Рјечник

sr У хотелу – долазак   »   bg В хотела – Пристигане

27 [двадесет и седам]

У хотелу – долазак

У хотелу – долазак

27 [двайсет и седем]

27 [dvayset i sedem]

В хотела – Пристигане

[V khotela – Pristigane]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски бугарски Игра Више
Имате ли слободну собу? Им--- ли-св-бодн- -та-? Имате ли свободна стая? И-а-е л- с-о-о-н- с-а-? ----------------------- Имате ли свободна стая? 0
I-at- ---------na stay-? Imate li svobodna staya? I-a-e l- s-o-o-n- s-a-a- ------------------------ Imate li svobodna staya?
Резервисао / Резервисала сам једну собу. А----п-з---с---. Аз запазих стая. А- з-п-з-х с-а-. ---------------- Аз запазих стая. 0
Az--a----kh---ay-. Az zapazikh staya. A- z-p-z-k- s-a-a- ------------------ Az zapazikh staya.
Моје име је Милер. И-е-- -и----ю--р. Името ми е Мюлер. И-е-о м- е М-л-р- ----------------- Името ми е Мюлер. 0
I-eto-m- -e M-u-e-. Imeto mi ye Myuler. I-e-o m- y- M-u-e-. ------------------- Imeto mi ye Myuler.
Требам једнокреветну собу. Т-яб-а -и -ди--чн- с---. Трябва ми единична стая. Т-я-в- м- е-и-и-н- с-а-. ------------------------ Трябва ми единична стая. 0
Try-bv--mi ---inich-a-st--a. Tryabva mi yedinichna staya. T-y-b-a m- y-d-n-c-n- s-a-a- ---------------------------- Tryabva mi yedinichna staya.
Требам двокреветну собу. Т---ва-ми--в---- -та-. Трябва ми двойна стая. Т-я-в- м- д-о-н- с-а-. ---------------------- Трябва ми двойна стая. 0
T--abva -i dvo-n- ---ya. Tryabva mi dvoyna staya. T-y-b-a m- d-o-n- s-a-a- ------------------------ Tryabva mi dvoyna staya.
Колико кошта соба за једну ноћ? К---о -тр--а--тая-а-з--една н-щ? Колко струва стаята за една нощ? К-л-о с-р-в- с-а-т- з- е-н- н-щ- -------------------------------- Колко струва стаята за една нощ? 0
K---- -tr-v- -ta-ata z----dna n-s--h? Kolko struva stayata za yedna noshch? K-l-o s-r-v- s-a-a-a z- y-d-a n-s-c-? ------------------------------------- Kolko struva stayata za yedna noshch?
Хтео / хтела бих једну собу са купатилом. Би- -ел-л / --л-ла-с--я---б---. Бих желал / желала стая с баня. Б-х ж-л-л / ж-л-л- с-а- с б-н-. ------------------------------- Бих желал / желала стая с баня. 0
Bikh-zh-------z--l-la---aya s b-n--. Bikh zhelal / zhelala staya s banya. B-k- z-e-a- / z-e-a-a s-a-a s b-n-a- ------------------------------------ Bikh zhelal / zhelala staya s banya.
Хтео / хтела бих једну собу са тушем. Би------- /-ж------ст-------ш. Бих желал / желала стая с душ. Б-х ж-л-л / ж-л-л- с-а- с д-ш- ------------------------------ Бих желал / желала стая с душ. 0
Bi-- zh-la--/----l----sta-- s d--h. Bikh zhelal / zhelala staya s dush. B-k- z-e-a- / z-e-a-a s-a-a s d-s-. ----------------------------------- Bikh zhelal / zhelala staya s dush.
Могу ли видети собу? Мо-е--и-д----дя--тая--? Може ли да видя стаята? М-ж- л- д- в-д- с-а-т-? ----------------------- Може ли да видя стаята? 0
M---e--i----v-dya s-ayat-? Mozhe li da vidya stayata? M-z-e l- d- v-d-a s-a-a-a- -------------------------- Mozhe li da vidya stayata?
Има ли овде гаража? Им--л- --к-гараж? Има ли тук гараж? И-а л- т-к г-р-ж- ----------------- Има ли тук гараж? 0
Im- l- --k-gara--? Ima li tuk garazh? I-a l- t-k g-r-z-? ------------------ Ima li tuk garazh?
Има ли овде сеф? И----и т-к ----? Има ли тук сейф? И-а л- т-к с-й-? ---------------- Има ли тук сейф? 0
I----- t-k -ey-? Ima li tuk seyf? I-a l- t-k s-y-? ---------------- Ima li tuk seyf?
Има ли овде факс? И-а ------ ф-кс? Има ли тук факс? И-а л- т-к ф-к-? ---------------- Има ли тук факс? 0
Im--li---- f-k-? Ima li tuk faks? I-a l- t-k f-k-? ---------------- Ima li tuk faks?
Добро, узећу собу. Д-бр-- ----зема -т-я--. Добре, ще взема стаята. Д-б-е- щ- в-е-а с-а-т-. ----------------------- Добре, ще взема стаята. 0
Do--e,----he v-----staya-a. Dobre, shche vzema stayata. D-b-e- s-c-e v-e-a s-a-a-a- --------------------------- Dobre, shche vzema stayata.
Овде су кључеви. Ет--к-юч--е-е. Ето ключовете. Е-о к-ю-о-е-е- -------------- Ето ключовете. 0
Eto-k--u-h-ve--. Eto klyuchovete. E-o k-y-c-o-e-e- ---------------- Eto klyuchovete.
Овде је мој пртљаг. Т-в--е--агажа---и. Това е багажат ми. Т-в- е б-г-ж-т м-. ------------------ Това е багажат ми. 0
To-a -------zhat m-. Tova ye bagazhat mi. T-v- y- b-g-z-a- m-. -------------------- Tova ye bagazhat mi.
У колико часова је доручак? В к-л-о ча---- зак-скат-? В колко часа е закуската? В к-л-о ч-с- е з-к-с-а-а- ------------------------- В колко часа е закуската? 0
V ---k- -hasa-ye-z--usk---? V kolko chasa ye zakuskata? V k-l-o c-a-a y- z-k-s-a-a- --------------------------- V kolko chasa ye zakuskata?
У колико часова је ручак? В --л-о ч----е -----т? В колко часа е обядът? В к-л-о ч-с- е о-я-ъ-? ---------------------- В колко часа е обядът? 0
V kol-o c--sa----ob--d-t? V kolko chasa ye obyadyt? V k-l-o c-a-a y- o-y-d-t- ------------------------- V kolko chasa ye obyadyt?
У колико часова је вечера? В-кол----аса - -е-еря-а? В колко часа е вечерята? В к-л-о ч-с- е в-ч-р-т-? ------------------------ В колко часа е вечерята? 0
V --lk----a-a--e-ve-he-y-t-? V kolko chasa ye vecheryata? V k-l-o c-a-a y- v-c-e-y-t-? ---------------------------- V kolko chasa ye vecheryata?

