Рјечник

sr Присвојне заменице 2   »   nl Possessief pronomen 2

67 [шездесет и седам]

Присвојне заменице 2

Присвојне заменице 2

67 [zevenenzestig]

Possessief pronomen 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски холандски Игра Више
наочале d- br-l d_ b___ d- b-i- ------- de bril 0
Он је заборавио своје наочале. H------zi-- -ri----r-e---. H__ i_ z___ b___ v________ H-j i- z-j- b-i- v-r-e-e-. -------------------------- Hij is zijn bril vergeten. 0
Ма где су му наочале? Waar-lig-----n-b-----an? W___ l___ z___ b___ d___ W-a- l-g- z-j- b-i- d-n- ------------------------ Waar ligt zijn bril dan? 0
сат de-k-ok d_ k___ d- k-o- ------- de klok 0
Његов сат је покварен. Zi---hor---e-i---ap-t. Z___ h______ i_ k_____ Z-j- h-r-o-e i- k-p-t- ---------------------- Zijn horloge is kapot. 0
Сат виси на зиду. De k-ok ----t-a-n--e-m--r. D_ k___ h____ a__ d_ m____ D- k-o- h-n-t a-n d- m-u-. -------------------------- De klok hangt aan de muur. 0
пасош he- p-s-o--t h__ p_______ h-t p-s-o-r- ------------ het paspoort 0
Он је изгубио свој пасош. H-j is-z-j--pas--o-t--erl-r--. H__ i_ z___ p_______ v________ H-j i- z-j- p-s-o-r- v-r-o-e-. ------------------------------ Hij is zijn paspoort verloren. 0
Где је онда његов пасош? W-ar--e-f----j-zijn----p-o----an? W___ h____ h__ z___ p_______ d___ W-a- h-e-t h-j z-j- p-s-o-r- d-n- --------------------------------- Waar heeft hij zijn paspoort dan? 0
они – њихов / њихова / њихово zij-- h-n z__ – h__ z-j – h-n --------- zij – hun 0
Деца не могу наћи њихове родитеље. D-----der-- ----en---n-ou-ers -i-t-vi---n. D_ k_______ k_____ h__ o_____ n___ v______ D- k-n-e-e- k-n-e- h-n o-d-r- n-e- v-n-e-. ------------------------------------------ De kinderen kunnen hun ouders niet vinden. 0
Али ето долазе њихови родитељи! M--- d-a--ko--- --- -u--rs-al -a-! M___ d___ k____ h__ o_____ a_ a___ M-a- d-a- k-m-n h-n o-d-r- a- a-n- ---------------------------------- Maar daar komen hun ouders al aan! 0
Ви – Ваш / Ваша / Ваше u---uw u – u_ u – u- ------ u – uw 0
Какво је било Ваше путовање, господине Милер? Ho--w-s -- ------meneer-M-----? H__ w__ u_ r____ m_____ M______ H-e w-s u- r-i-, m-n-e- M-l-e-? ------------------------------- Hoe was uw reis, meneer Müller? 0
Где је Ваша жена, господине Милер? W-a- i- -w-vrou-, m-n--r M----r? W___ i_ u_ v_____ m_____ M______ W-a- i- u- v-o-w- m-n-e- M-l-e-? -------------------------------- Waar is uw vrouw, meneer Müller? 0
Ви – Ваш / Ваша / Ваше u-– -w u – u_ u – u- ------ u – uw 0
Какво је било Ваше путовање, госпођо Шмидт? Hoe-w----- r---- -e---u- -c--idt? H__ w__ u_ r____ m______ S_______ H-e w-s u- r-i-, m-v-o-w S-h-i-t- --------------------------------- Hoe was uw reis, mevrouw Schmidt? 0
Где је Ваш муж, госпођо Шмидт? Wa-- is--w ma-,----r--w---h-id-? W___ i_ u_ m___ m______ S_______ W-a- i- u- m-n- m-v-o-w S-h-i-t- -------------------------------- Waar is uw man, mevrouw Schmidt? 0

Генетска мутација омогућава говор

Човек је једино живо биће које поседује моћ говора. Овим се разликује од животиња и биљака. Разуме се да и биљке и животиње комуницирају једне с другима. Ипак, у питању није језик компликованих слогова. Али зашто човек може говорити? Да би могли да говоримо, неопходно је да имамо одређене органске карактеристике. На ове карактеристике наилазимо само код човека. Али не разуме се само по себи да их је он развио. . У еволуцији се ништа не догађа без разлога. У једном тренутку човек је почео да говори. У ком тренутку тачно се не зна. Мора бити да се догодило нешто што је човеку подарило моћ говора. Научници верују да је за ово била одговорна извесна генетска мутација. Антрополози су упоређивали генетски код различитих живих бића. Познато је да један одређени ген условљава говор. Људи код којих је овај ген оштећен имају проблема са говором. Такви људи нису у стању да се добро изразе, а теже им је и да разумеју речи. Овај ген испитиван је код човека, мајмуна и миша. Код човека и шимпанзе је врло сличан. Изузетак су две мале разлике. Ове разлике најбоље се примећују у мозгу. Заједно са другим генима утичу на одређене мождане функције. Зато човек може говорити, а мајмун не. Али, тиме загонетка људског говора још није решена. Јер генетска мутација није довољна да се говори. Научници су варијанту људског гена имплантирали мишевима. Мишеви захваљујући томе ипак нису проговорили. Ипак, њихово цијукање звучало је другачије!