Рјечник

sr У хотелу – долазак   »   da På hotellet – ankomst

27 [двадесет и седам]

У хотелу – долазак

У хотелу – долазак

27 [syvogtyve]

På hotellet – ankomst

Изаберите како желите да видите превод:   
српски дански Игра Више
Имате ли слободну собу? H---- -t --digt-v-re---? H__ I e_ l_____ v_______ H-r I e- l-d-g- v-r-l-e- ------------------------ Har I et ledigt værelse? 0
Резервисао / Резервисала сам једну собу. J-g h---bestil-----væ--l-e. J__ h__ b______ e_ v_______ J-g h-r b-s-i-t e- v-r-l-e- --------------------------- Jeg har bestilt et værelse. 0
Моје име је Милер. Mit navn -- M-----. M__ n___ e_ M______ M-t n-v- e- M-l-e-. ------------------- Mit navn er Müller. 0
Требам једнокреветну собу. J-g---r-bru---or--t enkel---rel-e. J__ h__ b___ f__ e_ e_____________ J-g h-r b-u- f-r e- e-k-l-v-r-l-e- ---------------------------------- Jeg har brug for et enkeltværelse. 0
Требам двокреветну собу. Je--h-r-bru- -o---t--obb-l----e-se. J__ h__ b___ f__ e_ d______________ J-g h-r b-u- f-r e- d-b-e-t-æ-e-s-. ----------------------------------- Jeg har brug for et dobbeltværelse. 0
Колико кошта соба за једну ноћ? H-a----ster-vær-lse- --- -a-? H___ k_____ v_______ p__ n___ H-a- k-s-e- v-r-l-e- p-r n-t- ----------------------------- Hvad koster værelset per nat? 0
Хтео / хтела бих једну собу са купатилом. Je----- --r----a-e--t væ-el-----d---d. J__ v__ g____ h___ e_ v______ m__ b___ J-g v-l g-r-e h-v- e- v-r-l-e m-d b-d- -------------------------------------- Jeg vil gerne have et værelse med bad. 0
Хтео / хтела бих једну собу са тушем. Je-------e--e h-v--et --rel-e me- br---bad. J__ v__ g____ h___ e_ v______ m__ b________ J-g v-l g-r-e h-v- e- v-r-l-e m-d b-u-e-a-. ------------------------------------------- Jeg vil gerne have et værelse med brusebad. 0
Могу ли видети собу? Må--e- se v--els-t? M_ j__ s_ v________ M- j-g s- v-r-l-e-? ------------------- Må jeg se værelset? 0
Има ли овде гаража? E- d----n---r---? E_ d__ e_ g______ E- d-r e- g-r-g-? ----------------- Er der en garage? 0
Има ли овде сеф? E--d-r e- p-n-es--b? E_ d__ e_ p_________ E- d-r e- p-n-e-k-b- -------------------- Er der et pengeskab? 0
Има ли овде факс? E--d-r-en fax? E_ d__ e_ f___ E- d-r e- f-x- -------------- Er der en fax? 0
Добро, узећу собу. God----eg -a-er--ære-se-. G____ j__ t____ v________ G-d-, j-g t-g-r v-r-l-e-. ------------------------- Godt, jeg tager værelset. 0
Овде су кључеви. Her-er--øg---ne. H__ e_ n________ H-r e- n-g-e-n-. ---------------- Her er nøglerne. 0
Овде је мој пртљаг. He- -r---n --g---. H__ e_ m__ b______ H-r e- m-n b-g-g-. ------------------ Her er min bagage. 0
У колико часова је доручак? H-ornår--r---r -o-ge----? H______ e_ d__ m_________ H-o-n-r e- d-r m-r-e-m-d- ------------------------- Hvornår er der morgenmad? 0
У колико часова је ручак? Hvorn-r-e---er --o-ost? H______ e_ d__ f_______ H-o-n-r e- d-r f-o-o-t- ----------------------- Hvornår er der frokost? 0
У колико часова је вечера? H-o-når e--d-r-mid---s-ad? H______ e_ d__ m__________ H-o-n-r e- d-r m-d-a-s-a-? -------------------------- Hvornår er der middagsmad? 0

Паузе су важне за успешно учење

Они који желе да имају успеха у учењу, треба да чешће праве паузу. До овога су дошле најновије научне студије. Научници су испитивали фазе процеса учења. При том су симулирали различите ситуације учења. Информацију најбоље апсорбујемо у малим деловима. Ово нам каже да не би требало да одједном много учимо. Између наставних јединица увек треба да се кратко одморимо. Успех у учењу такође зависи од биохемијских процеса. Ради се о биохемијским процесима у мозгу. Они одређују оптимални темпо учења. Док учимо нешто ново, у мозгу се излучују извесни ензими. Они утичу на активност наших можданих ћелија. У том процесу посебну улогу имају два одређена ензима Они се излучују када се савлађују нови садржаји. Но, они се не излучују једновремено. Њихово дејство се развија са извесним временским размаком. Најбоље резултате у учењу постижемо када су оба ензима присутна. Уколико се чешће одмарамо, успех се увећава. Зато има смисла варирати дужину трајања појединих фаза учења. Дужина одмора такође треба да варира. Оптимално је правити две паузе, не дуже од десет минута. После тога, једну паузу од пет минута. Онда треба да се одморимо барем пола сата. Током ових пауза наш мозак боље памти нове садржаје. Док се одмарате, треба да напустите радно место. Добра идеја је и да се у паузама крећете. Према томе: кад учите, прошетајте! При том немојте имати грижу савести - ви и даље учите!
Да ли си знао?
Литвански спада у балтичке језике. Говори га више од 3 милиона људи. Они живе у Литванији, Белорусији и Пољској. Литвански је у ближем сродству само с латвијским. Иако је Литванија заиста мала земља, језик се дијели на пуно дијалеката. Литвански користи латинична слова, али има и неколико посебних знакова. Типична црта овог језика је пуно дуплих вокала. А такође има више варијаната вокала као на пример кратки, дуги и назални. Изговор литванског није тежак. Пуно тежи је нагласак јер је флексибилан. То значи да се он оријентиše према граматичком облику слова. Занимљиво је да је литвански веома архаичан језик. Сматра се да је то језик који се најмање удаљио од родитељског језика. То значи да још увек веома личи првом индоевропском језику. Ко жели да зан како су наши преци говорили, треба да учи литвански…