Рјечник

sr У хотелу – долазак   »   tr Otelde – varış

27 [двадесет и седам]

У хотелу – долазак

У хотелу – долазак

27 [yirmi yedi]

Otelde – varış

Изаберите како желите да видите превод:   
српски турски Игра Више
Имате ли слободну собу? Boş b----da-ız-v-- --? Boş bir odanız var mı? B-ş b-r o-a-ı- v-r m-? ---------------------- Boş bir odanız var mı? 0
Резервисао / Резервисала сам једну собу. B-n ----o-- -ez-rve -t--m. Ben bir oda rezerve ettim. B-n b-r o-a r-z-r-e e-t-m- -------------------------- Ben bir oda rezerve ettim. 0
Моје име је Милер. B--im a-----üll--. Benim adım Müller. B-n-m a-ı- M-l-e-. ------------------ Benim adım Müller. 0
Требам једнокреветну собу. T-- --şili--o---- iht---cı- v--. Tek kişilik odaya ihtiyacım var. T-k k-ş-l-k o-a-a i-t-y-c-m v-r- -------------------------------- Tek kişilik odaya ihtiyacım var. 0
Требам двокреветну собу. Ç----ki---i- ---ya ih-iyacım -ar. Çift kişilik odaya ihtiyacım var. Ç-f- k-ş-l-k o-a-a i-t-y-c-m v-r- --------------------------------- Çift kişilik odaya ihtiyacım var. 0
Колико кошта соба за једну ноћ? Odan-- -ecel---ü----i----i-? Odanın gecelik ücreti nedir? O-a-ı- g-c-l-k ü-r-t- n-d-r- ---------------------------- Odanın gecelik ücreti nedir? 0
Хтео / хтела бих једну собу са купатилом. Ban--lu --- -da-istiy-ru-. Banyolu bir oda istiyorum. B-n-o-u b-r o-a i-t-y-r-m- -------------------------- Banyolu bir oda istiyorum. 0
Хтео / хтела бих једну собу са тушем. Duş-u -ir---- is-------. Duşlu bir oda istiyorum. D-ş-u b-r o-a i-t-y-r-m- ------------------------ Duşlu bir oda istiyorum. 0
Могу ли видети собу? Od-yı---r----ir --y--? Odayı görebilir miyim? O-a-ı g-r-b-l-r m-y-m- ---------------------- Odayı görebilir miyim? 0
Има ли овде гаража? B--a-a-bir ga-aj-v-r mı? Burada bir garaj var mı? B-r-d- b-r g-r-j v-r m-? ------------------------ Burada bir garaj var mı? 0
Има ли овде сеф? B-r--a-bi- kasa--ar m-? Burada bir kasa var mı? B-r-d- b-r k-s- v-r m-? ----------------------- Burada bir kasa var mı? 0
Има ли овде факс? B---da -ir faks---r --? Burada bir faks var mı? B-r-d- b-r f-k- v-r m-? ----------------------- Burada bir faks var mı? 0
Добро, узећу собу. İyi- o-ayı--ut-yorum. İyi, odayı tutuyorum. İ-i- o-a-ı t-t-y-r-m- --------------------- İyi, odayı tutuyorum. 0
Овде су кључеви. A--h--r-a--b---da. Anahtarlar burada. A-a-t-r-a- b-r-d-. ------------------ Anahtarlar burada. 0
Овде је мој пртљаг. E-ya----m----a-a. Eşyalarım burada. E-y-l-r-m b-r-d-. ----------------- Eşyalarım burada. 0
У колико часова је доручак? Kah-al-ı -aa- -aç--? Kahvaltı saat kaçta? K-h-a-t- s-a- k-ç-a- -------------------- Kahvaltı saat kaçta? 0
У колико часова је ручак? Öğ-------ği--------ç-a? Öğle yemeği saat kaçta? Ö-l- y-m-ğ- s-a- k-ç-a- ----------------------- Öğle yemeği saat kaçta? 0
У колико часова је вечера? A-ş-m-y--eği--aat-ka--a? Akşam yemeği saat kaçta? A-ş-m y-m-ğ- s-a- k-ç-a- ------------------------ Akşam yemeği saat kaçta? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Паузе су важне за успешно учење

Они који желе да имају успеха у учењу, треба да чешће праве паузу. До овога су дошле најновије научне студије. Научници су испитивали фазе процеса учења. При том су симулирали различите ситуације учења. Информацију најбоље апсорбујемо у малим деловима. Ово нам каже да не би требало да одједном много учимо. Између наставних јединица увек треба да се кратко одморимо. Успех у учењу такође зависи од биохемијских процеса. Ради се о биохемијским процесима у мозгу. Они одређују оптимални темпо учења. Док учимо нешто ново, у мозгу се излучују извесни ензими. Они утичу на активност наших можданих ћелија. У том процесу посебну улогу имају два одређена ензима Они се излучују када се савлађују нови садржаји. Но, они се не излучују једновремено. Њихово дејство се развија са извесним временским размаком. Најбоље резултате у учењу постижемо када су оба ензима присутна. Уколико се чешће одмарамо, успех се увећава. Зато има смисла варирати дужину трајања појединих фаза учења. Дужина одмора такође треба да варира. Оптимално је правити две паузе, не дуже од десет минута. После тога, једну паузу од пет минута. Онда треба да се одморимо барем пола сата. Током ових пауза наш мозак боље памти нове садржаје. Док се одмарате, треба да напустите радно место. Добра идеја је и да се у паузама крећете. Према томе: кад учите, прошетајте! При том немојте имати грижу савести - ви и даље учите!
Да ли си знао?
Литвански спада у балтичке језике. Говори га више од 3 милиона људи. Они живе у Литванији, Белорусији и Пољској. Литвански је у ближем сродству само с латвијским. Иако је Литванија заиста мала земља, језик се дијели на пуно дијалеката. Литвански користи латинична слова, али има и неколико посебних знакова. Типична црта овог језика је пуно дуплих вокала. А такође има више варијаната вокала као на пример кратки, дуги и назални. Изговор литванског није тежак. Пуно тежи је нагласак јер је флексибилан. То значи да се он оријентиše према граматичком облику слова. Занимљиво је да је литвански веома архаичан језик. Сматра се да је то језик који се најмање удаљио од родитељског језика. То значи да још увек веома личи првом индоевропском језику. Ко жели да зан како су наши преци говорили, треба да учи литвански…