Рјечник

sr У хотелу – долазак   »   af In die hotel – aankoms

27 [двадесет и седам]

У хотелу – долазак

У хотелу – долазак

27 [sewe en twintig]

In die hotel – aankoms

Изаберите како желите да видите превод:   
српски африкански Игра Више
Имате ли слободну собу? He----vir-my--n-ka---? H__ u v__ m_ ’_ k_____ H-t u v-r m- ’- k-m-r- ---------------------- Het u vir my ’n kamer? 0
Резервисао / Резервисала сам једну собу. Ek -e------amer-be--re--. E_ h__ ’_ k____ b________ E- h-t ’- k-m-r b-s-r-e-. ------------------------- Ek het ’n kamer bespreek. 0
Моје име је Милер. My ---m ---M-ller. M_ n___ i_ M______ M- n-a- i- M-l-e-. ------------------ My naam is Müller. 0
Требам једнокреветну собу. E- soe---n----e-k---r. E_ s___ ’_ e__________ E- s-e- ’- e-k-l-a-e-. ---------------------- Ek soek ’n enkelkamer. 0
Требам двокреветну собу. E- --ek-’- -u--e---me-. E_ s___ ’_ d___________ E- s-e- ’- d-b-e-k-m-r- ----------------------- Ek soek ’n dubbelkamer. 0
Колико кошта соба за једну ноћ? H------ ----di--kam-r --r----? H______ k__ d__ k____ p__ n___ H-e-e-l k-s d-e k-m-r p-r n-g- ------------------------------ Hoeveel kos die kamer per nag? 0
Хтео / хтела бих једну собу са купатилом. Ek-wil graag -n -a-e--m-t ’n---- -ê. E_ w__ g____ ’_ k____ m__ ’_ b__ h__ E- w-l g-a-g ’- k-m-r m-t ’- b-d h-. ------------------------------------ Ek wil graag ’n kamer met ’n bad hê. 0
Хтео / хтела бих једну собу са тушем. E- wi----a-g--n k---- ------ --ort---. E_ w__ g____ ’_ k____ m__ ’_ s____ h__ E- w-l g-a-g ’- k-m-r m-t ’- s-o-t h-. -------------------------------------- Ek wil graag ’n kamer met ’n stort hê. 0
Могу ли видети собу? Ka- e- d-e-kamer ---i---g? K__ e_ d__ k____ b________ K-n e- d-e k-m-r b-s-g-i-? -------------------------- Kan ek die kamer besigtig? 0
Има ли овде гаража? I----ar ’- m-t-r-ui--hier? I_ d___ ’_ m________ h____ I- d-a- ’- m-t-r-u-s h-e-? -------------------------- Is daar ’n motorhuis hier? 0
Има ли овде сеф? Is----r--n----is--i-r? I_ d___ ’_ k____ h____ I- d-a- ’- k-u-s h-e-? ---------------------- Is daar ’n kluis hier? 0
Има ли овде факс? I--d-ar-’-----s ----? I_ d___ ’_ f___ h____ I- d-a- ’- f-k- h-e-? --------------------- Is daar ’n faks hier? 0
Добро, узећу собу. G-e-- ek ne-- di---a---. G____ e_ n___ d__ k_____ G-e-, e- n-e- d-e k-m-r- ------------------------ Goed, ek neem die kamer. 0
Овде су кључеви. H-er-----ie -leu--ls. H___ i_ d__ s________ H-e- i- d-e s-e-t-l-. --------------------- Hier is die sleutels. 0
Овде је мој пртљаг. H--- is-my --ga-ie. H___ i_ m_ b_______ H-e- i- m- b-g-s-e- ------------------- Hier is my bagasie. 0
У колико часова је доручак? H------t is ------? H__ l___ i_ o______ H-e l-a- i- o-t-y-? ------------------- Hoe laat is ontbyt? 0
У колико часова је ручак? H-e --a- ---midd-get-? H__ l___ i_ m_________ H-e l-a- i- m-d-a-e-e- ---------------------- Hoe laat is middagete? 0
У колико часова је вечера? Ho--laat ---aan--t-? H__ l___ i_ a_______ H-e l-a- i- a-n-e-e- -------------------- Hoe laat is aandete? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + африкански (1-100) МП3 африкански (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Паузе су важне за успешно учење

Они који желе да имају успеха у учењу, треба да чешће праве паузу. До овога су дошле најновије научне студије. Научници су испитивали фазе процеса учења. При том су симулирали различите ситуације учења. Информацију најбоље апсорбујемо у малим деловима. Ово нам каже да не би требало да одједном много учимо. Између наставних јединица увек треба да се кратко одморимо. Успех у учењу такође зависи од биохемијских процеса. Ради се о биохемијским процесима у мозгу. Они одређују оптимални темпо учења. Док учимо нешто ново, у мозгу се излучују извесни ензими. Они утичу на активност наших можданих ћелија. У том процесу посебну улогу имају два одређена ензима Они се излучују када се савлађују нови садржаји. Но, они се не излучују једновремено. Њихово дејство се развија са извесним временским размаком. Најбоље резултате у учењу постижемо када су оба ензима присутна. Уколико се чешће одмарамо, успех се увећава. Зато има смисла варирати дужину трајања појединих фаза учења. Дужина одмора такође треба да варира. Оптимално је правити две паузе, не дуже од десет минута. После тога, једну паузу од пет минута. Онда треба да се одморимо барем пола сата. Током ових пауза наш мозак боље памти нове садржаје. Док се одмарате, треба да напустите радно место. Добра идеја је и да се у паузама крећете. Према томе: кад учите, прошетајте! При том немојте имати грижу савести - ви и даље учите!
Да ли си знао?
Литвански спада у балтичке језике. Говори га више од 3 милиона људи. Они живе у Литванији, Белорусији и Пољској. Литвански је у ближем сродству само с латвијским. Иако је Литванија заиста мала земља, језик се дијели на пуно дијалеката. Литвански користи латинична слова, али има и неколико посебних знакова. Типична црта овог језика је пуно дуплих вокала. А такође има више варијаната вокала као на пример кратки, дуги и назални. Изговор литванског није тежак. Пуно тежи је нагласак јер је флексибилан. То значи да се он оријентиše према граматичком облику слова. Занимљиво је да је литвански веома архаичан језик. Сматра се да је то језик који се најмање удаљио од родитељског језика. То значи да још увек веома личи првом индоевропском језику. Ко жели да зан како су наши преци говорили, треба да учи литвански…