Рјечник

sr У хотелу – долазак   »   kk In the hotel – Arrival

27 [двадесет и седам]

У хотелу – долазак

У хотелу – долазак

27 [жиырма жеті]

27 [jïırma jeti]

In the hotel – Arrival

[Qonaq üyde – Kelw]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски казахстански Игра Више
Имате ли слободну собу? Сіз--рд- -------м- -а--м-? Сіздерде бос бөлме бар ма? С-з-е-д- б-с б-л-е б-р м-? -------------------------- Сіздерде бос бөлме бар ма? 0
Si--er-e bo- --lm- -ar---? Sizderde bos bölme bar ma? S-z-e-d- b-s b-l-e b-r m-? -------------------------- Sizderde bos bölme bar ma?
Резервисао / Резервисала сам једну собу. Мен бөлмені --оньдап--ойғ-нмы-. Мен бөлмені броньдап қойғанмын. М-н б-л-е-і б-о-ь-а- қ-й-а-м-н- ------------------------------- Мен бөлмені броньдап қойғанмын. 0
M-- --l--n--b--------oyğa-m-n. Men bölmeni brondap qoyğanmın. M-n b-l-e-i b-o-d-p q-y-a-m-n- ------------------------------ Men bölmeni brondap qoyğanmın.
Моје име је Милер. М--ің--егі- ---л--. Менің тегім Мюллер. М-н-ң т-г-м М-л-е-. ------------------- Менің тегім Мюллер. 0
Meni- -e--- -yu----. Meniñ tegim Myuller. M-n-ñ t-g-m M-u-l-r- -------------------- Meniñ tegim Myuller.
Требам једнокреветну собу. М--а- б---ор--д----өлме-к-р--. Маған бір орындық бөлме керек. М-ғ-н б-р о-ы-д-қ б-л-е к-р-к- ------------------------------ Маған бір орындық бөлме керек. 0
M--an -ir o-ınd-q----me k--ek. Mağan bir orındıq bölme kerek. M-ğ-n b-r o-ı-d-q b-l-e k-r-k- ------------------------------ Mağan bir orındıq bölme kerek.
Требам двокреветну собу. М-ған-е-і ор----- -ө----к--ек. Маған екі орындық бөлме керек. М-ғ-н е-і о-ы-д-қ б-л-е к-р-к- ------------------------------ Маған екі орындық бөлме керек. 0
M-ğ-n----------ı- b--me k-r--. Mağan eki orındıq bölme kerek. M-ğ-n e-i o-ı-d-q b-l-e k-r-k- ------------------------------ Mağan eki orındıq bölme kerek.
Колико кошта соба за једну ноћ? Бұл -ө-м-нің-бір-тү-- қа-ш--т---ды? Бұл бөлменің бір түні қанша тұрады? Б-л б-л-е-і- б-р т-н- қ-н-а т-р-д-? ----------------------------------- Бұл бөлменің бір түні қанша тұрады? 0
Bu--b-l-e-iñ -ir-tü-i-qa-şa t---dı? Bul bölmeniñ bir tüni qanşa turadı? B-l b-l-e-i- b-r t-n- q-n-a t-r-d-? ----------------------------------- Bul bölmeniñ bir tüni qanşa turadı?
Хтео / хтела бих једну собу са купатилом. Ма--н --н--сы бар б---е -ер-- е-і. Маған ваннасы бар бөлме керек еді. М-ғ-н в-н-а-ы б-р б-л-е к-р-к е-і- ---------------------------------- Маған ваннасы бар бөлме керек еді. 0
M-----va--ası --r -ölm---e-e---di. Mağan vannası bar bölme kerek edi. M-ğ-n v-n-a-ı b-r b-l-e k-r-k e-i- ---------------------------------- Mağan vannası bar bölme kerek edi.
Хтео / хтела бих једну собу са тушем. М---- д-ш----р--ө--- -ер-к еді. Маған душы бар бөлме керек еді. М-ғ-н д-ш- б-р б-л-е к-р-к е-і- ------------------------------- Маған душы бар бөлме керек еді. 0
Mağ----wşı-bar b-l-e k--ek-edi. Mağan dwşı bar bölme kerek edi. M-ğ-n d-ş- b-r b-l-e k-r-k e-i- ------------------------------- Mağan dwşı bar bölme kerek edi.
Могу ли видети собу? Б-л-------рс-----ла м-? Бөлмені көрсем бола ма? Б-л-е-і к-р-е- б-л- м-? ----------------------- Бөлмені көрсем бола ма? 0
Bö-meni ----e--b--a m-? Bölmeni körsem bola ma? B-l-e-i k-r-e- b-l- m-? ----------------------- Bölmeni körsem bola ma?
Има ли овде гаража? М--да -а-а- ----м-? Мұнда гараж бар ма? М-н-а г-р-ж б-р м-? ------------------- Мұнда гараж бар ма? 0
Munda--a--j---- -a? Munda garaj bar ma? M-n-a g-r-j b-r m-? ------------------- Munda garaj bar ma?
Има ли овде сеф? Мұн-а----ф --- -а? Мұнда сейф бар ма? М-н-а с-й- б-р м-? ------------------ Мұнда сейф бар ма? 0
M--da-s--f-----m-? Munda seyf bar ma? M-n-a s-y- b-r m-? ------------------ Munda seyf bar ma?
Има ли овде факс? М-нд--фак--б---м-? Мұнда факс бар ма? М-н-а ф-к- б-р м-? ------------------ Мұнда факс бар ма? 0
Mun-a fa-- -ar ma? Munda faks bar ma? M-n-a f-k- b-r m-? ------------------ Munda faks bar ma?
Добро, узећу собу. Жа-сы- -ен---ы-б---е-і-а---ы-. Жақсы, мен осы бөлмені аламын. Ж-қ-ы- м-н о-ы б-л-е-і а-а-ы-. ------------------------------ Жақсы, мен осы бөлмені аламын. 0
J---ı- m-n ----b-lmen--a-a--n. Jaqsı, men osı bölmeni alamın. J-q-ı- m-n o-ı b-l-e-i a-a-ı-. ------------------------------ Jaqsı, men osı bölmeni alamın.
Овде су кључеви. Мін---ілт-. Міне кілті. М-н- к-л-і- ----------- Міне кілті. 0
M-n- --l--. Mine kilti. M-n- k-l-i- ----------- Mine kilti.
Овде је мој пртљаг. Мы--у-м-н------і-. Мынау менің жүгім. М-н-у м-н-ң ж-г-м- ------------------ Мынау менің жүгім. 0
M-n-w--e-i- j-g-m. Mınaw meniñ jügim. M-n-w m-n-ñ j-g-m- ------------------ Mınaw meniñ jügim.
У колико часова је доручак? Т-ң----с-н-ше--? Таңғы ас нешеде? Т-ң-ы а- н-ш-д-? ---------------- Таңғы ас нешеде? 0
T-ñ-ı--s--eşe--? Tañğı as neşede? T-ñ-ı a- n-ş-d-? ---------------- Tañğı as neşede?
У колико часова је ручак? Түс-і а--н--е-е? Түскі ас нешеде? Т-с-і а- н-ш-д-? ---------------- Түскі ас нешеде? 0
Tüski-as-n--ede? Tüski as neşede? T-s-i a- n-ş-d-? ---------------- Tüski as neşede?
У колико часова је вечера? К-шк--ас неше--? Кешкі ас нешеде? К-ш-і а- н-ш-д-? ---------------- Кешкі ас нешеде? 0
K------- ---ed-? Keşki as neşede? K-ş-i a- n-ş-d-? ---------------- Keşki as neşede?

