Мы--ой-ём-- ---а-ин?
М_ п_____ в м_______
М- п-й-ё- в м-г-з-н-
--------------------
Мы пойдём в магазин? 0 My p-y-ëm ---aga--n?M_ p_____ v m_______M- p-y-ë- v m-g-z-n---------------------My poydëm v magazin?
Я х--- -но-о-че-о---п---.
Я х___ м____ ч___ к______
Я х-ч- м-о-о ч-г- к-п-т-.
-------------------------
Я хочу много чего купить. 0 Y----och-----go ch-g- ku----.Y_ k_____ m____ c____ k______Y- k-o-h- m-o-o c-e-o k-p-t-.-----------------------------Ya khochu mnogo chego kupitʹ.
Мне--у-----ис-мен-ы--с--л --п----.
М__ н____ п_________ с___ и п_____
М-е н-ж-н п-с-м-н-ы- с-о- и п-л-а-
----------------------------------
Мне нужен письменный стол и полка. 0 Mne-n---e- --s----ny---to--i --lk-.M__ n_____ p_________ s___ i p_____M-e n-z-e- p-s-m-n-y- s-o- i p-l-a------------------------------------Mne nuzhen pisʹmennyy stol i polka.
Мн- н-----футбол---й-мя- - шах-а--.
М__ н____ ф_________ м__ и ш_______
М-е н-ж-н ф-т-о-ь-ы- м-ч и ш-х-а-ы-
-----------------------------------
Мне нужен футбольный мяч и шахматы. 0 Mn--n-z----f-tbolʹn-y --a-h i -hakhm---.M__ n_____ f_________ m____ i s_________M-e n-z-e- f-t-o-ʹ-y- m-a-h i s-a-h-a-y-----------------------------------------Mne nuzhen futbolʹnyy myach i shakhmaty.
Мне н--н- ---л- и отв-рт-а.
М__ н____ д____ и о________
М-е н-ж-а д-е-ь и о-в-р-к-.
---------------------------
Мне нужна дрель и отвёртка. 0 Mn- -uzh----rel--- --v-rt--.M__ n_____ d____ i o________M-e n-z-n- d-e-ʹ i o-v-r-k-.----------------------------Mne nuzhna drelʹ i otvërtka.
Мне -у--а-це-о-ка ------л--.
М__ н____ ц______ и б_______
М-е н-ж-а ц-п-ч-а и б-а-л-т-
----------------------------
Мне нужна цепочка и браслет. 0 M-e-n-zh-------oc-------ras---.M__ n_____ t________ i b_______M-e n-z-n- t-e-o-h-a i b-a-l-t--------------------------------Mne nuzhna tsepochka i braslet.
М-- --ж-о к--ьц--и -ер--к-.
М__ н____ к_____ и с_______
М-е н-ж-о к-л-ц- и с-р-ж-и-
---------------------------
Мне нужно кольцо и серёжки. 0 M-- --z--- --lʹt-o-i se-ë--ki.M__ n_____ k______ i s________M-e n-z-n- k-l-t-o i s-r-z-k-.------------------------------Mne nuzhno kolʹtso i serëzhki.
Žene su jednako inteligentne kao muškarci.
U prosjeku i jedni i drugi imaju isti koeficijent inteligencije.
Međutim, sposobnosti spolova se razlikuju.
Muškarci, na primjer, bolje trodimenzionalno razmišljaju.
Takođe bolje rješavaju matematičke zadatke.
Žene, s druge strane, imaju bolje pamćenje.
Pa bolje usvajaju jezike.
Žene prave manje grešaka u pravopisu i gramatici.
Takođe imaju veći vokabular i čitaju tečnije.
Stoga u jezičkim testovima većinom postižu bolje rezultate.
Razlog isticanja žena u jezicima leži u mozgu.
Muški i ženski mozak su drugačije organizirani.
Za jezike je odgovorna lijeva polovina mozga.
To područje kontrolira jezičke procese.
Usto žene koriste obje polovine pri obradi jezika.
Njihove dvije polovine mozga takođe bolje razmjenjuju informacije.
Dakle, ženski mozak je kod jezičke obrade aktivniji.
Na taj su način žene u mogućnosti da učinkovitije obrađuju jezik.
Još nije poznato zašto se ta dva mozga razlikuju.
Neki istaživači smatraju da je biologija uzrok tome.
Ženski i muški geni utječu na razvoj mozga.
Priroda muškaraca i žena zavisi i od hormona.
Drugi opet kažu da odgoj utječe na naš razvoj.
Jer se sa ženskom djecom više priča te im se više čita.
Dječaci, s druge strane, dobijaju više tehničkih igračaka.
Dakle, moguće je da naša okolina oblikuje naš mozak.
S druge strane, određene razlike postoje širom svijeta.
U svakoj kulturi djeca se drugačije odgajaju...
Da li ste to znali?
Vijetnamski spada u mon-kmerske jezike.
To je maternji jezik više od 80 miliona ljudi.
Nije u srodstvu s kineskim.
Veliki dio jezičkog fonda je, međutim, kineskog porijekla.
Razlog tome je što je Vijetnam bio 1000 godina pod dominacijom Kine.
U doba kolonijalizma francuski je imao veliki utjecaj na razvoj vijetnamskog.
Vijetnamski je tonski jezik.
To znači da visina tona slogova odlučuje o njihovom značenju.
Pogrešan izgovor može izgovoreno potpuno promijeniti ili čak obesmisliti.
U vijetnamskom se ukupno razlikuje šest visina tonova.
Jezik danas koristi latinična slova.
Prije su se koristili kineski pisani znakovi.
Pošto je vijetnamski izolirajući jezik, riječi se ne dekliniraju.
Jezik je još uvijek nedovoljno istražen…
Otkrijte ga, zaista se isplati!