Рјечник

sr У хотелу – долазак   »   lv Viesnīcā – ierašanās

27 [двадесет и седам]

У хотелу – долазак

У хотелу – долазак

27 [divdesmit septiņi]

Viesnīcā – ierašanās

Изаберите како желите да видите превод:   
српски летонски Игра Више
Имате ли слободну собу? V-----m---r-b---a ist-ba? V__ J___ i_ b____ i______ V-i J-m- i- b-ī-a i-t-b-? ------------------------- Vai Jums ir brīva istaba? 0
Резервисао / Резервисала сам једну собу. E---sm--re---v--u-i i-t-bu. E_ e___ r__________ i______ E- e-m- r-z-r-ē-u-i i-t-b-. --------------------------- Es esmu rezervējusi istabu. 0
Моје име је Милер. Mani -auc Mil-e--. M___ s___ M_______ M-n- s-u- M-l-e-e- ------------------ Mani sauc Millere. 0
Требам једнокреветну собу. Man ---nepie----ama--i--v-e-īga i--a-a. M__ i_ n___________ v__________ i______ M-n i- n-p-e-i-š-m- v-e-v-e-ī-a i-t-b-. --------------------------------------- Man ir nepieciešama vienvietīga istaba. 0
Требам двокреветну собу. M-n -r n-p-ec-eš--a-d-v-ie-īga ---aba. M__ i_ n___________ d_________ i______ M-n i- n-p-e-i-š-m- d-v-i-t-g- i-t-b-. -------------------------------------- Man ir nepieciešama divvietīga istaba. 0
Колико кошта соба за једну ноћ? Cik-ma--- ---aba-p-- ----u nak--? C__ m____ i_____ p__ v____ n_____ C-k m-k-ā i-t-b- p-r v-e-u n-k-i- --------------------------------- Cik maksā istaba par vienu nakti? 0
Хтео / хтела бих једну собу са купатилом. E- -ēlos ---ab- -r v-nnu. E_ v____ i_____ a_ v_____ E- v-l-s i-t-b- a- v-n-u- ------------------------- Es vēlos istabu ar vannu. 0
Хтео / хтела бих једну собу са тушем. Es-vēl-- -s--b---r --š-. E_ v____ i_____ a_ d____ E- v-l-s i-t-b- a- d-š-. ------------------------ Es vēlos istabu ar dušu. 0
Могу ли видети собу? Va- e--va-u a---a-ī---st--u? V__ e_ v___ a_______ i______ V-i e- v-r- a-s-a-ī- i-t-b-? ---------------------------- Vai es varu apskatīt istabu? 0
Има ли овде гаража? V----- ir-g-----? V__ t_ i_ g______ V-i t- i- g-r-ž-? ----------------- Vai te ir garāža? 0
Има ли овде сеф? Va- ----- -----? V__ t_ i_ s_____ V-i t- i- s-i-s- ---------------- Vai te ir seifs? 0
Има ли овде факс? Vai t- --------? V__ t_ i_ f_____ V-i t- i- f-k-s- ---------------- Vai te ir fakss? 0
Добро, узећу собу. La-i,------m-- -- -s--bu. L____ e_ ņ____ š_ i______ L-b-, e- ņ-m-u š- i-t-b-. ------------------------- Labi, es ņemšu šo istabu. 0
Овде су кључеви. Te i- --slēg--. T_ i_ a________ T- i- a-s-ē-a-. --------------- Te ir atslēgas. 0
Овде је мој пртљаг. T- -r-m-na---gāž-. T_ i_ m___ b______ T- i- m-n- b-g-ž-. ------------------ Te ir mana bagāža. 0
У колико часова је доручак? C--os--r -ro--st-s? C____ i_ b_________ C-k-s i- b-o-a-t-s- ------------------- Cikos ir brokastis? 0
У колико часова је ручак? Ci--s-i- pus---nas? C____ i_ p_________ C-k-s i- p-s-i-n-s- ------------------- Cikos ir pusdienas? 0
У колико часова је вечера? C-k-s--- vakar--as? C____ i_ v_________ C-k-s i- v-k-r-ņ-s- ------------------- Cikos ir vakariņas? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + летонски (1-100) МП3 летонски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Паузе су важне за успешно учење

Они који желе да имају успеха у учењу, треба да чешће праве паузу. До овога су дошле најновије научне студије. Научници су испитивали фазе процеса учења. При том су симулирали различите ситуације учења. Информацију најбоље апсорбујемо у малим деловима. Ово нам каже да не би требало да одједном много учимо. Између наставних јединица увек треба да се кратко одморимо. Успех у учењу такође зависи од биохемијских процеса. Ради се о биохемијским процесима у мозгу. Они одређују оптимални темпо учења. Док учимо нешто ново, у мозгу се излучују извесни ензими. Они утичу на активност наших можданих ћелија. У том процесу посебну улогу имају два одређена ензима Они се излучују када се савлађују нови садржаји. Но, они се не излучују једновремено. Њихово дејство се развија са извесним временским размаком. Најбоље резултате у учењу постижемо када су оба ензима присутна. Уколико се чешће одмарамо, успех се увећава. Зато има смисла варирати дужину трајања појединих фаза учења. Дужина одмора такође треба да варира. Оптимално је правити две паузе, не дуже од десет минута. После тога, једну паузу од пет минута. Онда треба да се одморимо барем пола сата. Током ових пауза наш мозак боље памти нове садржаје. Док се одмарате, треба да напустите радно место. Добра идеја је и да се у паузама крећете. Према томе: кад учите, прошетајте! При том немојте имати грижу савести - ви и даље учите!
Да ли си знао?
Литвански спада у балтичке језике. Говори га више од 3 милиона људи. Они живе у Литванији, Белорусији и Пољској. Литвански је у ближем сродству само с латвијским. Иако је Литванија заиста мала земља, језик се дијели на пуно дијалеката. Литвански користи латинична слова, али има и неколико посебних знакова. Типична црта овог језика је пуно дуплих вокала. А такође има више варијаната вокала као на пример кратки, дуги и назални. Изговор литванског није тежак. Пуно тежи је нагласак јер је флексибилан. То значи да се он оријентиše према граматичком облику слова. Занимљиво је да је литвански веома архаичан језик. Сматра се да је то језик који се најмање удаљио од родитељског језика. То значи да још увек веома личи првом индоевропском језику. Ко жели да зан како су наши преци говорили, треба да учи литвански…