Рјечник

sr У природи   »   ru На природе

26 [двадесет и шест]

У природи

У природи

26 [двадцать шесть]

26 [dvadtsatʹ shestʹ]

На природе

[Na prirode]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски руски Игра Више
Видиш ли тамо кулу? Т- в--и-ь--о- ----ашню? Ты видишь вот ту башню? Т- в-д-ш- в-т т- б-ш-ю- ----------------------- Ты видишь вот ту башню? 0
T- ---i----v----u-b-s-nyu? Ty vidishʹ vot tu bashnyu? T- v-d-s-ʹ v-t t- b-s-n-u- -------------------------- Ty vidishʹ vot tu bashnyu?
Видиш ли тамо планину? Ты --ди----о- ту го-у? Ты видишь вот ту гору? Т- в-д-ш- в-т т- г-р-? ---------------------- Ты видишь вот ту гору? 0
T- -i-i--- -ot -- --r-? Ty vidishʹ vot tu goru? T- v-d-s-ʹ v-t t- g-r-? ----------------------- Ty vidishʹ vot tu goru?
Видиш ли тамо село? Ты в-д--ь--о- -у-дер---ю? Ты видишь вот ту деревню? Т- в-д-ш- в-т т- д-р-в-ю- ------------------------- Ты видишь вот ту деревню? 0
T--v-d-sh------tu -e-----u? Ty vidishʹ vot tu derevnyu? T- v-d-s-ʹ v-t t- d-r-v-y-? --------------------------- Ty vidishʹ vot tu derevnyu?
Видиш ли тамо реку? Т- вид-шь-во- ту-речку? Ты видишь вот ту речку? Т- в-д-ш- в-т т- р-ч-у- ----------------------- Ты видишь вот ту речку? 0
Ty-vi--sh- v-t -- r--h--? Ty vidishʹ vot tu rechku? T- v-d-s-ʹ v-t t- r-c-k-? ------------------------- Ty vidishʹ vot tu rechku?
Видиш ли тамо мост? Т- -ид-шь--о---------т? Ты видишь вот тот мост? Т- в-д-ш- в-т т-т м-с-? ----------------------- Ты видишь вот тот мост? 0
Ty----is------ -ot-----? Ty vidishʹ vot tot most? T- v-d-s-ʹ v-t t-t m-s-? ------------------------ Ty vidishʹ vot tot most?
Видиш ли тамо језеро? Ты види-- --т-то---еро? Ты видишь вот то озеро? Т- в-д-ш- в-т т- о-е-о- ----------------------- Ты видишь вот то озеро? 0
Ty vi-is---v-t to o-ero? Ty vidishʹ vot to ozero? T- v-d-s-ʹ v-t t- o-e-o- ------------------------ Ty vidishʹ vot to ozero?
Она птица тамо ми се свиђа. Эт---т----мне нрави--я. Эта птица мне нравится. Э-а п-и-а м-е н-а-и-с-. ----------------------- Эта птица мне нравится. 0
E----tit----n------i----. Eta ptitsa mne nravitsya. E-a p-i-s- m-e n-a-i-s-a- ------------------------- Eta ptitsa mne nravitsya.
Оно дрво тамо ми се свиђа. Это д-р--- -н- нр---тся. Это дерево мне нравится. Э-о д-р-в- м-е н-а-и-с-. ------------------------ Это дерево мне нравится. 0
Eto-de---o m-- ----i--ya. Eto derevo mne nravitsya. E-o d-r-v- m-e n-a-i-s-a- ------------------------- Eto derevo mne nravitsya.
Овај камен овде ми се свиђа. Э----ка-ень-мн- -ра-и---. Этот камень мне нравится. Э-о- к-м-н- м-е н-а-и-с-. ------------------------- Этот камень мне нравится. 0
E----k--enʹ m-e --a-i--y-. Etot kamenʹ mne nravitsya. E-o- k-m-n- m-e n-a-i-s-a- -------------------------- Etot kamenʹ mne nravitsya.
Онај парк тамо ми се свиђа. Э-о----рк-м-е----ви--я. Этот парк мне нравится. Э-о- п-р- м-е н-а-и-с-. ----------------------- Этот парк мне нравится. 0
E-ot p-r- mn--nra-i--y-. Etot park mne nravitsya. E-o- p-r- m-e n-a-i-s-a- ------------------------ Etot park mne nravitsya.
Онај врт тамо ми се свиђа. Эт-т---д -н--нр--и-с-. Этот сад мне нравится. Э-о- с-д м-е н-а-и-с-. ---------------------- Этот сад мне нравится. 0
E-o- sa---n- nra-i-s-a. Etot sad mne nravitsya. E-o- s-d m-e n-a-i-s-a- ----------------------- Etot sad mne nravitsya.
Овај цвет овде ми се свиђа. Это---в-т---мн---р---тс-. Этот цветок мне нравится. Э-о- ц-е-о- м-е н-а-и-с-. ------------------------- Этот цветок мне нравится. 0
E-o---svet-k -n- n------ya. Etot tsvetok mne nravitsya. E-o- t-v-t-k m-e n-a-i-s-a- --------------------------- Etot tsvetok mne nravitsya.
Мислим да је лепо. По-мо-му- это-к--с-в-. По-моему, это красиво. П---о-м-, э-о к-а-и-о- ---------------------- По-моему, это красиво. 0
P------mu,-e-o-k-a-iv-. Po-moyemu, eto krasivo. P---o-e-u- e-o k-a-i-o- ----------------------- Po-moyemu, eto krasivo.
Мислим да је интересантно. П------у, -т- ин-ер--но. По-моему, это интересно. П---о-м-, э-о и-т-р-с-о- ------------------------ По-моему, это интересно. 0
P--m-yem-,-et-----ere---. Po-moyemu, eto interesno. P---o-e-u- e-o i-t-r-s-o- ------------------------- Po-moyemu, eto interesno.
Мислим да је прелепо. П--моем-, это ч--е-н-. По-моему, это чудесно. П---о-м-, э-о ч-д-с-о- ---------------------- По-моему, это чудесно. 0
P---o-e-u--et- chu-es-o. Po-moyemu, eto chudesno. P---o-e-u- e-o c-u-e-n-. ------------------------ Po-moyemu, eto chudesno.
Мислим да је ружно. П--м-е--,---- ------во. По-моему, это уродливо. П---о-м-, э-о у-о-л-в-. ----------------------- По-моему, это уродливо. 0
P--m--emu- -to urod-i-o. Po-moyemu, eto urodlivo. P---o-e-u- e-o u-o-l-v-. ------------------------ Po-moyemu, eto urodlivo.
Мислим да је досадно. По--ое----это---у-н-. По-моему, это скучно. П---о-м-, э-о с-у-н-. --------------------- По-моему, это скучно. 0
P--moye--,-eto--k-c--o. Po-moyemu, eto skuchno. P---o-e-u- e-o s-u-h-o- ----------------------- Po-moyemu, eto skuchno.
Мислим да је страшно. П---о---,-э-о--ошма--о. По-моему, это кошмарно. П---о-м-, э-о к-ш-а-н-. ----------------------- По-моему, это кошмарно. 0
P---o-emu--e-o -o-hm-r-o. Po-moyemu, eto koshmarno. P---o-e-u- e-o k-s-m-r-o- ------------------------- Po-moyemu, eto koshmarno.

