Рјечник

sr У хотелу – долазак   »   sv På hotellet – ankomst

27 [двадесет и седам]

У хотелу – долазак

У хотелу – долазак

27 [tjugosju]

På hotellet – ankomst

Изаберите како желите да видите превод:   
српски шведски Игра Више
Имате ли слободну собу? H-- -i e---l-digt--um? H__ n_ e__ l_____ r___ H-r n- e-t l-d-g- r-m- ---------------------- Har ni ett ledigt rum? 0
Резервисао / Резервисала сам једну собу. Jag ha- -e---v--at-ett --m. J__ h__ r_________ e__ r___ J-g h-r r-s-r-e-a- e-t r-m- --------------------------- Jag har reserverat ett rum. 0
Моје име је Милер. Mi-t--am---- -ü--er. M___ n___ ä_ M______ M-t- n-m- ä- M-l-e-. -------------------- Mitt namn är Müller. 0
Требам једнокреветну собу. Ja---e-öve- ett e--elrum. J__ b______ e__ e________ J-g b-h-v-r e-t e-k-l-u-. ------------------------- Jag behöver ett enkelrum. 0
Требам двокреветну собу. J-g --h--er e-- d--belr-m. J__ b______ e__ d_________ J-g b-h-v-r e-t d-b-e-r-m- -------------------------- Jag behöver ett dubbelrum. 0
Колико кошта соба за једну ноћ? Hur ----et-----a- r-mm-t för--n----t? H__ m_____ k_____ r_____ f__ e_ n____ H-r m-c-e- k-s-a- r-m-e- f-r e- n-t-? ------------------------------------- Hur mycket kostar rummet för en natt? 0
Хтео / хтела бих једну собу са купатилом. J-g-skul-e -ilj--ha--tt --- --d--a--um. J__ s_____ v____ h_ e__ r__ m__ b______ J-g s-u-l- v-l-a h- e-t r-m m-d b-d-u-. --------------------------------------- Jag skulle vilja ha ett rum med badrum. 0
Хтео / хтела бих једну собу са тушем. J----k-ll--vi-j- ha -tt r-m-m-- d-sch. J__ s_____ v____ h_ e__ r__ m__ d_____ J-g s-u-l- v-l-a h- e-t r-m m-d d-s-h- -------------------------------------- Jag skulle vilja ha ett rum med dusch. 0
Могу ли видети собу? K---jag f- ---ta p- -um--t? K__ j__ f_ t____ p_ r______ K-n j-g f- t-t-a p- r-m-e-? --------------------------- Kan jag få titta på rummet? 0
Има ли овде гаража? F-nn--d-t -t--g--ag- ---? F____ d__ e__ g_____ h___ F-n-s d-t e-t g-r-g- h-r- ------------------------- Finns det ett garage här? 0
Има ли овде сеф? Fi-ns-d-t --t--a--a-k----är? F____ d__ e__ k________ h___ F-n-s d-t e-t k-s-a-k-p h-r- ---------------------------- Finns det ett kassaskåp här? 0
Има ли овде факс? Fin-s--et -n--a--h--? F____ d__ e_ f__ h___ F-n-s d-t e- f-x h-r- --------------------- Finns det en fax här? 0
Добро, узећу собу. B------g-t-r r--me-. B___ j__ t__ r______ B-a- j-g t-r r-m-e-. -------------------- Bra, jag tar rummet. 0
Овде су кључеви. H-r ä--ny------a. H__ ä_ n_________ H-r ä- n-c-l-r-a- ----------------- Här är nycklarna. 0
Овде је мој пртљаг. H-- -- --t- b-ga-e. H__ ä_ m___ b______ H-r ä- m-t- b-g-g-. ------------------- Här är mitt bagage. 0
У колико часова је доручак? V--ken ti--b--r-det-f----st? V_____ t__ b___ d__ f_______ V-l-e- t-d b-i- d-t f-u-o-t- ---------------------------- Vilken tid blir det frukost? 0
У колико часова је ручак? V-------i--blir -et------? V_____ t__ b___ d__ l_____ V-l-e- t-d b-i- d-t l-n-h- -------------------------- Vilken tid blir det lunch? 0
У колико часова је вечера? V---en -i- ---r-det-m-dd-g? V_____ t__ b___ d__ m______ V-l-e- t-d b-i- d-t m-d-a-? --------------------------- Vilken tid blir det middag? 0

Паузе су важне за успешно учење

Они који желе да имају успеха у учењу, треба да чешће праве паузу. До овога су дошле најновије научне студије. Научници су испитивали фазе процеса учења. При том су симулирали различите ситуације учења. Информацију најбоље апсорбујемо у малим деловима. Ово нам каже да не би требало да одједном много учимо. Између наставних јединица увек треба да се кратко одморимо. Успех у учењу такође зависи од биохемијских процеса. Ради се о биохемијским процесима у мозгу. Они одређују оптимални темпо учења. Док учимо нешто ново, у мозгу се излучују извесни ензими. Они утичу на активност наших можданих ћелија. У том процесу посебну улогу имају два одређена ензима Они се излучују када се савлађују нови садржаји. Но, они се не излучују једновремено. Њихово дејство се развија са извесним временским размаком. Најбоље резултате у учењу постижемо када су оба ензима присутна. Уколико се чешће одмарамо, успех се увећава. Зато има смисла варирати дужину трајања појединих фаза учења. Дужина одмора такође треба да варира. Оптимално је правити две паузе, не дуже од десет минута. После тога, једну паузу од пет минута. Онда треба да се одморимо барем пола сата. Током ових пауза наш мозак боље памти нове садржаје. Док се одмарате, треба да напустите радно место. Добра идеја је и да се у паузама крећете. Према томе: кад учите, прошетајте! При том немојте имати грижу савести - ви и даље учите!
Да ли си знао?
Литвански спада у балтичке језике. Говори га више од 3 милиона људи. Они живе у Литванији, Белорусији и Пољској. Литвански је у ближем сродству само с латвијским. Иако је Литванија заиста мала земља, језик се дијели на пуно дијалеката. Литвански користи латинична слова, али има и неколико посебних знакова. Типична црта овог језика је пуно дуплих вокала. А такође има више варијаната вокала као на пример кратки, дуги и назални. Изговор литванског није тежак. Пуно тежи је нагласак јер је флексибилан. То значи да се он оријентиše према граматичком облику слова. Занимљиво је да је литвански веома архаичан језик. Сматра се да је то језик који се најмање удаљио од родитељског језика. То значи да још увек веома личи првом индоевропском језику. Ко жели да зан како су наши преци говорили, треба да учи литвански…