Рјечник

sr Радити   »   nn Arbeide

55 [педесет и пет]

Радити

Радити

55 [femtifem]

Arbeide

Изаберите како желите да видите превод:   
српски нинорск Игра Више
Шта сте по занимању? Kva-j-b-a- ---me-? K__ j_____ d_ m___ K-a j-b-a- d- m-d- ------------------ Kva jobbar du med? 0
Мој муж је по занимању доктор. M-n-e- -----r--eg-. M_____ m__ e_ l____ M-n-e- m-n e- l-g-. ------------------- Mannen min er lege. 0
Ја радим пола радног времена као медицинска сестра. Eg-jo--ar--e--i--s-m--j--e-lei-r. E_ j_____ d_____ s__ s___________ E- j-b-a- d-l-i- s-m s-u-e-l-i-r- --------------------------------- Eg jobbar deltid som sjukepleiar. 0
Ускоро ћемо добити пензију. S---t bl---v- p-----ni-ta-. S____ b___ v_ p____________ S-a-t b-i- v- p-n-j-n-s-a-. --------------------------- Snart blir vi pensjonistar. 0
Али су порези високи. M-n --a-t--- ---h--e. M__ s_______ e_ h____ M-n s-a-t-n- e- h-g-. --------------------- Men skattane er høge. 0
И здравствено осигурање је високо. Og h---e--rs--ringa -- dy-. O_ h_______________ e_ d___ O- h-l-e-o-s-k-i-g- e- d-r- --------------------------- Og helseforsikringa er dyr. 0
Шта желиш једном постати? Kv- h-r--u -y----i--- -l-? K__ h__ d_ l___ t__ å b___ K-a h-r d- l-s- t-l å b-i- -------------------------- Kva har du lyst til å bli? 0
Ја желим постати инжењер. E--vi- -l--ing-ni--. E_ v__ b__ i________ E- v-l b-i i-g-n-ø-. -------------------- Eg vil bli ingeniør. 0
Желим да студирам на универзитету. E- v-l -tud-r--v-d--n---r--te-e-. E_ v__ s______ v__ u_____________ E- v-l s-u-e-e v-d u-i-e-s-t-t-t- --------------------------------- Eg vil studere ved universitetet. 0
Ја сам приправник. E--er p-ak--kant. E_ e_ p__________ E- e- p-a-t-k-n-. ----------------- Eg er praktikant. 0
Ја не зарађујем много. E- --na- ik-j--m-kj-. E_ t____ i____ m_____ E- t-n-r i-k-e m-k-e- --------------------- Eg tenar ikkje mykje. 0
Ја одрађујем приправнички стаж у иностранству. Eg --- p-ak--- - ----n-e-. E_ t__ p______ i u________ E- t-k p-a-s-s i u-l-n-e-. -------------------------- Eg tek praksis i utlandet. 0
Ово је мој шеф. D-t-er -jefe- m--. D__ e_ s_____ m___ D-t e- s-e-e- m-n- ------------------ Det er sjefen min. 0
Имам драге колеге. Eg ha--h-----e-e--ol-ega-r. E_ h__ h________ k_________ E- h-r h-g-e-e-e k-l-e-a-r- --------------------------- Eg har hyggelege kollegaer. 0
У подне увек идемо у кантину. Vi et l---j ----n-i--. V_ e_ l____ i k_______ V- e- l-n-j i k-n-i-a- ---------------------- Vi et lunsj i kantina. 0
Ја тражим радно место. Eg--er-et-er--r-eid. E_ s__ e____ a______ E- s-r e-t-r a-b-i-. -------------------- Eg ser etter arbeid. 0
Ја сам већ годину дана незапослен / незапослена. E- --- v--e -rb-id-laus --e-tt--r. E_ h__ v___ a__________ i e___ å__ E- h-r v-r- a-b-i-s-a-s i e-t- å-. ---------------------------------- Eg har vore arbeidslaus i eitt år. 0
У овој земљи има превише незапослених. H-- i-lan-e---- de--fo- ma-ge--r-eids--d--e. H__ i l_____ e_ d__ f__ m____ a_____________ H-r i l-n-e- e- d-t f-r m-n-e a-b-i-s-e-i-e- -------------------------------------------- Her i landet er det for mange arbeidsledige. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + нинорск (1-100) МП3 нинорск (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Меморији је потребан говор

Већина људи памти свој први дан у школи. Многи од њих се ипак не сећају шта је било пре тога. Скоро да немамо сећање на прве дане нашег живота. Али зашто? Зашто се не сећамо искустава које смо имали кад смо били бебе? Разлог лежи у развоју. Говор и меморија се развијају готово истовремено. Да би се нечега сетила, особи је неопходан језик. То значи да мора имати речи којима би означила своја искуства. Научници су децу тестирали на различите начине. Том приликом дошли су до занимљивог открића. Чим науче да говоре, деца забораве све што је било пре тог тренутка. Зато је почетак говора истовремено и почетак меморије. Прве три године живота деца уче огроман број ствари. Свакога дана доживљавају нове ствари. У тој животној доби стичу многа важна искуства. Па ипак све то нестане. Психолози овај феномен називају инфантилном амнезијом. У памћењу остају само ствари које су деца у стању да именују. Аутобиографско памћење чува лично доживљено. Ово ради на принципу вођења дневника. У њему је записано све што нам је у животу важно. На тај начин аутобиографска меморија формира наш идентитет. Али њен развој зависи од учења матерњег језика. Њу можемо активирати искључиво путем говора. Ствари које смо као беба научили нису нестале. Све оне су меморисане негде у мозгу. Једино их се не можемо сетити... Заиста штета, зар не?