Рјечник

sr У хотелу – долазак   »   cs V hotelu – příjezd

27 [двадесет и седам]

У хотелу – долазак

У хотелу – долазак

27 [dvacet sedm]

V hotelu – příjezd

Изаберите како желите да видите превод:   
српски чешки Игра Више
Имате ли слободну собу? Má-e-vol---po---e? M___ v____ p______ M-t- v-l-é p-k-j-? ------------------ Máte volné pokoje? 0
Резервисао / Резервисала сам једну собу. Re--r-o----j--- s- pokoj. R_________ j___ s_ p_____ R-z-r-o-a- j-e- s- p-k-j- ------------------------- Rezervoval jsem si pokoj. 0
Моје име је Милер. J---u-i ---Mü-ler. J______ s_ M______ J-e-u-i s- M-l-e-. ------------------ Jmenuji se Müller. 0
Требам једнокреветну собу. P-tř-bu-- j-d-o-ůžkový -----. P________ j___________ p_____ P-t-e-u-i j-d-o-ů-k-v- p-k-j- ----------------------------- Potřebuji jednolůžkový pokoj. 0
Требам двокреветну собу. Po-ř-b----dv-ulů-kov- ---o-. P________ d__________ p_____ P-t-e-u-i d-o-l-ž-o-ý p-k-j- ---------------------------- Potřebuji dvoulůžkový pokoj. 0
Колико кошта соба за једну ноћ? Kolik-stoj--te- -o-oj--- --d----oc? K____ s____ t__ p____ n_ j____ n___ K-l-k s-o-í t-n p-k-j n- j-d-u n-c- ----------------------------------- Kolik stojí ten pokoj na jednu noc? 0
Хтео / хтела бих једну собу са купатилом. C-ci-p-ko- - ----eln-u. C___ p____ s k_________ C-c- p-k-j s k-u-e-n-u- ----------------------- Chci pokoj s koupelnou. 0
Хтео / хтела бих једну собу са тушем. Ch-i-poko--se-sprch--. C___ p____ s_ s_______ C-c- p-k-j s- s-r-h-u- ---------------------- Chci pokoj se sprchou. 0
Могу ли видети собу? M-h---en--okoj----ě-? M___ t__ p____ v_____ M-h- t-n p-k-j v-d-t- --------------------- Mohu ten pokoj vidět? 0
Има ли овде гаража? Máte---d- --r-ž? M___ t___ g_____ M-t- t-d- g-r-ž- ---------------- Máte tady garáž? 0
Има ли овде сеф? M-t-----y ----? M___ t___ s____ M-t- t-d- s-j-? --------------- Máte tady sejf? 0
Има ли овде факс? M-te--ad- -ax? M___ t___ f___ M-t- t-d- f-x- -------------- Máte tady fax? 0
Добро, узећу собу. Do---- chc----- p----. D_____ c___ t__ p_____ D-b-e- c-c- t-n p-k-j- ---------------------- Dobře, chci ten pokoj. 0
Овде су кључеви. T-d- ---u k--č-. T___ j___ k_____ T-d- j-o- k-í-e- ---------------- Tady jsou klíče. 0
Овде је мој пртљаг. Tad- -s-- -á za-azadla. T___ j___ m_ z_________ T-d- j-o- m- z-v-z-d-a- ----------------------- Tady jsou má zavazadla. 0
У колико часова је доручак? V k-l-k --d-n s- p--áv--s-íd-ně? V k____ h____ s_ p_____ s_______ V k-l-k h-d-n s- p-d-v- s-í-a-ě- -------------------------------- V kolik hodin se podává snídaně? 0
У колико часова је ручак? V-------ho-i- se ---á-- -b-d? V k____ h____ s_ p_____ o____ V k-l-k h-d-n s- p-d-v- o-ě-? ----------------------------- V kolik hodin se podává oběd? 0
У колико часова је вечера? V----ik-hod---se-p----á-v--e-e? V k____ h____ s_ p_____ v______ V k-l-k h-d-n s- p-d-v- v-č-ř-? ------------------------------- V kolik hodin se podává večeře? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + чешки (1-100) МП3 чешки (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Паузе су важне за успешно учење

Они који желе да имају успеха у учењу, треба да чешће праве паузу. До овога су дошле најновије научне студије. Научници су испитивали фазе процеса учења. При том су симулирали различите ситуације учења. Информацију најбоље апсорбујемо у малим деловима. Ово нам каже да не би требало да одједном много учимо. Између наставних јединица увек треба да се кратко одморимо. Успех у учењу такође зависи од биохемијских процеса. Ради се о биохемијским процесима у мозгу. Они одређују оптимални темпо учења. Док учимо нешто ново, у мозгу се излучују извесни ензими. Они утичу на активност наших можданих ћелија. У том процесу посебну улогу имају два одређена ензима Они се излучују када се савлађују нови садржаји. Но, они се не излучују једновремено. Њихово дејство се развија са извесним временским размаком. Најбоље резултате у учењу постижемо када су оба ензима присутна. Уколико се чешће одмарамо, успех се увећава. Зато има смисла варирати дужину трајања појединих фаза учења. Дужина одмора такође треба да варира. Оптимално је правити две паузе, не дуже од десет минута. После тога, једну паузу од пет минута. Онда треба да се одморимо барем пола сата. Током ових пауза наш мозак боље памти нове садржаје. Док се одмарате, треба да напустите радно место. Добра идеја је и да се у паузама крећете. Према томе: кад учите, прошетајте! При том немојте имати грижу савести - ви и даље учите!
Да ли си знао?
Литвански спада у балтичке језике. Говори га више од 3 милиона људи. Они живе у Литванији, Белорусији и Пољској. Литвански је у ближем сродству само с латвијским. Иако је Литванија заиста мала земља, језик се дијели на пуно дијалеката. Литвански користи латинична слова, али има и неколико посебних знакова. Типична црта овог језика је пуно дуплих вокала. А такође има више варијаната вокала као на пример кратки, дуги и назални. Изговор литванског није тежак. Пуно тежи је нагласак јер је флексибилан. То значи да се он оријентиše према граматичком облику слова. Занимљиво је да је литвански веома архаичан језик. Сматра се да је то језик који се најмање удаљио од родитељског језика. То значи да још увек веома личи првом индоевропском језику. Ко жели да зан како су наши преци говорили, треба да учи литвански…