Рјечник

sr Упознати   »   nl Ontmoeten

3 [три]

Упознати

Упознати

3 [drie]

Ontmoeten

Изаберите како желите да видите превод:   
српски холандски Игра Више
Здраво! Ha-l-! H_____ H-l-o- ------ Hallo! 0
Добар дан! Dag! D___ D-g- ---- Dag! 0
Како сте? / Како си? Hoe -a---h--? H__ g___ h___ H-e g-a- h-t- ------------- Hoe gaat het? 0
Јесте ли Ви из Европе? Komt---uit -u--p-? K___ u u__ E______ K-m- u u-t E-r-p-? ------------------ Komt u uit Europa? 0
Јесте ли Ви из Америке? Ko---u u-t -m-rik-? K___ u u__ A_______ K-m- u u-t A-e-i-a- ------------------- Komt u uit Amerika? 0
Јесте ли Ви из Азије? Ko-- u --- A--ë? K___ u u__ A____ K-m- u u-t A-i-? ---------------- Komt u uit Azië? 0
У којем хотелу сте смештени? In---l----t-- verb-ijf- -? I_ w___ h____ v________ u_ I- w-l- h-t-l v-r-l-j-t u- -------------------------- In welk hotel verblijft u? 0
Колико дуго сте већ овде? H------g-b-n- u-e--al? H__ l___ b___ u e_ a__ H-e l-n- b-n- u e- a-? ---------------------- Hoe lang bent u er al? 0
Колико дуго остајете? Ho- l-n--blij-- -? H__ l___ b_____ u_ H-e l-n- b-i-f- u- ------------------ Hoe lang blijft u? 0
Допада ли Вам се овде? Be--l- h---- h--r? B_____ h__ u h____ B-v-l- h-t u h-e-? ------------------ Bevalt het u hier? 0
Јесте ли овде на годишњем одмору? B--t---h-er---t ---an---? B___ u h___ m__ v________ B-n- u h-e- m-t v-k-n-i-? ------------------------- Bent u hier met vakantie? 0
Посетите ме једном! Kom--e een--eer op------! K__ m_ e__ k___ o________ K-m m- e-n k-e- o-z-e-e-! ------------------------- Kom me een keer opzoeken! 0
Ово је моја адреса. H--- -s --jn-ad--s. H___ i_ m___ a_____ H-e- i- m-j- a-r-s- ------------------- Hier is mijn adres. 0
Хоћемо ли се сутра видети? Zien -e e----r-mo---n? Z___ w_ e_____ m______ Z-e- w- e-k-a- m-r-e-? ---------------------- Zien we elkaar morgen? 0
Жао ми је, имам већ сутра нешто договорено. So----------i- -e--a- plan-e-. S_____ m___ i_ h__ a_ p_______ S-r-y- m-a- i- h-b a- p-a-n-n- ------------------------------ Sorry, maar ik heb al plannen. 0
Ћао! / Збогом! D--! D___ D-g- ---- Dag! 0
Довиђења! Tot -iens! T__ z_____ T-t z-e-s- ---------- Tot ziens! 0
До ускоро! To---au-! T__ g____ T-t g-u-! --------- Tot gauw! 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + холандски (1-100) МП3 холандски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Алфабет

Уз помоћ језика се споразумевамо. Њиме другима саопштавамо како се осећамо и о чему размишљамо. Ову функцију врши и писање. Већина језика има сопствено писмо. Писмо се састоји од знакова. Разне су врсте таквих знакова. Већина писама састоји се од слова. Оваква писма називамо Алфабетом. Алфабет се састоји од графичких симбола организованих на известан начин. Када се такви графички симболи организују у складу са одређеним правилима, добијамо речи. Сваки знак има свој утврђени изговор. Појам Алфабет потиче из грчког језика. У њему се прва два слова називају “алфа” и “бета”. Историја познаје различите алфабете. Писмено је у употреби већ преко 3000 година. Пре тога су писмена били магични симболи. И само је малом броју било познато њихово значење. С времоном су писмена изгубила своју симболичну природу. У данашње време она немају значење. Значење добијају тек у комбинацији са другим словима. Писмена попут кинеског функционишу на другом принципу. Потсећају на слике и врло често приказују своје значење. Пишући кодирамо своје мисли. Знаке употребљавамо да би забележили своје знање. Наш мозак је научио како да дешифрује алфабет. Знаци постају речи, речи постају идеје. Захваљујући томе, један текст може преживети хиљадама година. А ипак се разумети ...
Да ли си знао?
Бенгалски спада у индоиранске језике. За око 220 милиона људи то је матерњи језик. Више од 140 милиона од тог броја живи у Бангладешу. Осим тога има око 75 милиона говорника у Индији. Остале групе говорника овог језика се налазе у Малезији, Непалу и Саудијског Арабији. Тиме бенгалски спада у језике с највећим бројем говорника на свету. Језик има властито писмо. И за бројеве има властите знакове. Међутим, данас се већином користе арапске цифре. Чланови реченице у бенгалском језику следе тачно одређена правила. Прво долази субјекат, затим објекат па на крају глагол. Не постоји граматички род. И именице и придеви се незнатно мијењају. То је добро за све који желе да науче овај важан језик. А то би требало да ради што више људи!