Рјечник

sr Сати   »   nl De tijd

8 [осам]

Сати

Сати

8 [acht]

De tijd

Изаберите како желите да видите превод:   
српски холандски Игра Више
Извините! Ne-- m--n-e-----li--! N___ m_ n___ k_______ N-e- m- n-e- k-a-i-k- --------------------- Neem me niet kwalijk! 0
Молим Вас, колико је сати? We-t u-----c--e- h-e-la---he----? W___ u m________ h__ l___ h__ i__ W-e- u m-s-c-i-n h-e l-a- h-t i-? --------------------------------- Weet u misschien hoe laat het is? 0
Много хвала! Ha--e---- da-k. H________ d____ H-r-e-i-k d-n-. --------------- Hartelijk dank. 0
Један је сат. H-- ---e-n -ur. H__ i_ e__ u___ H-t i- e-n u-r- --------------- Het is een uur. 0
Два су сата. H-t is---e- -ur. H__ i_ t___ u___ H-t i- t-e- u-r- ---------------- Het is twee uur. 0
Три су сата. Het i--d--e --r. H__ i_ d___ u___ H-t i- d-i- u-r- ---------------- Het is drie uur. 0
Четири су сата. H-t i------ -u-. H__ i_ v___ u___ H-t i- v-e- u-r- ---------------- Het is vier uur. 0
Пет је сати. Het -s v-jf ---. H__ i_ v___ u___ H-t i- v-j- u-r- ---------------- Het is vijf uur. 0
Шест је сати. He---- -es u-r. H__ i_ z__ u___ H-t i- z-s u-r- --------------- Het is zes uur. 0
Седам је сати. Het-----even----. H__ i_ z____ u___ H-t i- z-v-n u-r- ----------------- Het is zeven uur. 0
Осам је сати. H-t is-ac----u-. H__ i_ a___ u___ H-t i- a-h- u-r- ---------------- Het is acht uur. 0
Девет је сати . Het -- ne-e- uur. H__ i_ n____ u___ H-t i- n-g-n u-r- ----------------- Het is negen uur. 0
Десет је сати. H-- -s-t-e- -ur. H__ i_ t___ u___ H-t i- t-e- u-r- ---------------- Het is tien uur. 0
Једанаест је сати. H-t-i--elf---r. H__ i_ e__ u___ H-t i- e-f u-r- --------------- Het is elf uur. 0
Дванаест је сати. H-t -- -w------ur. H__ i_ t_____ u___ H-t i- t-a-l- u-r- ------------------ Het is twaalf uur. 0
Једна минута има шездесет секунди. Een-m-n--- h-e-t-zesti- se-onden. E__ m_____ h____ z_____ s________ E-n m-n-u- h-e-t z-s-i- s-c-n-e-. --------------------------------- Een minuut heeft zestig seconden. 0
Један сат има шездесет минута. E-n uu- --e-t-z-sti---inu--n. E__ u__ h____ z_____ m_______ E-n u-r h-e-t z-s-i- m-n-t-n- ----------------------------- Een uur heeft zestig minuten. 0
Један дан има двадесет и четири сата. E-- --g-h-ef- v--r-nt-i---g uu-. E__ d__ h____ v____________ u___ E-n d-g h-e-t v-e-e-t-i-t-g u-r- -------------------------------- Een dag heeft vierentwintig uur. 0

Језичке породице

На земаљској кугли живи око седам милијарди становника. И тих седам милијарди говори седам хиљада језика! Баш као и људи, и језици имају рођаке. То значи да они воде порекло из заједничког прајезика. Такође има језика који су у потпуности изоловани. Генетски гледано нису у роду ни са једним другим језиком. У Европи на пример, баскијски језик, потпуно је изолован. Већина језика има “родитеље”, “децу”, “браћу и сестре”. Они дакле припадају одређеној језичкој породици. Путем поређења можемо схватити до које мере су језици слични. Лингвисти сматрају да у данашње време постоји око три стотине оваквих генетских ентитета. Ту спада 180 породица које се састоје од више од једног језика. Осталих 120 спадају у изоловане језике. Индоевропска језичка породица је највећа. Она обухвата отприлике 280 језика. Ту спадају романски, германски и словенски језици. То значи да се преко три милијарде становника свих континената њима служи. У Азији преовлађују сино-тибетански језици. Њима говори преко 1,300 милиона људи. Најважнији сино-тибетански језик је кинески. У Африци наилазимо на језичку породицу која је трећа по величини. Назив је добила по области у којој је распрострањена - у питању је нигер-конгоанска језична група. Представља говорно подручје “само” 350 милиона људи. Главни језик ове групе је свахили. У већини случајева влада правило да што је језичка сродност већа и разумевање је боље. Људи који се служе сродним језицима врло добро разумеју једни друге. Они могу релативно брзо да науче други језик. Према томе: учите језике, породична окупљања су увек лепа!
Да ли си знао?
Немачки је матерњи језик за више од 90 милиона људи. Они живе углавном у Немачкој, Аустрији и Швајцарској. И у Белгији, Лихтенштајну, северној Италији и Луксембургу се говори немачки. Поред матерњих говорника има још 80 милиона људи који разумеју њемачки. Немачки је, наиме, страни језик који учи највише људи. Као и енглески и холандски спада у западногерманске језике. Кроз многе векове је био под утицајем других језика. Разлог томе је што се подручје језика налази у средишту Европе. Данас се пре свега енглеске речи интегришу у немачки лексички фонд. Следећа карактеристика немачког језика су разни дијалекти. Међутим, они јако губе на значају. Пре свега путем медија се све више шири стандарни језик. Зато многе школе желе да се у њима опет изучавају дијелекти. Граматика немачког није баш једноставна, али труд се исплати! Јер немачки спада у десет најважнијих језика на свету...