Рјечник

sr У природи   »   be На прыродзе

26 [двадесет и шест]

У природи

У природи

26 [дваццаць шэсць]

26 [dvatstsats’ shests’]

На прыродзе

[Na pryrodze]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски белоруски Игра Више
Видиш ли тамо кулу? Т---а-ыш та--веж-? Т_ б____ т__ в____ Т- б-ч-ш т-м в-ж-? ------------------ Ты бачыш там вежу? 0
Ty-b--h--- tam--e-h-? T_ b______ t__ v_____ T- b-c-y-h t-m v-z-u- --------------------- Ty bachysh tam vezhu?
Видиш ли тамо планину? Т- б-ч-ш-там-га--? Т_ б____ т__ г____ Т- б-ч-ш т-м г-р-? ------------------ Ты бачыш там гару? 0
Ty-bac-ysh t-m-----? T_ b______ t__ g____ T- b-c-y-h t-m g-r-? -------------------- Ty bachysh tam garu?
Видиш ли тамо село? Т- -ачы----- --ск-? Т_ б____ т__ в_____ Т- б-ч-ш т-м в-с-у- ------------------- Ты бачыш там вёску? 0
Ty b----sh tam ----u? T_ b______ t__ v_____ T- b-c-y-h t-m v-s-u- --------------------- Ty bachysh tam vesku?
Видиш ли тамо реку? Т- ---ыш -а--ра--? Т_ б____ т__ р____ Т- б-ч-ш т-м р-к-? ------------------ Ты бачыш там раку? 0
Ty b--h-sh t-- --k-? T_ b______ t__ r____ T- b-c-y-h t-m r-k-? -------------------- Ty bachysh tam raku?
Видиш ли тамо мост? Т----чы- --- -о--? Т_ б____ т__ м____ Т- б-ч-ш т-м м-с-? ------------------ Ты бачыш там мост? 0
T--bac-y-h ta- m-st? T_ b______ t__ m____ T- b-c-y-h t-m m-s-? -------------------- Ty bachysh tam most?
Видиш ли тамо језеро? Т--бачыш там---з-р-? Т_ б____ т__ в______ Т- б-ч-ш т-м в-з-р-? -------------------- Ты бачыш там возера? 0
T- ----ys- --m---ze--? T_ b______ t__ v______ T- b-c-y-h t-m v-z-r-? ---------------------- Ty bachysh tam vozera?
Она птица тамо ми се свиђа. Мн---а--б-е-ц- тая пт-шк-. М__ п_________ т__ п______ М-е п-д-б-е-ц- т-я п-у-к-. -------------------------- Мне падабаецца тая птушка. 0
M---------e----a t-y- -t-s--a. M__ p___________ t___ p_______ M-e p-d-b-e-s-s- t-y- p-u-h-a- ------------------------------ Mne padabaetstsa taya ptushka.
Оно дрво тамо ми се свиђа. М-- ---аба---а-т-е ---в-. М__ п_________ т__ д_____ М-е п-д-б-е-ц- т-е д-э-а- ------------------------- Мне падабаецца тое дрэва. 0
Mn- p---b--ts-sa---e dr--a. M__ p___________ t__ d_____ M-e p-d-b-e-s-s- t-e d-e-a- --------------------------- Mne padabaetstsa toe dreva.
Овај камен овде ми се свиђа. М----а---аец-а--------м---. М__ п_________ г___ к______ М-е п-д-б-е-ц- г-т- к-м-н-. --------------------------- Мне падабаецца гэты камень. 0
Mne--ad---e--t-a -et-----e--. M__ p___________ g___ k______ M-e p-d-b-e-s-s- g-t- k-m-n-. ----------------------------- Mne padabaetstsa gety kamen’.
Онај парк тамо ми се свиђа. М-е---даб-е-ц--т-й--а--. М__ п_________ т__ п____ М-е п-д-б-е-ц- т-й п-р-. ------------------------ Мне падабаецца той парк. 0
Mne --da-a-t--s- -oy---r-. M__ p___________ t__ p____ M-e p-d-b-e-s-s- t-y p-r-. -------------------------- Mne padabaetstsa toy park.
Онај врт тамо ми се свиђа. Мне -ад---е--а -ой--ад. М__ п_________ т__ с___ М-е п-д-б-е-ц- т-й с-д- ----------------------- Мне падабаецца той сад. 0
M-e-p-d--aet-tsa -o- -a-. M__ p___________ t__ s___ M-e p-d-b-e-s-s- t-y s-d- ------------------------- Mne padabaetstsa toy sad.
Овај цвет овде ми се свиђа. Мне па-а--ец-- гэта- к-етка. М__ п_________ г____ к______ М-е п-д-б-е-ц- г-т-я к-е-к-. ---------------------------- Мне падабаецца гэтая кветка. 0
M-e--adab-ets--a--e---- ----ka. M__ p___________ g_____ k______ M-e p-d-b-e-s-s- g-t-y- k-e-k-. ------------------------------- Mne padabaetstsa getaya kvetka.
Мислим да је лепо. Па-м-йму, --т- м-ла. П________ г___ м____ П---о-м-, г-т- м-л-. -------------------- Па-мойму, гэта міла. 0
Pa------, g-t---і--. P________ g___ m____ P---o-m-, g-t- m-l-. -------------------- Pa-moymu, geta mіla.
Мислим да је интересантно. М-е---а--ца-г--а цік-в--. М__ з______ г___ ц_______ М-е з-а-ц-а г-т- ц-к-в-м- ------------------------- Мне здаецца гэта цікавым. 0
Mne z--et---a---ta ---kavym. M__ z________ g___ t________ M-e z-a-t-t-a g-t- t-і-a-y-. ---------------------------- Mne zdaetstsa geta tsіkavym.
Мислим да је прелепо. Па-м---у- гэ---цудо---. П________ г___ ц_______ П---о-м-, г-т- ц-д-ў-а- ----------------------- Па-мойму, гэта цудоўна. 0
P---------get--t--dou--. P________ g___ t________ P---o-m-, g-t- t-u-o-n-. ------------------------ Pa-moymu, geta tsudouna.
Мислим да је ружно. Я---м--,---та ----к-. Я д_____ г___ б______ Я д-м-ю- г-т- б-ы-к-. --------------------- Я думаю, гэта брыдка. 0
Ya---m-y-- -et- --yd-a. Y_ d______ g___ b______ Y- d-m-y-, g-t- b-y-k-. ----------------------- Ya dumayu, geta brydka.
Мислим да је досадно. Я --а-од-у -эта-------. Я з_______ г___ н______ Я з-а-о-ж- г-т- н-д-ы-. ----------------------- Я знаходжу гэта нудным. 0
Ya zn-khodzhu-g-t---u--y-. Y_ z_________ g___ n______ Y- z-a-h-d-h- g-t- n-d-y-. -------------------------- Ya znakhodzhu geta nudnym.
Мислим да је страшно. Па----му, --т---а--іва. П________ г___ ж_______ П---о-м-, г-т- ж-х-і-а- ----------------------- Па-мойму, гэта жахліва. 0
Pa-m-y------ta zh--h-і--. P________ g___ z_________ P---o-m-, g-t- z-a-h-і-a- ------------------------- Pa-moymu, geta zhakhlіva.

