Рјечник

sr У хотелу – долазак   »   ca A lhotel – Arribada

27 [двадесет и седам]

У хотелу – долазак

У хотелу – долазак

27 [vint-i-set]

A lhotel – Arribada

Изаберите како желите да видите превод:   
српски каталонски Игра Више
Имате ли слободну собу? Q-e-te-iu-u-a--a--t-c---l-iu-e? Que teniu una habitació lliure? Q-e t-n-u u-a h-b-t-c-ó l-i-r-? ------------------------------- Que teniu una habitació lliure? 0
Резервисао / Резервисала сам једну собу. H- --se-vat-un--h-------ó. He reservat una habitació. H- r-s-r-a- u-a h-b-t-c-ó- -------------------------- He reservat una habitació. 0
Моје име је Милер. E- --u---m é--Mü--er. El meu nom és Müller. E- m-u n-m é- M-l-e-. --------------------- El meu nom és Müller. 0
Требам једнокреветну собу. N--e-sito--n--ha-i-aci- in-i--du--. Necessito una habitació individual. N-c-s-i-o u-a h-b-t-c-ó i-d-v-d-a-. ----------------------------------- Necessito una habitació individual. 0
Требам двокреветну собу. Ne-es-i-o-u----ab-tac-ó dob--. Necessito una habitació doble. N-c-s-i-o u-a h-b-t-c-ó d-b-e- ------------------------------ Necessito una habitació doble. 0
Колико кошта соба за једну ноћ? Q---t-co-ta l-ha-i--ció-p-- n--? Quant costa l’habitació per nit? Q-a-t c-s-a l-h-b-t-c-ó p-r n-t- -------------------------------- Quant costa l’habitació per nit? 0
Хтео / хтела бих једну собу са купатилом. V---r---un--h--it-ci- -m- b-ny. Voldria una habitació amb bany. V-l-r-a u-a h-b-t-c-ó a-b b-n-. ------------------------------- Voldria una habitació amb bany. 0
Хтео / хтела бих једну собу са тушем. Vo-d--a--na ----t--ió a-b-du-xa. Voldria una habitació amb dutxa. V-l-r-a u-a h-b-t-c-ó a-b d-t-a- -------------------------------- Voldria una habitació amb dutxa. 0
Могу ли видети собу? Pu--veu-- --ha-i-ació? Puc veure l’habitació? P-c v-u-e l-h-b-t-c-ó- ---------------------- Puc veure l’habitació? 0
Има ли овде гаража? Qu--h- -- ----tg- a-uí? Que hi ha garatge aquí? Q-e h- h- g-r-t-e a-u-? ----------------------- Que hi ha garatge aquí? 0
Има ли овде сеф? Hi--a c--xa-f-rt--a-u-? Hi ha caixa forta aquí? H- h- c-i-a f-r-a a-u-? ----------------------- Hi ha caixa forta aquí? 0
Има ли овде факс? Que-t-niu-f--? Que teniu fax? Q-e t-n-u f-x- -------------- Que teniu fax? 0
Добро, узећу собу. Va --,--- q---o-l-h---t-ció. Va bé, em quedo l’habitació. V- b-, e- q-e-o l-h-b-t-c-ó- ---------------------------- Va bé, em quedo l’habitació. 0
Овде су кључеви. A-uí--- les-c-a-s. Aquí té les claus. A-u- t- l-s c-a-s- ------------------ Aquí té les claus. 0
Овде је мој пртљаг. A-ues- -- e- --u -q-i--tg-. Aquest és el meu equipatge. A-u-s- é- e- m-u e-u-p-t-e- --------------------------- Aquest és el meu equipatge. 0
У колико часова је доручак? A qu------ra -e-s-r-e-x-l----orzar? A quina hora se serveix l’esmorzar? A q-i-a h-r- s- s-r-e-x l-e-m-r-a-? ----------------------------------- A quina hora se serveix l’esmorzar? 0
У колико часова је ручак? A ---na----- -e --rve-x-------a-? A quina hora se serveix el dinar? A q-i-a h-r- s- s-r-e-x e- d-n-r- --------------------------------- A quina hora se serveix el dinar? 0
У колико часова је вечера? A -u-na h-r--se -erv-ix--l--op--? A quina hora se serveix el sopar? A q-i-a h-r- s- s-r-e-x e- s-p-r- --------------------------------- A quina hora se serveix el sopar? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Паузе су важне за успешно учење

Они који желе да имају успеха у учењу, треба да чешће праве паузу. До овога су дошле најновије научне студије. Научници су испитивали фазе процеса учења. При том су симулирали различите ситуације учења. Информацију најбоље апсорбујемо у малим деловима. Ово нам каже да не би требало да одједном много учимо. Између наставних јединица увек треба да се кратко одморимо. Успех у учењу такође зависи од биохемијских процеса. Ради се о биохемијским процесима у мозгу. Они одређују оптимални темпо учења. Док учимо нешто ново, у мозгу се излучују извесни ензими. Они утичу на активност наших можданих ћелија. У том процесу посебну улогу имају два одређена ензима Они се излучују када се савлађују нови садржаји. Но, они се не излучују једновремено. Њихово дејство се развија са извесним временским размаком. Најбоље резултате у учењу постижемо када су оба ензима присутна. Уколико се чешће одмарамо, успех се увећава. Зато има смисла варирати дужину трајања појединих фаза учења. Дужина одмора такође треба да варира. Оптимално је правити две паузе, не дуже од десет минута. После тога, једну паузу од пет минута. Онда треба да се одморимо барем пола сата. Током ових пауза наш мозак боље памти нове садржаје. Док се одмарате, треба да напустите радно место. Добра идеја је и да се у паузама крећете. Према томе: кад учите, прошетајте! При том немојте имати грижу савести - ви и даље учите!
Да ли си знао?
Литвански спада у балтичке језике. Говори га више од 3 милиона људи. Они живе у Литванији, Белорусији и Пољској. Литвански је у ближем сродству само с латвијским. Иако је Литванија заиста мала земља, језик се дијели на пуно дијалеката. Литвански користи латинична слова, али има и неколико посебних знакова. Типична црта овог језика је пуно дуплих вокала. А такође има више варијаната вокала као на пример кратки, дуги и назални. Изговор литванског није тежак. Пуно тежи је нагласак јер је флексибилан. То значи да се он оријентиše према граматичком облику слова. Занимљиво је да је литвански веома архаичан језик. Сматра се да је то језик који се најмање удаљио од родитељског језика. То значи да још увек веома личи првом индоевропском језику. Ко жели да зан како су наши преци говорили, треба да учи литвански…