Рјечник

sr У хотелу – долазак   »   ca A lhotel – Arribada

27 [двадесет и седам]

У хотелу – долазак

У хотелу – долазак

27 [vint-i-set]

A lhotel – Arribada

Изаберите како желите да видите превод:   
српски каталонски Игра Више
Имате ли слободну собу? Q------i- --- -a-itació----u-e? Q__ t____ u__ h________ l______ Q-e t-n-u u-a h-b-t-c-ó l-i-r-? ------------------------------- Que teniu una habitació lliure? 0
Резервисао / Резервисала сам једну собу. H- -ese-v----n- ha-i---i-. H_ r_______ u__ h_________ H- r-s-r-a- u-a h-b-t-c-ó- -------------------------- He reservat una habitació. 0
Моје име је Милер. E----u--o--é- M----r. E_ m__ n__ é_ M______ E- m-u n-m é- M-l-e-. --------------------- El meu nom és Müller. 0
Требам једнокреветну собу. N--ess-----na h-b--ac-ó in--vid-a-. N________ u__ h________ i__________ N-c-s-i-o u-a h-b-t-c-ó i-d-v-d-a-. ----------------------------------- Necessito una habitació individual. 0
Требам двокреветну собу. Ne---sito un- -ab----ió d-ble. N________ u__ h________ d_____ N-c-s-i-o u-a h-b-t-c-ó d-b-e- ------------------------------ Necessito una habitació doble. 0
Колико кошта соба за једну ноћ? Qu--t---st--l’-a------- p-r nit? Q____ c____ l__________ p__ n___ Q-a-t c-s-a l-h-b-t-c-ó p-r n-t- -------------------------------- Quant costa l’habitació per nit? 0
Хтео / хтела бих једну собу са купатилом. Vold-i--un- ---it-c-- --b-ba-y. V______ u__ h________ a__ b____ V-l-r-a u-a h-b-t-c-ó a-b b-n-. ------------------------------- Voldria una habitació amb bany. 0
Хтео / хтела бих једну собу са тушем. V-ld--a --a --b-tac-- --b--u-x-. V______ u__ h________ a__ d_____ V-l-r-a u-a h-b-t-c-ó a-b d-t-a- -------------------------------- Voldria una habitació amb dutxa. 0
Могу ли видети собу? P-c v-u-e --h----ac--? P__ v____ l___________ P-c v-u-e l-h-b-t-c-ó- ---------------------- Puc veure l’habitació? 0
Има ли овде гаража? Que -------a----e a-u-? Q__ h_ h_ g______ a____ Q-e h- h- g-r-t-e a-u-? ----------------------- Que hi ha garatge aquí? 0
Има ли овде сеф? H--h--cai-a-fo-t--aq--? H_ h_ c____ f____ a____ H- h- c-i-a f-r-a a-u-? ----------------------- Hi ha caixa forta aquí? 0
Има ли овде факс? Q---t-niu -a-? Q__ t____ f___ Q-e t-n-u f-x- -------------- Que teniu fax? 0
Добро, узећу собу. Va-bé, -- q---- --ha--t-ció. V_ b__ e_ q____ l___________ V- b-, e- q-e-o l-h-b-t-c-ó- ---------------------------- Va bé, em quedo l’habitació. 0
Овде су кључеви. A--- té---s cl---. A___ t_ l__ c_____ A-u- t- l-s c-a-s- ------------------ Aquí té les claus. 0
Овде је мој пртљаг. Aq-es--és-e----u-eq--pat-e. A_____ é_ e_ m__ e_________ A-u-s- é- e- m-u e-u-p-t-e- --------------------------- Aquest és el meu equipatge. 0
У колико часова је доручак? A -u-na--or--se --rv----l’e-m---a-? A q____ h___ s_ s______ l__________ A q-i-a h-r- s- s-r-e-x l-e-m-r-a-? ----------------------------------- A quina hora se serveix l’esmorzar? 0
У колико часова је ручак? A ---na-h-r- se se-------l-d-na-? A q____ h___ s_ s______ e_ d_____ A q-i-a h-r- s- s-r-e-x e- d-n-r- --------------------------------- A quina hora se serveix el dinar? 0
У колико часова је вечера? A--u--a--ora s- s-r-ei--el sop--? A q____ h___ s_ s______ e_ s_____ A q-i-a h-r- s- s-r-e-x e- s-p-r- --------------------------------- A quina hora se serveix el sopar? 0

Паузе су важне за успешно учење

Они који желе да имају успеха у учењу, треба да чешће праве паузу. До овога су дошле најновије научне студије. Научници су испитивали фазе процеса учења. При том су симулирали различите ситуације учења. Информацију најбоље апсорбујемо у малим деловима. Ово нам каже да не би требало да одједном много учимо. Између наставних јединица увек треба да се кратко одморимо. Успех у учењу такође зависи од биохемијских процеса. Ради се о биохемијским процесима у мозгу. Они одређују оптимални темпо учења. Док учимо нешто ново, у мозгу се излучују извесни ензими. Они утичу на активност наших можданих ћелија. У том процесу посебну улогу имају два одређена ензима Они се излучују када се савлађују нови садржаји. Но, они се не излучују једновремено. Њихово дејство се развија са извесним временским размаком. Најбоље резултате у учењу постижемо када су оба ензима присутна. Уколико се чешће одмарамо, успех се увећава. Зато има смисла варирати дужину трајања појединих фаза учења. Дужина одмора такође треба да варира. Оптимално је правити две паузе, не дуже од десет минута. После тога, једну паузу од пет минута. Онда треба да се одморимо барем пола сата. Током ових пауза наш мозак боље памти нове садржаје. Док се одмарате, треба да напустите радно место. Добра идеја је и да се у паузама крећете. Према томе: кад учите, прошетајте! При том немојте имати грижу савести - ви и даље учите!
Да ли си знао?
Литвански спада у балтичке језике. Говори га више од 3 милиона људи. Они живе у Литванији, Белорусији и Пољској. Литвански је у ближем сродству само с латвијским. Иако је Литванија заиста мала земља, језик се дијели на пуно дијалеката. Литвански користи латинична слова, али има и неколико посебних знакова. Типична црта овог језика је пуно дуплих вокала. А такође има више варијаната вокала као на пример кратки, дуги и назални. Изговор литванског није тежак. Пуно тежи је нагласак јер је флексибилан. То значи да се он оријентиše према граматичком облику слова. Занимљиво је да је литвански веома архаичан језик. Сматра се да је то језик који се најмање удаљио од родитељског језика. То значи да још увек веома личи првом индоевропском језику. Ко жели да зан како су наши преци говорили, треба да учи литвански…