Рјечник

sr Прошлост 3   »   nn Fortid 3

83 [осамдесет и три]

Прошлост 3

Прошлост 3

83 [åttitre]

Fortid 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски нинорск Игра Више
телефонирати r----e r_____ r-n-j- ------ ringje 0
Ја сам телефонирао / телефонирала. E--r-ng-e. E_ r______ E- r-n-t-. ---------- Eg ringte. 0
Ја сам цело време телефонирао / телефонирала. Eg---- -in---heile--i-a. E_ h__ r____ h____ t____ E- h-r r-n-t h-i-e t-d-. ------------------------ Eg har ringt heile tida. 0
питати s--r-e s_____ s-ø-j- ------ spørje 0
Ја сам питао / питала. E- s-u-d-. E_ s______ E- s-u-d-. ---------- Eg spurde. 0
Ја сам увек питао / питала. E- ha- all----sp---. E_ h__ a_____ s_____ E- h-r a-l-i- s-u-t- -------------------- Eg har alltid spurt. 0
испричати for----e f_______ f-r-e-j- -------- fortelje 0
Ја сам испричао / испричала. E- fort-lde. E_ f________ E- f-r-a-d-. ------------ Eg fortalde. 0
Ја сам испричао / испричала целу причу. E- --- f--ta-t---ile-h--t-r-a. E_ h__ f______ h____ h________ E- h-r f-r-a-t h-i-e h-s-o-i-. ------------------------------ Eg har fortalt heile historia. 0
учити læ-- / s-ud--e l___ / s______ l-r- / s-u-e-e -------------- lære / studere 0
Ја сам учио / учила. E- l--te- -g --u-e-te. E_ l_____ E_ s________ E- l-r-e- E- s-u-e-t-. ---------------------- Eg lærte. Eg studerte. 0
Ја сам учио / учила цело вече. Eg-h-r----t i-heile kve-d---g-h----t--ert i-h-ile -vel-. E_ h__ l___ i h____ k_____ E_ h__ s______ i h____ k_____ E- h-r l-r- i h-i-e k-e-d- E- h-r s-u-e-t i h-i-e k-e-d- -------------------------------------------------------- Eg har lært i heile kveld. Eg har studert i heile kveld. 0
радити j---e j____ j-b-e ----- jobbe 0
Ја сам радио / радила. Eg -obba. E_ j_____ E- j-b-a- --------- Eg jobba. 0
Ја сам радио / радила цели дан. Eg --- -o-ba --i-- d---n. E_ h__ j____ h____ d_____ E- h-r j-b-a h-i-e d-g-n- ------------------------- Eg har jobba heile dagen. 0
јести e-e e__ e-e --- ete 0
Ја сам јео / јела. E- åt. E_ å__ E- å-. ------ Eg åt. 0
Ја сам појео / појела сву храну. Eg -ar et- o-- -l-. E_ h__ e__ o__ a___ E- h-r e-e o-p a-t- ------------------- Eg har ete opp alt. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + нинорск (1-100) МП3 нинорск (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Историја лингвистике

Људи су одувек били фасцинирани језицима. Зато је и историја лингвистике врло дуга. Лингвистика је систематично проучавање језика. Људи су се чак и пре 10.000 година бавили размишљањем о језицима. Тако су се у различитим културама развили и различити језички системи. На тај начин су настали и различити описи језика. Данашња лингвистика се у највећој мери заснива на античким теоријама. Посебно у Грчкој су постојале многе традиције. Ипак, најстарији познати спис о језику потиче из Индије. Сачинио га је познати граматичар Сакатајана пре 3000 година. У античка времена су се философи попут Платона бавили језицима. Касније су римски аутори наставили са развојем својих теорија. Арапи су такође развили сопственe традицијe у 8. веку. У њиховим радовима наилазимо на прецизан опис арапског језика. У модерној ери је човек првенствено хтео да сазна одакле језик потиче. Учени људи су се посебно занимали за историју језика. У 18. веку људи су почели да упоређују језике. Желели су да сазнају како су се језици развили. Касније је пажња посвеђена језичким системима. Централно место имало је питање на који начин језици функционишу. У данашње време у оквиру лингвистике постоје бројни правци. Од педесетих година наовамо су се развиле многе различите дисциплине. Оне су делимично биле под јаким утицајем других наука. Као пример може се навести психолингвистика или међукултурна комуникација. Нови лингвистички правци су врло специјализовани. На пример феминистичка лингвистика. И тако се историја лингвистике наставља. Све док постоје језици, човек ће о њима размишљати.