Рјечник

sr У робној кући   »   nn I butikken

52 [педесет и два]

У робној кући

У робној кући

52 [femtito / to og femti]

I butikken

Изаберите како желите да видите превод:   
српски нинорск Игра Више
Идемо ли у једну робну кућу? Sk-- vi gå--i---uti--en? S___ v_ g_ t__ b________ S-a- v- g- t-l b-t-k-e-? ------------------------ Skal vi gå til butikken? 0
Ја морам обавити куповину. Eg--- --e-e n--r--in-k---. E_ m_ g____ n____ i_______ E- m- g-e-e n-k-e i-n-j-p- -------------------------- Eg må gjere nokre innkjøp. 0
Хоћу пуно тога да купим. E----l-h--dle -y-je. E_ v__ h_____ m_____ E- v-l h-n-l- m-k-e- -------------------- Eg vil handle mykje. 0
Где су канцеларијски артикли? K-a- er ko-t-r-ake-e? K___ e_ k____________ K-a- e- k-n-o-s-k-n-? --------------------- Kvar er kontorsakene? 0
Требам коверте и папир за писма. E- -r-ng k-n--lut-a- -g bre-p-pir. E_ t____ k__________ o_ b_________ E- t-e-g k-n-o-u-t-r o- b-e-p-p-r- ---------------------------------- Eg treng konvoluttar og brevpapir. 0
Требам хемијске оловке и фломастере. E--t--n---u-epe--a---g-t---ar. E_ t____ k_________ o_ t______ E- t-e-g k-l-p-n-a- o- t-s-a-. ------------------------------ Eg treng kulepennar og tusjar. 0
Где је намештај? Kv-- -- m-b-ane? K___ e_ m_______ K-a- e- m-b-a-e- ---------------- Kvar er møblane? 0
Требам ормар и комоду. E- -ren--e-t ---p o--e-n -o-mo--. E_ t____ e__ s___ o_ e__ k_______ E- t-e-g e-t s-å- o- e-n k-m-o-e- --------------------------------- Eg treng eit skåp og ein kommode. 0
Требам писаћи сто и регал. Eg tr-ng ei- s-r-----rd o--ei-h-l-e. E_ t____ e__ s_________ o_ e_ h_____ E- t-e-g e-t s-r-v-b-r- o- e- h-l-e- ------------------------------------ Eg treng eit skrivebord og ei hylle. 0
Где су играчке? K-ar-e--l-----e? K___ e_ l_______ K-a- e- l-i-e-e- ---------------- Kvar er leikene? 0
Требам лутку и медведића. Eg t-e-g-e--d-k-- -g--i- --mse. E_ t____ e_ d____ o_ e__ b_____ E- t-e-g e- d-k-e o- e-n b-m-e- ------------------------------- Eg treng ei dokke og ein bamse. 0
Требам фудбалску лопту и шах. E---r-ng---n fo-ba-l -g-e----j---s--l. E_ t____ e__ f______ o_ e__ s_________ E- t-e-g e-n f-t-a-l o- e-t s-a-k-p-l- -------------------------------------- Eg treng ein fotball og eit sjakkspel. 0
Где је алат? Kv-- -r---rk-øy--? K___ e_ v_________ K-a- e- v-r-t-y-t- ------------------ Kvar er verktøyet? 0
Trebam čekić i kliješta. E- --en--ein --m-- o--e- t-ng. E_ t____ e__ h____ o_ e_ t____ E- t-e-g e-n h-m-r o- e- t-n-. ------------------------------ Eg treng ein hamar og ei tong. 0
Trebam bušilicu i odvijač. Eg--r--- e----or -g---n ------e-k--. E_ t____ e__ b__ o_ e__ s___________ E- t-e-g e-n b-r o- e-n s-r-t-e-k-r- ------------------------------------ Eg treng ein bor og ein skrutrekkar. 0
Где је накит? K-ar e- -m-kk-? K___ e_ s______ K-a- e- s-y-k-? --------------- Kvar er smykka? 0
Требам огрлицу и наруквицу. E- ----g --t-----k-ede ---e---armba--. E_ t____ e__ h________ o_ e__ a_______ E- t-e-g e-t h-l-k-e-e o- e-t a-m-a-d- -------------------------------------- Eg treng eit halskjede og eit armband. 0
Требам прстен и наушнице. Eg tr--g -in--in--og -yred-b-a-. E_ t____ e__ r___ o_ ø__________ E- t-e-g e-n r-n- o- ø-r-d-b-a-. -------------------------------- Eg treng ein ring og øyredobbar. 0

Жене су лингвистички надареније од мушкараца!

Жене су подједнако интелигентне као и мушкарци. И једни и други имају у просеку једанк коефицијент интелигениције. Ипак, компетентност им се у вези појединих ствари разликује. Мушкарци, на пример, боље тродимензионално мисле. Они такође лакше решавају математичке проблеме. Жене, с друге стране, имају бољу меморију. Оне такође боље владају језицима. Жене праве много мањи број грешака и у правопису и у граматици. Оне такође имају богатији речник и читају течније. Због тога у просеку постижу боље резултате на тестовима језика. Разлог ове предности је у мозгу. Мушки мозак је другачије организован од женског. За језике је одговорна лева половина мозга. Овај мождани регион контролише лингвистичке процесе. Осим тога, жене у прерађивању језика користе обе половине мозга. Што је још важније, њихове мождане половине боље размењују информације. Зато је женски мозак много активнији у обради језика. Тако жене могу пуно ефикасније да прерађују говор. Још увек није познато зашто се њихов мозак разликује. Неки научници сматрају да је узрок овоме биолошке природе. Мушки и женски гени утичу на развој мозга. Разлика такође постоји и због различитих хормона. Други тврде да васпитање условљава развој. Зато што се женским бебама више чита и са њима се чешће разговара. Дечаци, насупрот томе, чешће добијају техничке играчке. Зато би могло бити тачно да околина такође утиче на обликовање мозга. Противаргумент је да извесне разлике постоје свуда у свету. У свакој култури деца се другачије одгајају.
Да ли си знао?
Вијетнамски спада у мон-кмерске језике. То је матерњи језик више од 80 милиона људи. Није у сродству с кинеским. Велики део језичког фонда је, међутим, кинеског порекла. Разлог томе је што је Вијетнам био 1000 година под доминацијом Кине. У доба колонијализма француски је имао велики утицај на развој вијетнамског. Вијетнамски је тонски језик. То значи да висина тона слогова одлучује о њиховом значењу. Погрешан изговор може изговорено потпуно променити или чак обесмислити. У вијетнамском се укупно разликује шест висина тонова. Језик данас користи латинична слова. Некад су се користили кинески писани знакови. Пошто је вијетнамски изолирајући језик, речи се не деклинирају. Језик је још увек недовољно истражен… Откријте га, заиста се исплати!