Рјечник

sr Јуче – данас – сутра   »   nn Yesterday – today – tomorrow

10 [десет]

Јуче – данас – сутра

Јуче – данас – сутра

10 [ti]

Yesterday – today – tomorrow

Изаберите како желите да видите превод:   
српски нинорск Игра Више
Јуче је била субота. I-går var d----a-r--g. I går var det laurdag. I g-r v-r d-t l-u-d-g- ---------------------- I går var det laurdag. 0
Јуче сам био / била у биоскопу. I g-r--ar------ kin-. I går var eg på kino. I g-r v-r e- p- k-n-. --------------------- I går var eg på kino. 0
Филм је био интересантан. Fi---n-------t-r--sa-t. Filmen var interessant. F-l-e- v-r i-t-r-s-a-t- ----------------------- Filmen var interessant. 0
Данас је недеља. I --g-e- d-t -un-ag. I dag er det sundag. I d-g e- d-t s-n-a-. -------------------- I dag er det sundag. 0
Данас не радим. I---- ---e-der-e----k-e. I dag arbeider eg ikkje. I d-g a-b-i-e- e- i-k-e- ------------------------ I dag arbeider eg ikkje. 0
Остајем код куће. Eg--r hei-e. Eg er heime. E- e- h-i-e- ------------ Eg er heime. 0
Сутра је понедељак. I -----n-er-det-m-n-a-. I morgon er det måndag. I m-r-o- e- d-t m-n-a-. ----------------------- I morgon er det måndag. 0
Сутра поново радим. I m--g-n -k-l eg p- -obb----. I morgon skal eg på jobb att. I m-r-o- s-a- e- p- j-b- a-t- ----------------------------- I morgon skal eg på jobb att. 0
Ја радим у бироу. Eg j-b-a--p- ei- -on-or. Eg jobbar på eit kontor. E- j-b-a- p- e-t k-n-o-. ------------------------ Eg jobbar på eit kontor. 0
Ко је то? Kv-- e---e-? Kven er det? K-e- e- d-t- ------------ Kven er det? 0
То је Петaр. D-t-er P---r. Det er Peter. D-t e- P-t-r- ------------- Det er Peter. 0
Петар је студент. P--e---r s-u-en-. Peter er student. P-t-r e- s-u-e-t- ----------------- Peter er student. 0
Ко је то? Kv----- -e-? Kven er det? K-e- e- d-t- ------------ Kven er det? 0
То је Марта. De- -- M-r-h-. Det er Martha. D-t e- M-r-h-. -------------- Det er Martha. 0
Марта је секретарица. M--tha ----ek---ær. Martha er sekretær. M-r-h- e- s-k-e-æ-. ------------------- Martha er sekretær. 0
Петар и Марта су пријатељи. Pe-er-og --rth---- ven-r. Peter og Martha er vener. P-t-r o- M-r-h- e- v-n-r- ------------------------- Peter og Martha er vener. 0
Петар је Мартин пријатељ. P--e---r-ve--- -i- -a---a. Peter er venen til Martha. P-t-r e- v-n-n t-l M-r-h-. -------------------------- Peter er venen til Martha. 0
Марта је Петрова пријатељица. Ma-t-- er -e-ni-n---il ---er. Martha er venninna til Peter. M-r-h- e- v-n-i-n- t-l P-t-r- ----------------------------- Martha er venninna til Peter. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Учење у сну

У данашње време су страни језици део општег образовања. Кад би само њихово савлађивање било мање напорно! За оне који са учењем језика имају потешкоће имамо добре вести. У сну се најефикасније учи. До овог закључка су дошле бројне научне студије. Баш ту чињеницу можемо користити при учењу језика. У сну се прерађују искуства протеклог дана. Тада наш мозак анализира нове утиске. Све што смо у току дана доживели, у сну се још једном обрађује. У том процесу се у мозгу утврђују нови садржаји. Ствари које научимо непосредно пред спавање најдуже задржавамо. Зато је од велике помоћи да о важним ставрима размишљамо увече. У различитим фазама сна уче се различити садржаји. РЕМ-сан, на пример, је подобан за психомоторно учење. Ту спадају спортови, или свирање неког инструмента. Насупрот томе, учење чистог знања, одвија се у дубоком сну. Ту се утврђује све што смо научили. Речник и граматика такође! Док учимо језике, мозак мора пуно да ради. Мора да меморише нове речи и правила. У сну се све ово одвија још једанпут. Научници ову појаву називају теоријом понављања. Разумљиво, битно је да добро спавамо. И тело и дух треба да се добро одморе. Само тада мозак може исправно функционисати. Могло би се рећи: добар сан - добро спознајно функционисање. Док се ми лепо одмарамо, наш мозак ради ... Е па онда: Gute Nacht, good night, buona notte, dobrou noc! (лаку ноћ!)
Да ли си знао?
Британски енглески је облик енглеског који се говори у Великој Британији. Спада у западногерманске језике. За око 60 милиона то је матерњи језик. У неколико тачака се разликује од америчког енглеског. Зато се говори о енглеском као плурицентричном језику. То значи да је то језик који има више стандардних варијаната. Разлике се могу, на пример, односити на изговор, лексички фонд и правопис. Британски енглески се дели на пуно дијалеката који су деломице веома различити. Говорници дијалекта дуго времена су сматрани за необразоване и да једва могу да се образују за добра занимања. Данас је то друкчије, иако дијалекти у Великој Британији још увек играју важну улогу. У британском енглеском приметан је снажан утицај француског. То је повезано са заузимањем Велике Британије од стране Нормана 1066. године. У време колонијализма Велика Британија је проширила свој језик на друге континенте. Тако је енглески током задњих векова постао најважнији језик на свету… Учите енглески, али оригинал!