Рјечник

sr У хотелу – долазак   »   hu A hotelban – érkezés

27 [двадесет и седам]

У хотелу – долазак

У хотелу – долазак

27 [huszonhét]

A hotelban – érkezés

Изаберите како желите да видите превод:   
српски мађарски Игра Више
Имате ли слободну собу? V-n e-- -z--a--sz--áju-? V__ e__ s_____ s________ V-n e-y s-a-a- s-o-á-u-? ------------------------ Van egy szabad szobájuk? 0
Резервисао / Резервисала сам једну собу. F-gl-ltam-eg- -zob--. F________ e__ s______ F-g-a-t-m e-y s-o-á-. --------------------- Foglaltam egy szobát. 0
Моје име је Милер. A--e-em M-lle-. A n____ M______ A n-v-m M-l-e-. --------------- A nevem Müller. 0
Требам једнокреветну собу. Sz--sé--m v-- e-y e-y-gyas szo--ra. S________ v__ e__ e_______ s_______ S-ü-s-g-m v-n e-y e-y-g-a- s-o-á-a- ----------------------------------- Szükségem van egy egyágyas szobára. 0
Требам двокреветну собу. S-------- -a----y k-tá-ya- --ob-r-. S________ v__ e__ k_______ s_______ S-ü-s-g-m v-n e-y k-t-g-a- s-o-á-a- ----------------------------------- Szükségem van egy kétágyas szobára. 0
Колико кошта соба за једну ноћ? Me---i-e ker-l a-s-ob--éj-z---nké-t? M_______ k____ a s____ é____________ M-n-y-b- k-r-l a s-o-a é-s-a-á-k-n-? ------------------------------------ Mennyibe kerül a szoba éjszakánként? 0
Хтео / хтела бих једну собу са купатилом. S-eret--k---y---ob-t-f-rd---o--va-. S________ e__ s_____ f_____________ S-e-e-n-k e-y s-o-á- f-r-ő-z-b-v-l- ----------------------------------- Szeretnék egy szobát fürdőszobával. 0
Хтео / хтела бих једну собу са тушем. Sz---tnék eg- s-ob-- z-han-z-val. S________ e__ s_____ z___________ S-e-e-n-k e-y s-o-á- z-h-n-z-v-l- --------------------------------- Szeretnék egy szobát zuhanyzóval. 0
Могу ли видети собу? Lát-at----a s---át? L________ a s______ L-t-a-n-m a s-o-á-? ------------------- Láthatnám a szobát? 0
Има ли овде гаража? Va- i-- ---ázs? V__ i__ g______ V-n i-t g-r-z-? --------------- Van itt garázs? 0
Има ли овде сеф? Van-itt pá--é--z-kr--y? V__ i__ p______________ V-n i-t p-n-é-s-e-r-n-? ----------------------- Van itt páncélszekrény? 0
Има ли овде факс? V-- i-t tel----? V__ i__ t_______ V-n i-t t-l-f-x- ---------------- Van itt telefax? 0
Добро, узећу собу. Jó, -iv----m-a---o---. J__ k_______ a s______ J-, k-v-s-e- a s-o-á-. ---------------------- Jó, kiveszem a szobát. 0
Овде су кључеви. It- v--na--- k--cs-k. I__ v_____ a k_______ I-t v-n-a- a k-l-s-k- --------------------- Itt vannak a kulcsok. 0
Овде је мој пртљаг. Itt--an-a cs------. I__ v__ a c________ I-t v-n a c-o-a-o-. ------------------- Itt van a csomagom. 0
У колико часова је доручак? H--y----kor van---gg-li? H___ ó_____ v__ r_______ H-n- ó-a-o- v-n r-g-e-i- ------------------------ Hány órakor van reggeli? 0
У колико часова је ручак? H-n----a-or-v-- ebéd? H___ ó_____ v__ e____ H-n- ó-a-o- v-n e-é-? --------------------- Hány órakor van ebéd? 0
У колико часова је вечера? Hán- -r---r---- v---o--? H___ ó_____ v__ v_______ H-n- ó-a-o- v-n v-c-o-a- ------------------------ Hány órakor van vacsora? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + мађарски (1-100) МП3 мађарски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Паузе су важне за успешно учење

Они који желе да имају успеха у учењу, треба да чешће праве паузу. До овога су дошле најновије научне студије. Научници су испитивали фазе процеса учења. При том су симулирали различите ситуације учења. Информацију најбоље апсорбујемо у малим деловима. Ово нам каже да не би требало да одједном много учимо. Између наставних јединица увек треба да се кратко одморимо. Успех у учењу такође зависи од биохемијских процеса. Ради се о биохемијским процесима у мозгу. Они одређују оптимални темпо учења. Док учимо нешто ново, у мозгу се излучују извесни ензими. Они утичу на активност наших можданих ћелија. У том процесу посебну улогу имају два одређена ензима Они се излучују када се савлађују нови садржаји. Но, они се не излучују једновремено. Њихово дејство се развија са извесним временским размаком. Најбоље резултате у учењу постижемо када су оба ензима присутна. Уколико се чешће одмарамо, успех се увећава. Зато има смисла варирати дужину трајања појединих фаза учења. Дужина одмора такође треба да варира. Оптимално је правити две паузе, не дуже од десет минута. После тога, једну паузу од пет минута. Онда треба да се одморимо барем пола сата. Током ових пауза наш мозак боље памти нове садржаје. Док се одмарате, треба да напустите радно место. Добра идеја је и да се у паузама крећете. Према томе: кад учите, прошетајте! При том немојте имати грижу савести - ви и даље учите!
Да ли си знао?
Литвански спада у балтичке језике. Говори га више од 3 милиона људи. Они живе у Литванији, Белорусији и Пољској. Литвански је у ближем сродству само с латвијским. Иако је Литванија заиста мала земља, језик се дијели на пуно дијалеката. Литвански користи латинична слова, али има и неколико посебних знакова. Типична црта овог језика је пуно дуплих вокала. А такође има више варијаната вокала као на пример кратки, дуги и назални. Изговор литванског није тежак. Пуно тежи је нагласак јер је флексибилан. То значи да се он оријентиše према граматичком облику слова. Занимљиво је да је литвански веома архаичан језик. Сматра се да је то језик који се најмање удаљио од родитељског језика. То значи да још увек веома личи првом индоевропском језику. Ко жели да зан како су наши преци говорили, треба да учи литвански…