m-o-. ---------------------- Dat park vind ik mooi. 0
Онај врт тамо ми се свиђа. Di- tui--vin--ik-mo--. D__ t___ v___ i_ m____ D-e t-i- v-n- i- m-o-. ---------------------- Die tuin vind ik mooi. 0
Овај цвет овде ми се свиђа. Dez--b-o---v--- i- mo-i. D___ b____ v___ i_ m____ D-z- b-o-m v-n- i- m-o-. ------------------------ Deze bloem vind ik mooi. 0
Мислим да је лепо. Ik vin- da- ----. I_ v___ d__ m____ I- v-n- d-t m-o-. ----------------- Ik vind dat mooi. 0
Мислим да је интересантно. Ik-vi-d------nt-ress-n-. I_ v___ d__ i___________ I- v-n- d-t i-t-r-s-a-t- ------------------------ Ik vind dat interessant. 0
Мислим да је прелепо. I- --nd---- prachti-. I_ v___ d__ p________ I- v-n- d-t p-a-h-i-. --------------------- Ik vind dat prachtig. 0
Мислим да је ружно. Ik--ind-da- -e-i-k. I_ v___ d__ l______ I- v-n- d-t l-l-j-. ------------------- Ik vind dat lelijk. 0
Мислим да је досадно. Ik vin- -a- -aa-. I_ v___ d__ s____ I- v-n- d-t s-a-. ----------------- Ik vind dat saai. 0
Мислим да је страшно. Ik---nd da----e-el--k. I_ v___ d__ v_________ I- v-n- d-t v-e-e-i-k- ---------------------- Ik vind dat vreselijk. 0

Језици и изреке

Изреке постоје у сваком језику. Зато су оне важна одлика националног идентитета. У њима се одражавају вредности и норме једне земље. Оне имају општепознату, трајну форму - односно, не могу се мењати. Изреке су увек кратке и сажете. У њима се врло често употребљавају метафоре. Такође су многе од њих поетски конструисане. Већина изрека нам даје савете или објашњава правила понашања. Но неке од њих садрже у себи отворену критику. У њима се такође врло често употребљавају стереотипове. У њима се, дакле, ради о наводно типичним карактеристикама земаља и народа. Изреке имају дугу традицију. Аристотел их је хвалио, називајући их малим мудростима. Оне су важно стилско средство и у реторици и у књижевности. Њихова посебност је у томе да не губе на актуелности. У лингвистици постоји дисциплина која се бави само њима. Многе изреке постоје у неколиким језицима. При том могу бити лексички сличне. У том случају они који говоре различитим језиком употребљавају исте речи. Bellende Hunde beißen nicht, Perro que ladra no muerde. (DE-ES) Друге изреке су семантички сличне. Оне исту идеју изражавају различитим речима. Appeler un chat un chat, Dire pane al pane e vino al vino. (FR-IT) Изреке нам помажу у бољем разумевању људи и култура. Најинтересантније су изреке које налазимо широм света. Оне се односе на “важне” теме из људског живота. Оне, дакле, обрађују универзална искуства. Оне нам показују да смо слични - без обзира којим језиком говоримо.
Да ли си знао?
Латвијски спада у источну групу балтичких језика. Говори га више од 2 милиона људи. Латвијски је с литванским у најужем сродству. Ипак, ова два језика нису пуно слични. Може се, значи, десити да се један Литванац и један Латвијац споразумевају на руском. И структура латвијског језика је мање архаична од литванског. У традиционалним песмама и стиховима има још пуно старинских елемената. Они указују на сродност латвијског у односу на литвански. Латвијски лексички фонд је веома занимљиво структуриран. Садржи пуно речи из других језика. Као на пример из немачког, шведског, руског или енглеског. Али неке речи су такође тек недавно створене јер су до сада једноставно недостајале у језику. Латвијски се пише латиничним словима и нагласак је на првом слогу у речи. Граматика познаје пуно посебности којих нема у другим језицима. Граматичка правила су, међутим, увек јасна и недвосмислена.