Језици и изреке

Изреке постоје у сваком језику. Зато су оне важна одлика националног идентитета. У њима се одражавају вредности и норме једне земље. Оне имају општепознату, трајну форму - односно, не могу се мењати. Изреке су увек кратке и сажете. У њима се врло често употребљавају метафоре. Такође су многе од њих поетски конструисане. Већина изрека нам даје савете или објашњава правила понашања. Но неке од њих садрже у себи отворену критику. У њима се такође врло често употребљавају стереотипове. У њима се, дакле, ради о наводно типичним карактеристикама земаља и народа. Изреке имају дугу традицију. Аристотел их је хвалио, називајући их малим мудростима. Оне су важно стилско средство и у реторици и у књижевности. Њихова посебност је у томе да не губе на актуелности. У лингвистици постоји дисциплина која се бави само њима. Многе изреке постоје у неколиким језицима. При том могу бити лексички сличне. У том случају они који говоре различитим језиком употребљавају исте речи. Bellende Hunde beißen nicht, Perro que ladra no muerde. (DE-ES) Друге изреке су семантички сличне. Оне исту идеју изражавају различитим речима. Appeler un chat un chat, Dire pane al pane e vino al vino. (FR-IT) Изреке нам помажу у бољем разумевању људи и култура. Најинтересантније су изреке које налазимо широм света. Оне се односе на “важне” теме из људског живота. Оне, дакле, обрађују универзална искуства. Оне нам показују да смо слични - без обзира којим језиком говоримо.
Да ли си знао?
Латвијски спада у источну групу балтичких језика. Говори га више од 2 милиона људи. Латвијски је с литванским у најужем сродству. Ипак, ова два језика нису пуно слични. Може се, значи, десити да се један Литванац и један Латвијац споразумевају на руском. И структура латвијског језика је мање архаична од литванског. У традиционалним песмама и стиховима има још пуно старинских елемената. Они указују на сродност латвијског у односу на литвански. Латвијски лексички фонд је веома занимљиво структуриран. Садржи пуно речи из других језика. Као на пример из немачког, шведског, руског или енглеског. Али неке речи су такође тек недавно створене јер су до сада једноставно недостајале у језику. Латвијски се пише латиничним словима и нагласак је на првом слогу у речи. Граматика познаје пуно посебности којих нема у другим језицима. Граматичка правила су, међутим, увек јасна и недвосмислена.