Рјечник

sr Присвојне заменице 2   »   nn Eigedomspronomen 2

67 [шездесет и седам]

Присвојне заменице 2

Присвојне заменице 2

67 [sekstisju]

Eigedomspronomen 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски нинорск Игра Више
наочале bri-le-e b_______ b-i-l-n- -------- brillene 0
Он је заборавио своје наочале. H-n -a- -l-ym- br-lle-e-s-n-. H__ h__ g_____ b_______ s____ H-n h-r g-ø-m- b-i-l-n- s-n-. ----------------------------- Han har gløymt brillene sine. 0
Ма где су му наочале? Kvar-h-r-ha------l-ne -i-e,-då? K___ h__ h__ b_______ s____ d__ K-a- h-r h-n b-i-l-n- s-n-, d-? ------------------------------- Kvar har han brillene sine, då? 0
сат k--kka k_____ k-o-k- ------ klokka 0
Његов сат је покварен. K-o--a h-ns e- ----l--t. K_____ h___ e_ ø________ K-o-k- h-n- e- ø-d-l-g-. ------------------------ Klokka hans er øydelagt. 0
Сат виси на зиду. K--k---h--- på ----e-. K_____ h___ p_ v______ K-o-k- h-n- p- v-g-e-. ---------------------- Klokka heng på veggen. 0
пасош p-ss-t p_____ p-s-e- ------ passet 0
Он је изгубио свој пасош. H-- har-m-s---pa-se--si-t. H__ h__ m____ p_____ s____ H-n h-r m-s-a p-s-e- s-t-. -------------------------- Han har mista passet sitt. 0
Где је онда његов пасош? K--- -ar---- --sse--s---,-d-? K___ h__ h__ p_____ s____ d__ K-a- h-r h-n p-s-e- s-t-, d-? ----------------------------- Kvar har han passet sitt, då? 0
они – њихов / њихова / њихово d-i-------a d__ - d____ d-i - d-i-a ----------- dei - deira 0
Деца не могу наћи њихове родитеље. B--n- -------j- -i-ne-f-----r- --n-. B____ k__ i____ f____ f_______ s____ B-r-a k-n i-k-e f-n-e f-r-l-r- s-n-. ------------------------------------ Borna kan ikkje finne foreldra sine. 0
Али ето долазе њихови родитељи! Men---r -- -or-l-ra de---! M__ d__ e_ f_______ d_____ M-n d-r e- f-r-l-r- d-i-a- -------------------------- Men der er foreldra deira! 0
Ви – Ваш / Ваша / Ваше du - din d_ - d__ d- - d-n -------- du - din 0
Какво је било Ваше путовање, господине Милер? Kor---s-var-tur-n di-, -err-Mø-ler? K______ v__ t____ d___ h___ M______ K-r-e-s v-r t-r-n d-n- h-r- M-l-e-? ----------------------------------- Korleis var turen din, herr Møller? 0
Где је Ваша жена, господине Милер? K-ar ----ona d-? K___ e_ k___ d__ K-a- e- k-n- d-? ---------------- Kvar er kona di? 0
Ви – Ваш / Ваша / Ваше du --din d_ - d__ d- - d-n -------- du - din 0
Какво је било Ваше путовање, госпођо Шмидт? Ko-leis --- tur----in, fru --i--? K______ v__ t____ d___ f__ S_____ K-r-e-s v-r t-r-n d-n- f-u S-i-t- --------------------------------- Korleis var turen din, fru Smidt? 0
Где је Ваш муж, госпођо Шмидт? Kv-r e- m-nne----n,-f-u --i--? K___ e_ m_____ d___ f__ S_____ K-a- e- m-n-e- d-n- f-u S-i-t- ------------------------------ Kvar er mannen din, fru Smidt? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + нинорск (1-100) МП3 нинорск (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Генетска мутација омогућава говор

Човек је једино живо биће које поседује моћ говора. Овим се разликује од животиња и биљака. Разуме се да и биљке и животиње комуницирају једне с другима. Ипак, у питању није језик компликованих слогова. Али зашто човек може говорити? Да би могли да говоримо, неопходно је да имамо одређене органске карактеристике. На ове карактеристике наилазимо само код човека. Али не разуме се само по себи да их је он развио. . У еволуцији се ништа не догађа без разлога. У једном тренутку човек је почео да говори. У ком тренутку тачно се не зна. Мора бити да се догодило нешто што је човеку подарило моћ говора. Научници верују да је за ово била одговорна извесна генетска мутација. Антрополози су упоређивали генетски код различитих живих бића. Познато је да један одређени ген условљава говор. Људи код којих је овај ген оштећен имају проблема са говором. Такви људи нису у стању да се добро изразе, а теже им је и да разумеју речи. Овај ген испитиван је код човека, мајмуна и миша. Код човека и шимпанзе је врло сличан. Изузетак су две мале разлике. Ове разлике најбоље се примећују у мозгу. Заједно са другим генима утичу на одређене мождане функције. Зато човек може говорити, а мајмун не. Али, тиме загонетка људског говора још није решена. Јер генетска мутација није довољна да се говори. Научници су варијанту људског гена имплантирали мишевима. Мишеви захваљујући томе ипак нису проговорили. Ипак, њихово цијукање звучало је другачије!