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Паузе су важне за успешно учење

Они који желе да имају успеха у учењу, треба да чешће праве паузу. До овога су дошле најновије научне студије. Научници су испитивали фазе процеса учења. При том су симулирали различите ситуације учења. Информацију најбоље апсорбујемо у малим деловима. Ово нам каже да не би требало да одједном много учимо. Између наставних јединица увек треба да се кратко одморимо. Успех у учењу такође зависи од биохемијских процеса. Ради се о биохемијским процесима у мозгу. Они одређују оптимални темпо учења. Док учимо нешто ново, у мозгу се излучују извесни ензими. Они утичу на активност наших можданих ћелија. У том процесу посебну улогу имају два одређена ензима Они се излучују када се савлађују нови садржаји. Но, они се не излучују једновремено. Њихово дејство се развија са извесним временским размаком. Најбоље резултате у учењу постижемо када су оба ензима присутна. Уколико се чешће одмарамо, успех се увећава. Зато има смисла варирати дужину трајања појединих фаза учења. Дужина одмора такође треба да варира. Оптимално је правити две паузе, не дуже од десет минута. После тога, једну паузу од пет минута. Онда треба да се одморимо барем пола сата. Током ових пауза наш мозак боље памти нове садржаје. Док се одмарате, треба да напустите радно место. Добра идеја је и да се у паузама крећете. Према томе: кад учите, прошетајте! При том немојте имати грижу савести - ви и даље учите!
Да ли си знао?
Литвански спада у балтичке језике. Говори га више од 3 милиона људи. Они живе у Литванији, Белорусији и Пољској. Литвански је у ближем сродству само с латвијским. Иако је Литванија заиста мала земља, језик се дијели на пуно дијалеката. Литвански користи латинична слова, али има и неколико посебних знакова. Типична црта овог језика је пуно дуплих вокала. А такође има више варијаната вокала као на пример кратки, дуги и назални. Изговор литванског није тежак. Пуно тежи је нагласак јер је флексибилан. То значи да се он оријентиše према граматичком облику слова. Занимљиво је да је литвански веома архаичан језик. Сматра се да је то језик који се најмање удаљио од родитељског језика. То значи да још увек веома личи првом индоевропском језику. Ко жели да зан како су наши преци говорили, треба да учи литвански…