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Паузе су важне за успешно учење

Они који желе да имају успеха у учењу, треба да чешће праве паузу. До овога су дошле најновије научне студије. Научници су испитивали фазе процеса учења. При том су симулирали различите ситуације учења. Информацију најбоље апсорбујемо у малим деловима. Ово нам каже да не би требало да одједном много учимо. Између наставних јединица увек треба да се кратко одморимо. Успех у учењу такође зависи од биохемијских процеса. Ради се о биохемијским процесима у мозгу. Они одређују оптимални темпо учења. Док учимо нешто ново, у мозгу се излучују извесни ензими. Они утичу на активност наших можданих ћелија. У том процесу посебну улогу имају два одређена ензима Они се излучују када се савлађују нови садржаји. Но, они се не излучују једновремено. Њихово дејство се развија са извесним временским размаком. Најбоље резултате у учењу постижемо када су оба ензима присутна. Уколико се чешће одмарамо, успех се увећава. Зато има смисла варирати дужину трајања појединих фаза учења. Дужина одмора такође треба да варира. Оптимално је правити две паузе, не дуже од десет минута. После тога, једну паузу од пет минута. Онда треба да се одморимо барем пола сата. Током ових пауза наш мозак боље памти нове садржаје. Док се одмарате, треба да напустите радно место. Добра идеја је и да се у паузама крећете. Према томе: кад учите, прошетајте! При том немојте имати грижу савести - ви и даље учите!
Да ли си знао?
Литвански спада у балтичке језике. Говори га више од 3 милиона људи. Они живе у Литванији, Белорусији и Пољској. Литвански је у ближем сродству само с латвијским. Иако је Литванија заиста мала земља, језик се дијели на пуно дијалеката. Литвански користи латинична слова, али има и неколико посебних знакова. Типична црта овог језика је пуно дуплих вокала. А такође има више варијаната вокала као на пример кратки, дуги и назални. Изговор литванског није тежак. Пуно тежи је нагласак јер је флексибилан. То значи да се он оријентиše према граматичком облику слова. Занимљиво је да је литвански веома архаичан језик. Сматра се да је то језик који се најмање удаљио од родитељског језика. То значи да још увек веома личи првом индоевропском језику. Ко жели да зан како су наши преци говорили, треба да учи литвански…