Рјечник

sr Радити   »   nl Werken

55 [педесет и пет]

Радити

Радити

55 [vijfenvijftig]

Werken

Изаберите како желите да видите превод:   
српски холандски Игра Више
Шта сте по занимању? W-t -o-r -e-k-do---u? W__ v___ w___ d___ u_ W-t v-o- w-r- d-e- u- --------------------- Wat voor werk doet u? 0
Мој муж је по занимању доктор. M--n -an w---t-als a---. M___ m__ w____ a__ a____ M-j- m-n w-r-t a-s a-t-. ------------------------ Mijn man werkt als arts. 0
Ја радим пола радног времена као медицинска сестра. I------ -a-t---e a-s---rple--st-r. I_ w___ p_______ a__ v____________ I- w-r- p-r-t-m- a-s v-r-l-e-s-e-. ---------------------------------- Ik werk parttime als verpleegster. 0
Ускоро ћемо добити пензију. Wi- ---le- -a-w o-- -ens---n o----n--n. W__ z_____ g___ o__ p_______ o_________ W-j z-l-e- g-u- o-s p-n-i-e- o-t-a-g-n- --------------------------------------- Wij zullen gauw ons pensioen ontvangen. 0
Али су порези високи. Ma---de--e-a--in--- z-jn h-og. M___ d_ b__________ z___ h____ M-a- d- b-l-s-i-g-n z-j- h-o-. ------------------------------ Maar de belastingen zijn hoog. 0
И здравствено осигурање је високо. E---- z-ek-e-o-t---e-ze-e-i-g-i----ur. E_ d_ z______________________ i_ d____ E- d- z-e-t-k-s-e-v-r-e-e-i-g i- d-u-. -------------------------------------- En de ziektekostenverzekering is duur. 0
Шта желиш једном постати? Wat---l--- --r---? W__ w__ j_ w______ W-t w-l j- w-r-e-? ------------------ Wat wil je worden? 0
Ја желим постати инжењер. Ik --l--r----in---ie---wo----. I_ w__ g____ i________ w______ I- w-l g-a-g i-g-n-e-r w-r-e-. ------------------------------ Ik wil graag ingenieur worden. 0
Желим да студирам на универзитету. I---i----ar--e-u-i-e--ite-t --an. I_ w__ n___ d_ u___________ g____ I- w-l n-a- d- u-i-e-s-t-i- g-a-. --------------------------------- Ik wil naar de universiteit gaan. 0
Ја сам приправник. I--b----t-----r-. I_ b__ s_________ I- b-n s-a-i-i-e- ----------------- Ik ben stagiaire. 0
Ја не зарађујем много. Ik-------n-ni------l. I_ v______ n___ v____ I- v-r-i-n n-e- v-e-. --------------------- Ik verdien niet veel. 0
Ја одрађујем приправнички стаж у иностранству. Ik --o- stag- in-h-t-bu--e-la-d. I_ l___ s____ i_ h__ b__________ I- l-o- s-a-e i- h-t b-i-e-l-n-. -------------------------------- Ik loop stage in het buitenland. 0
Ово је мој шеф. Dit--- m--- ba-s. D__ i_ m___ b____ D-t i- m-j- b-a-. ----------------- Dit is mijn baas. 0
Имам драге колеге. Ik--eb-l-u-e-colle---s. I_ h__ l____ c_________ I- h-b l-u-e c-l-e-a-s- ----------------------- Ik heb leuke collega’s. 0
У подне увек идемо у кантину. W---aan-ie--r- midda--n-ar-de ka---n-. W_ g___ i_____ m_____ n___ d_ k_______ W- g-a- i-d-r- m-d-a- n-a- d- k-n-i-e- -------------------------------------- We gaan iedere middag naar de kantine. 0
Ја тражим радно место. I- -e--o- -oe- ---r ee---aa-. I_ b__ o_ z___ n___ e__ b____ I- b-n o- z-e- n-a- e-n b-a-. ----------------------------- Ik ben op zoek naar een baan. 0
Ја сам већ годину дана незапослен / незапослена. Ik b---al---n --ar -e--loo-. I_ b__ a_ e__ j___ w________ I- b-n a- e-n j-a- w-r-l-o-. ---------------------------- Ik ben al een jaar werkloos. 0
У овој земљи има превише незапослених. Er-zij- -- ---e--er-lozen -n---t--a--. E_ z___ t_ v___ w________ i_ d__ l____ E- z-j- t- v-l- w-r-l-z-n i- d-t l-n-. -------------------------------------- Er zijn te vele werklozen in dit land. 0

Меморији је потребан говор

Већина људи памти свој први дан у школи. Многи од њих се ипак не сећају шта је било пре тога. Скоро да немамо сећање на прве дане нашег живота. Али зашто? Зашто се не сећамо искустава које смо имали кад смо били бебе? Разлог лежи у развоју. Говор и меморија се развијају готово истовремено. Да би се нечега сетила, особи је неопходан језик. То значи да мора имати речи којима би означила своја искуства. Научници су децу тестирали на различите начине. Том приликом дошли су до занимљивог открића. Чим науче да говоре, деца забораве све што је било пре тог тренутка. Зато је почетак говора истовремено и почетак меморије. Прве три године живота деца уче огроман број ствари. Свакога дана доживљавају нове ствари. У тој животној доби стичу многа важна искуства. Па ипак све то нестане. Психолози овај феномен називају инфантилном амнезијом. У памћењу остају само ствари које су деца у стању да именују. Аутобиографско памћење чува лично доживљено. Ово ради на принципу вођења дневника. У њему је записано све што нам је у животу важно. На тај начин аутобиографска меморија формира наш идентитет. Али њен развој зависи од учења матерњег језика. Њу можемо активирати искључиво путем говора. Ствари које смо као беба научили нису нестале. Све оне су меморисане негде у мозгу. Једино их се не можемо сетити... Заиста штета, зар не?