Рјечник

sr У хотелу – долазак   »   sq Nё hotel – Mbёrritja

27 [двадесет и седам]

У хотелу – долазак

У хотелу – долазак

27 [njёzeteshtatё]

Nё hotel – Mbёrritja

Изаберите како желите да видите превод:   
српски албански Игра Више
Имате ли слободну собу? A------n--n----hom- -- ----? A k___ n_____ d____ t_ l____ A k-n- n-o-j- d-o-ё t- l-r-? ---------------------------- A keni ndonjё dhomё tё lirё? 0
Резервисао / Резервисала сам једну собу. Ka---ez---uar---- -h--ё. K__ r________ n__ d_____ K-m r-z-r-u-r n-ё d-o-ё- ------------------------ Kam rezervuar njё dhomё. 0
Моје име је Милер. E-ri-im --htё-Myler. E___ i_ ё____ M_____ E-r- i- ё-h-ё M-l-r- -------------------- Emri im ёshtё Myler. 0
Требам једнокреветну собу. D-- nj---h-mё-t-ke. D__ n__ d____ t____ D-a n-ё d-o-ё t-k-. ------------------- Dua njё dhomё teke. 0
Требам двокреветну собу. Dua-nj------ё ç--t. D__ n__ d____ ç____ D-a n-ё d-o-ё ç-f-. ------------------- Dua njё dhomё çift. 0
Колико кошта соба за једну ноћ? S- ku---o---h-m- p-r njё --tё? S_ k______ d____ p__ n__ n____ S- k-s-t-n d-o-a p-r n-ё n-t-? ------------------------------ Sa kushton dhoma pёr njё natё? 0
Хтео / хтела бих једну собу са купатилом. D---n-ё-d-omё-me--an-o. D__ n__ d____ m_ b_____ D-a n-ё d-o-ё m- b-n-o- ----------------------- Dua njё dhomё me banjo. 0
Хтео / хтела бих једну собу са тушем. Du- n---dh----me--u-h. D__ n__ d____ m_ d____ D-a n-ё d-o-ё m- d-s-. ---------------------- Dua njё dhomё me dush. 0
Могу ли видети собу? A-mund ta --o- -homё-? A m___ t_ s___ d______ A m-n- t- s-o- d-o-ё-? ---------------------- A mund ta shoh dhomёn? 0
Има ли овде гаража? A----ga--zh-k-tu? A k_ g_____ k____ A k- g-r-z- k-t-? ----------------- A ka garazh kёtu? 0
Има ли овде сеф? A -a k---fort------? A k_ k________ k____ A k- k-s-f-r-ё k-t-? -------------------- A ka kasafortё kёtu? 0
Има ли овде факс? A-----aks----u? A k_ f___ k____ A k- f-k- k-t-? --------------- A ka faks kёtu? 0
Добро, узећу собу. Mirё, -- --m-rr dhomёn. M____ p_ e m___ d______ M-r-, p- e m-r- d-o-ё-. ----------------------- Mirё, po e marr dhomёn. 0
Овде су кључеви. Urd--ro-- -e--at. U________ ç______ U-d-ё-o-i ç-l-a-. ----------------- Urdhёroni çelsat. 0
Овде је мој пртљаг. U-dhёr-n- v-l-xhen-t--e. U________ v_______ t____ U-d-ё-o-i v-l-x-e- t-m-. ------------------------ Urdhёroni valixhen time. 0
У колико часова је доручак? Nё--’o-ё --he- m--gjes-? N_ ç____ h____ m________ N- ç-o-ё h-h-t m-n-j-s-? ------------------------ Nё ç’orё hahet mёngjesi? 0
У колико часова је ручак? Nё-------h---- d-e-a? N_ ç____ h____ d_____ N- ç-o-ё h-h-t d-e-a- --------------------- Nё ç’orё hahet dreka? 0
У колико часова је вечера? Nё ç-orё--a-et -ar--? N_ ç____ h____ d_____ N- ç-o-ё h-h-t d-r-a- --------------------- Nё ç’orё hahet darka? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + албански (1-100) МП3 албански (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Паузе су важне за успешно учење

Они који желе да имају успеха у учењу, треба да чешће праве паузу. До овога су дошле најновије научне студије. Научници су испитивали фазе процеса учења. При том су симулирали различите ситуације учења. Информацију најбоље апсорбујемо у малим деловима. Ово нам каже да не би требало да одједном много учимо. Између наставних јединица увек треба да се кратко одморимо. Успех у учењу такође зависи од биохемијских процеса. Ради се о биохемијским процесима у мозгу. Они одређују оптимални темпо учења. Док учимо нешто ново, у мозгу се излучују извесни ензими. Они утичу на активност наших можданих ћелија. У том процесу посебну улогу имају два одређена ензима Они се излучују када се савлађују нови садржаји. Но, они се не излучују једновремено. Њихово дејство се развија са извесним временским размаком. Најбоље резултате у учењу постижемо када су оба ензима присутна. Уколико се чешће одмарамо, успех се увећава. Зато има смисла варирати дужину трајања појединих фаза учења. Дужина одмора такође треба да варира. Оптимално је правити две паузе, не дуже од десет минута. После тога, једну паузу од пет минута. Онда треба да се одморимо барем пола сата. Током ових пауза наш мозак боље памти нове садржаје. Док се одмарате, треба да напустите радно место. Добра идеја је и да се у паузама крећете. Према томе: кад учите, прошетајте! При том немојте имати грижу савести - ви и даље учите!
Да ли си знао?
Литвански спада у балтичке језике. Говори га више од 3 милиона људи. Они живе у Литванији, Белорусији и Пољској. Литвански је у ближем сродству само с латвијским. Иако је Литванија заиста мала земља, језик се дијели на пуно дијалеката. Литвански користи латинична слова, али има и неколико посебних знакова. Типична црта овог језика је пуно дуплих вокала. А такође има више варијаната вокала као на пример кратки, дуги и назални. Изговор литванског није тежак. Пуно тежи је нагласак јер је флексибилан. То значи да се он оријентиše према граматичком облику слова. Занимљиво је да је литвански веома архаичан језик. Сматра се да је то језик који се најмање удаљио од родитељског језика. То значи да још увек веома личи првом индоевропском језику. Ко жели да зан како су наши преци говорили, треба да учи литвански…