Језици и изреке

Изреке постоје у сваком језику. Зато су оне важна одлика националног идентитета. У њима се одражавају вредности и норме једне земље. Оне имају општепознату, трајну форму - односно, не могу се мењати. Изреке су увек кратке и сажете. У њима се врло често употребљавају метафоре. Такође су многе од њих поетски конструисане. Већина изрека нам даје савете или објашњава правила понашања. Но неке од њих садрже у себи отворену критику. У њима се такође врло често употребљавају стереотипове. У њима се, дакле, ради о наводно типичним карактеристикама земаља и народа. Изреке имају дугу традицију. Аристотел их је хвалио, називајући их малим мудростима. Оне су важно стилско средство и у реторици и у књижевности. Њихова посебност је у томе да не губе на актуелности. У лингвистици постоји дисциплина која се бави само њима. Многе изреке постоје у неколиким језицима. При том могу бити лексички сличне. У том случају они који говоре различитим језиком употребљавају исте речи. Bellende Hunde beißen nicht, Perro que ladra no muerde. (DE-ES) Друге изреке су семантички сличне. Оне исту идеју изражавају различитим речима. Appeler un chat un chat, Dire pane al pane e vino al vino. (FR-IT) Изреке нам помажу у бољем разумевању људи и култура. Најинтересантније су изреке које налазимо широм света. Оне се односе на “важне” теме из људског живота. Оне, дакле, обрађују универзална искуства. Оне нам показују да смо слични - без обзира којим језиком говоримо.
Да ли си знао?
Латвијски спада у источну групу балтичких језика. Говори га више од 2 милиона људи. Латвијски је с литванским у најужем сродству. Ипак, ова два језика нису пуно слични. Може се, значи, десити да се један Литванац и један Латвијац споразумевају на руском. И структура латвијског језика је мање архаична од литванског. У традиционалним песмама и стиховима има још пуно старинских елемената. Они указују на сродност латвијског у односу на литвански. Латвијски лексички фонд је веома занимљиво структуриран. Садржи пуно речи из других језика. Као на пример из немачког, шведског, руског или енглеског. Али неке речи су такође тек недавно створене јер су до сада једноставно недостајале у језику. Латвијски се пише латиничним словима и нагласак је на првом слогу у речи. Граматика познаје пуно посебности којих нема у другим језицима. Граматичка правила су, међутим, увек јасна и недвосмислена.