Рјечник

sr У хотелу – долазак   »   sl V hotelu – prihod

27 [двадесет и седам]

У хотелу – долазак

У хотелу – долазак

27 [sedemindvajset]

V hotelu – prihod

Изаберите како желите да видите превод:   
српски словеначки Игра Више
Имате ли слободну собу? Ima-e-p---t-----o? I____ p_____ s____ I-a-e p-o-t- s-b-? ------------------ Imate prosto sobo? 0
Резервисао / Резервисала сам једну собу. Im-m---ze-v---no en--s-b-. I___ r__________ e__ s____ I-a- r-z-r-i-a-o e-o s-b-. -------------------------- Imam rezervirano eno sobo. 0
Моје име је Милер. M-- p-iimek-je -ü-ler. M__ p______ j_ M______ M-j p-i-m-k j- M-l-e-. ---------------------- Moj priimek je Müller. 0
Требам једнокреветну собу. Po-r--uj-------o-tel-no--ob-. P_________ e___________ s____ P-t-e-u-e- e-o-o-t-l-n- s-b-. ----------------------------- Potrebujem enoposteljno sobo. 0
Требам двокреветну собу. P-t-----e----op-st-lj---s---. P_________ d___________ s____ P-t-e-u-e- d-o-o-t-l-n- s-b-. ----------------------------- Potrebujem dvoposteljno sobo. 0
Колико кошта соба за једну ноћ? Ko-i-- -ta-- e---nočitev v te----b-? K_____ s____ e__ n______ v t__ s____ K-l-k- s-a-e e-a n-č-t-v v t-j s-b-? ------------------------------------ Koliko stane ena nočitev v tej sobi? 0
Хтео / хтела бих једну собу са купатилом. Ra---- b- ---o - k-pal-ic-. R_____ b_ s___ s k_________ R-d-a- b- s-b- s k-p-l-i-o- --------------------------- Rad(a) bi sobo s kopalnico. 0
Хтео / хтела бих једну собу са тушем. R--(a--bi -o-o - ----. R_____ b_ s___ s p____ R-d-a- b- s-b- s p-h-. ---------------------- Rad(a) bi sobo s prho. 0
Могу ли видети собу? Al----hko--idim to --bo? A__ l____ v____ t_ s____ A-i l-h-o v-d-m t- s-b-? ------------------------ Ali lahko vidim to sobo? 0
Има ли овде гаража? J---- ka--na-----ž-? J_ t_ k_____ g______ J- t- k-k-n- g-r-ž-? -------------------- Je tu kakšna garaža? 0
Има ли овде сеф? J--tu --kšen se-? J_ t_ k_____ s___ J- t- k-k-e- s-f- ----------------- Je tu kakšen sef? 0
Има ли овде факс? J- ---kakšen f---? J_ t_ k_____ f____ J- t- k-k-e- f-k-? ------------------ Je tu kakšen faks? 0
Добро, узећу собу. Dobr-,-v-a--- ---s---. D_____ v_____ t_ s____ D-b-o- v-a-e- t- s-b-. ---------------------- Dobro, vzamem to sobo. 0
Овде су кључеви. Tu-a---- ----č-. T____ s_ k______ T-k-j s- k-j-č-. ---------------- Tukaj so ključi. 0
Овде је мој пртљаг. Tu-aj j---oja-pr-l-aga. T____ j_ m___ p________ T-k-j j- m-j- p-t-j-g-. ----------------------- Tukaj je moja prtljaga. 0
У колико часова је доручак? Ob-kateri --- -- ------? O_ k_____ u__ j_ z______ O- k-t-r- u-i j- z-j-r-? ------------------------ Ob kateri uri je zajtrk? 0
У колико часова је ручак? O- k--e-- u-i je -osi-o? O_ k_____ u__ j_ k______ O- k-t-r- u-i j- k-s-l-? ------------------------ Ob kateri uri je kosilo? 0
У колико часова је вечера? Ob kat-r- --i j--več--j-? O_ k_____ u__ j_ v_______ O- k-t-r- u-i j- v-č-r-a- ------------------------- Ob kateri uri je večerja? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + словеначки (1-100) МП3 словеначки (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Паузе су важне за успешно учење

Они који желе да имају успеха у учењу, треба да чешће праве паузу. До овога су дошле најновије научне студије. Научници су испитивали фазе процеса учења. При том су симулирали различите ситуације учења. Информацију најбоље апсорбујемо у малим деловима. Ово нам каже да не би требало да одједном много учимо. Између наставних јединица увек треба да се кратко одморимо. Успех у учењу такође зависи од биохемијских процеса. Ради се о биохемијским процесима у мозгу. Они одређују оптимални темпо учења. Док учимо нешто ново, у мозгу се излучују извесни ензими. Они утичу на активност наших можданих ћелија. У том процесу посебну улогу имају два одређена ензима Они се излучују када се савлађују нови садржаји. Но, они се не излучују једновремено. Њихово дејство се развија са извесним временским размаком. Најбоље резултате у учењу постижемо када су оба ензима присутна. Уколико се чешће одмарамо, успех се увећава. Зато има смисла варирати дужину трајања појединих фаза учења. Дужина одмора такође треба да варира. Оптимално је правити две паузе, не дуже од десет минута. После тога, једну паузу од пет минута. Онда треба да се одморимо барем пола сата. Током ових пауза наш мозак боље памти нове садржаје. Док се одмарате, треба да напустите радно место. Добра идеја је и да се у паузама крећете. Према томе: кад учите, прошетајте! При том немојте имати грижу савести - ви и даље учите!
Да ли си знао?
Литвански спада у балтичке језике. Говори га више од 3 милиона људи. Они живе у Литванији, Белорусији и Пољској. Литвански је у ближем сродству само с латвијским. Иако је Литванија заиста мала земља, језик се дијели на пуно дијалеката. Литвански користи латинична слова, али има и неколико посебних знакова. Типична црта овог језика је пуно дуплих вокала. А такође има више варијаната вокала као на пример кратки, дуги и назални. Изговор литванског није тежак. Пуно тежи је нагласак јер је флексибилан. То значи да се он оријентиše према граматичком облику слова. Занимљиво је да је литвански веома архаичан језик. Сматра се да је то језик који се најмање удаљио од родитељског језика. То значи да још увек веома личи првом индоевропском језику. Ко жели да зан како су наши преци говорили, треба да учи литвански…