Рјечник

sr У природи   »   fr Dans la nature

26 [двадесет и шест]

У природи

У природи

26 [vingt-six]

Dans la nature

Изаберите како желите да видите превод:   
српски француски Игра Више
Видиш ли тамо кулу? Voi-----l- -o---? V______ l_ t___ ? V-i---u l- t-u- ? ----------------- Vois-tu la tour ? 0
Видиш ли тамо планину? V-------la -o-----e-? V______ l_ m_______ ? V-i---u l- m-n-a-n- ? --------------------- Vois-tu la montagne ? 0
Видиш ли тамо село? V-----u----------e-? V______ l_ v______ ? V-i---u l- v-l-a-e ? -------------------- Vois-tu le village ? 0
Видиш ли тамо реку? V--s----la r--ièr--? V______ l_ r______ ? V-i---u l- r-v-è-e ? -------------------- Vois-tu la rivière ? 0
Видиш ли тамо мост? V-i---u--- p----? V______ l_ p___ ? V-i---u l- p-n- ? ----------------- Vois-tu le pont ? 0
Видиш ли тамо језеро? V-is-tu-le-----? V______ l_ l__ ? V-i---u l- l-c ? ---------------- Vois-tu le lac ? 0
Она птица тамо ми се свиђа. C----is-au m----a--. C__ o_____ m_ p_____ C-t o-s-a- m- p-a-t- -------------------- Cet oiseau me plaît. 0
Оно дрво тамо ми се свиђа. C---arbre--- pla-t. C__ a____ m_ p_____ C-t a-b-e m- p-a-t- ------------------- Cet arbre me plaît. 0
Овај камен овде ми се свиђа. C---- -i-rre ------î-. C____ p_____ m_ p_____ C-t-e p-e-r- m- p-a-t- ---------------------- Cette pierre me plaît. 0
Онај парк тамо ми се свиђа. Ce-p------ pl-ît. C_ p___ m_ p_____ C- p-r- m- p-a-t- ----------------- Ce parc me plaît. 0
Онај врт тамо ми се свиђа. Ce-j---in ---p-a--. C_ j_____ m_ p_____ C- j-r-i- m- p-a-t- ------------------- Ce jardin me plaît. 0
Овај цвет овде ми се свиђа. C---e f-----me pl--t. C____ f____ m_ p_____ C-t-e f-e-r m- p-a-t- --------------------- Cette fleur me plaît. 0
Мислим да је лепо. J- tr--v- -a-----. J_ t_____ ç_ j____ J- t-o-v- ç- j-l-. ------------------ Je trouve ça joli. 0
Мислим да је интересантно. Je--ro--e-ç- int-r-s--n-. J_ t_____ ç_ i___________ J- t-o-v- ç- i-t-r-s-a-t- ------------------------- Je trouve ça intéressant. 0
Мислим да је прелепо. Je t--uv---a--a-nif--ue. J_ t_____ ç_ m__________ J- t-o-v- ç- m-g-i-i-u-. ------------------------ Je trouve ça magnifique. 0
Мислим да је ружно. J---ro-v--ça --i-. J_ t_____ ç_ l____ J- t-o-v- ç- l-i-. ------------------ Je trouve ça laid. 0
Мислим да је досадно. Je-----ve--a e-nuy-u-. J_ t_____ ç_ e________ J- t-o-v- ç- e-n-y-u-. ---------------------- Je trouve ça ennuyeux. 0
Мислим да је страшно. Je-t-o--e--- ----eu-. J_ t_____ ç_ a_______ J- t-o-v- ç- a-f-e-x- --------------------- Je trouve ça affreux. 0

Језици и изреке

Изреке постоје у сваком језику. Зато су оне важна одлика националног идентитета. У њима се одражавају вредности и норме једне земље. Оне имају општепознату, трајну форму - односно, не могу се мењати. Изреке су увек кратке и сажете. У њима се врло често употребљавају метафоре. Такође су многе од њих поетски конструисане. Већина изрека нам даје савете или објашњава правила понашања. Но неке од њих садрже у себи отворену критику. У њима се такође врло често употребљавају стереотипове. У њима се, дакле, ради о наводно типичним карактеристикама земаља и народа. Изреке имају дугу традицију. Аристотел их је хвалио, називајући их малим мудростима. Оне су важно стилско средство и у реторици и у књижевности. Њихова посебност је у томе да не губе на актуелности. У лингвистици постоји дисциплина која се бави само њима. Многе изреке постоје у неколиким језицима. При том могу бити лексички сличне. У том случају они који говоре различитим језиком употребљавају исте речи. Bellende Hunde beißen nicht, Perro que ladra no muerde. (DE-ES) Друге изреке су семантички сличне. Оне исту идеју изражавају различитим речима. Appeler un chat un chat, Dire pane al pane e vino al vino. (FR-IT) Изреке нам помажу у бољем разумевању људи и култура. Најинтересантније су изреке које налазимо широм света. Оне се односе на “важне” теме из људског живота. Оне, дакле, обрађују универзална искуства. Оне нам показују да смо слични - без обзира којим језиком говоримо.
Да ли си знао?
Латвијски спада у источну групу балтичких језика. Говори га више од 2 милиона људи. Латвијски је с литванским у најужем сродству. Ипак, ова два језика нису пуно слични. Може се, значи, десити да се један Литванац и један Латвијац споразумевају на руском. И структура латвијског језика је мање архаична од литванског. У традиционалним песмама и стиховима има још пуно старинских елемената. Они указују на сродност латвијског у односу на литвански. Латвијски лексички фонд је веома занимљиво структуриран. Садржи пуно речи из других језика. Као на пример из немачког, шведског, руског или енглеског. Али неке речи су такође тек недавно створене јер су до сада једноставно недостајале у језику. Латвијски се пише латиничним словима и нагласак је на првом слогу у речи. Граматика познаје пуно посебности којих нема у другим језицима. Граматичка правила су, међутим, увек јасна и недвосмислена.