Рјечник

sr У хотелу – долазак   »   it In Hotel – Arrivo

27 [двадесет и седам]

У хотелу – долазак

У хотелу – долазак

27 [ventisette]

In Hotel – Arrivo

Изаберите како желите да видите превод:   
српски италијански Игра Више
Имате ли слободну собу? H- u-a---me----ibe-a? H_ u__ c_____ l______ H- u-a c-m-r- l-b-r-? --------------------- Ha una camera libera? 0
Резервисао / Резервисала сам једну собу. Ho----n--a-----a--amera. H_ p________ u__ c______ H- p-e-o-a-o u-a c-m-r-. ------------------------ Ho prenotato una camera. 0
Моје име је Милер. Mi -h---o-Mülle-. M_ c_____ M______ M- c-i-m- M-l-e-. ----------------- Mi chiamo Müller. 0
Требам једнокреветну собу. Ho -i-o-n- di-u-a cam-ra --ng-la. H_ b______ d_ u__ c_____ s_______ H- b-s-g-o d- u-a c-m-r- s-n-o-a- --------------------------------- Ho bisogno di una camera singola. 0
Требам двокреветну собу. H- bis--no -i--na--a-er- --p--a. H_ b______ d_ u__ c_____ d______ H- b-s-g-o d- u-a c-m-r- d-p-i-. -------------------------------- Ho bisogno di una camera doppia. 0
Колико кошта соба за једну ноћ? Q---to--o--- la--am-ra a---tt-? Q_____ c____ l_ c_____ a n_____ Q-a-t- c-s-a l- c-m-r- a n-t-e- ------------------------------- Quanto costa la camera a notte? 0
Хтео / хтела бих једну собу са купатилом. Vor-ei --a ---e---con --gno. V_____ u__ c_____ c__ b_____ V-r-e- u-a c-m-r- c-n b-g-o- ---------------------------- Vorrei una camera con bagno. 0
Хтео / хтела бих једну собу са тушем. Vo--e- ----camera---n-----i-. V_____ u__ c_____ c__ d______ V-r-e- u-a c-m-r- c-n d-c-i-. ----------------------------- Vorrei una camera con doccia. 0
Могу ли видети собу? Poss-------- l- c---ra? P____ v_____ l_ c______ P-s-o v-d-r- l- c-m-r-? ----------------------- Posso vedere la camera? 0
Има ли овде гаража? C’è -- ----ge----? C__ u_ g_____ q___ C-è u- g-r-g- q-i- ------------------ C’è un garage qui? 0
Има ли овде сеф? C-è-una --s---or------? C__ u__ c_________ q___ C-è u-a c-s-a-o-t- q-i- ----------------------- C’è una cassaforte qui? 0
Има ли овде факс? C-è-u--f-x-qu-? C__ u_ f__ q___ C-è u- f-x q-i- --------------- C’è un fax qui? 0
Добро, узећу собу. B--e, -rendo -- --m-ra. B____ p_____ l_ c______ B-n-, p-e-d- l- c-m-r-. ----------------------- Bene, prendo la camera. 0
Овде су кључеви. E--o -- --i-v-. E___ l_ c______ E-c- l- c-i-v-. --------------- Ecco le chiavi. 0
Овде је мој пртљаг. E--o---mi-- --g----. E___ i m___ b_______ E-c- i m-e- b-g-g-i- -------------------- Ecco i miei bagagli. 0
У колико часова је доручак? A---e -ra ----la---l--i-n-? A c__ o__ c__ l_ c_________ A c-e o-a c-è l- c-l-z-o-e- --------------------------- A che ora c’è la colazione? 0
У колико часова је ручак? A -he--r--c-è----p-a-zo? A c__ o__ c__ i_ p______ A c-e o-a c-è i- p-a-z-? ------------------------ A che ora c’è il pranzo? 0
У колико часова је вечера? A che o----’- -- cen-? A c__ o__ c__ l_ c____ A c-e o-a c-è l- c-n-? ---------------------- A che ora c’è la cena? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + италијански (1-100) МП3 италијански (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Паузе су важне за успешно учење

Они који желе да имају успеха у учењу, треба да чешће праве паузу. До овога су дошле најновије научне студије. Научници су испитивали фазе процеса учења. При том су симулирали различите ситуације учења. Информацију најбоље апсорбујемо у малим деловима. Ово нам каже да не би требало да одједном много учимо. Између наставних јединица увек треба да се кратко одморимо. Успех у учењу такође зависи од биохемијских процеса. Ради се о биохемијским процесима у мозгу. Они одређују оптимални темпо учења. Док учимо нешто ново, у мозгу се излучују извесни ензими. Они утичу на активност наших можданих ћелија. У том процесу посебну улогу имају два одређена ензима Они се излучују када се савлађују нови садржаји. Но, они се не излучују једновремено. Њихово дејство се развија са извесним временским размаком. Најбоље резултате у учењу постижемо када су оба ензима присутна. Уколико се чешће одмарамо, успех се увећава. Зато има смисла варирати дужину трајања појединих фаза учења. Дужина одмора такође треба да варира. Оптимално је правити две паузе, не дуже од десет минута. После тога, једну паузу од пет минута. Онда треба да се одморимо барем пола сата. Током ових пауза наш мозак боље памти нове садржаје. Док се одмарате, треба да напустите радно место. Добра идеја је и да се у паузама крећете. Према томе: кад учите, прошетајте! При том немојте имати грижу савести - ви и даље учите!
Да ли си знао?
Литвански спада у балтичке језике. Говори га више од 3 милиона људи. Они живе у Литванији, Белорусији и Пољској. Литвански је у ближем сродству само с латвијским. Иако је Литванија заиста мала земља, језик се дијели на пуно дијалеката. Литвански користи латинична слова, али има и неколико посебних знакова. Типична црта овог језика је пуно дуплих вокала. А такође има више варијаната вокала као на пример кратки, дуги и назални. Изговор литванског није тежак. Пуно тежи је нагласак јер је флексибилан. То значи да се он оријентиše према граматичком облику слова. Занимљиво је да је литвански веома архаичан језик. Сматра се да је то језик који се најмање удаљио од родитељског језика. То значи да још увек веома личи првом индоевропском језику. Ко жели да зан како су наши преци говорили, треба да учи литвански…