Guide de conversation

fr Passé des modaux 2   »   sr Прошлост модалних глагола 2

88 [quatre-vingt-huit]

Passé des modaux 2

Passé des modaux 2

88 [осамдесет и осам]

88 [osamdeset i osam]

Прошлост модалних глагола 2

[Prošlo vreme modalnih glagola 2]

Choisissez comment vous souhaitez voir la traduction :   
Français Serbe Son Suite
Mon fils ne voulait pas jouer à la poupée. Мој-си- н---т-д--с--игра-и -а--у-к--. М__ с__ н_ х____ с_ и_____ с_ л______ М-ј с-н н- х-е-е с- и-р-т- с- л-т-о-. ------------------------------------- Мој син не хтеде се играти са лутком. 0
Moj ----n---te-e s- i-ra-i sa ------. M__ s__ n_ h____ s_ i_____ s_ l______ M-j s-n n- h-e-e s- i-r-t- s- l-t-o-. ------------------------------------- Moj sin ne htede se igrati sa lutkom.
Ma fille ne voulait pas jouer au football. Мој- --рк---е-хт--- --р-т--ф--бал. М___ ћ____ н_ х____ и_____ ф______ М-ј- ћ-р-а н- х-е-е и-р-т- ф-д-а-. ---------------------------------- Моја ћерка не хтеде играти фудбал. 0
Mo-- -́erka--e----d- i--------dbal. M___ ć____ n_ h____ i_____ f______ M-j- c-e-k- n- h-e-e i-r-t- f-d-a-. ----------------------------------- Moja ćerka ne htede igrati fudbal.
Ma femme ne voulait pas jouer avec moi aux échecs. Мо-а -е-а -е-х-ед--играти-ш---са-м-ом. М___ ж___ н_ х____ и_____ ш__ с_ м____ М-ј- ж-н- н- х-е-е и-р-т- ш-х с- м-о-. -------------------------------------- Моја жена не хтеде играти шах са мном. 0
M--- ž-n- n- -t-d- -g-a-i -a------nom. M___ ž___ n_ h____ i_____ š__ s_ m____ M-j- ž-n- n- h-e-e i-r-t- š-h s- m-o-. -------------------------------------- Moja žena ne htede igrati šah sa mnom.
Mes enfants ne voulaient pas faire de promenade. М--а де---н- ---д--е ић- у-ше-њ-. М___ д___ н_ х______ и__ у ш_____ М-ј- д-ц- н- х-е-о-е и-и у ш-т-у- --------------------------------- Моја деца не хтедоше ићи у шетњу. 0
Mo-a d--- -- --edo-- -ći - šet-ju. M___ d___ n_ h______ i__ u š______ M-j- d-c- n- h-e-o-e i-́- u š-t-j-. ----------------------------------- Moja deca ne htedoše ići u šetnju.
Ils ne voulaient pas ranger la chambre. О---н- хт-до-- -ос--ем-т--с--у. О__ н_ х______ п_________ с____ О-и н- х-е-о-е п-с-р-м-т- с-б-. ------------------------------- Они не хтедоше поспремити собу. 0
On---e ht---še -o----miti s---. O__ n_ h______ p_________ s____ O-i n- h-e-o-e p-s-r-m-t- s-b-. ------------------------------- Oni ne htedoše pospremiti sobu.
Ils ne voulaient pas aller au lit. Он- н- х--до-е---и у крев-т. О__ н_ х______ и__ у к______ О-и н- х-е-о-е и-и у к-е-е-. ---------------------------- Они не хтедоше ићи у кревет. 0
O---ne -tedoše---́- u -re--t. O__ n_ h______ i__ u k______ O-i n- h-e-o-e i-́- u k-e-e-. ----------------------------- Oni ne htedoše ići u krevet.
Il n’avait pas le droit de manger de glace. Он -----е-- -ести--лад----. О_ н_ с____ ј____ с________ О- н- с-е-е ј-с-и с-а-о-е-. --------------------------- Он не смеде јести сладолед. 0
O---- -m-de-jes-i slado--d. O_ n_ s____ j____ s________ O- n- s-e-e j-s-i s-a-o-e-. --------------------------- On ne smede jesti sladoled.
Il n’avait pas le droit de manger de chocolat. Он не-с-е---ј--ти -о-о----. О_ н_ с____ ј____ ч________ О- н- с-е-е ј-с-и ч-к-л-д-. --------------------------- Он не смеде јести чоколаду. 0
O- -e sm-de-je-ti -ok--a--. O_ n_ s____ j____ č________ O- n- s-e-e j-s-i č-k-l-d-. --------------------------- On ne smede jesti čokoladu.
Il n’avait pas le droit de manger de bonbons. Он--- --е---ј-ст---ом-о-е. О_ н_ с____ ј____ б_______ О- н- с-е-е ј-с-и б-м-о-е- -------------------------- Он не смеде јести бомбоне. 0
On--e -m----jesti--om-one. O_ n_ s____ j____ b_______ O- n- s-e-e j-s-i b-m-o-e- -------------------------- On ne smede jesti bombone.
Je pouvais me souhaiter quelque chose. Ј- -------н---о -аж-л---. Ј_ с_____ н____ з________ Ј- с-е-о- н-ш-о з-ж-л-т-. ------------------------- Ја смедох нешто зажелети. 0
Ja------- ne-t-------e-i. J_ s_____ n____ z________ J- s-e-o- n-š-o z-ž-l-t-. ------------------------- Ja smedoh nešto zaželeti.
Je pouvais m’acheter une robe. Ј---медох---п-т- се-и --љ---. Ј_ с_____ к_____ с___ х______ Ј- с-е-о- к-п-т- с-б- х-љ-н-. ----------------------------- Ја смедох купити себи хаљину. 0
J- sm-doh k-pi---se-i-h--j--u. J_ s_____ k_____ s___ h_______ J- s-e-o- k-p-t- s-b- h-l-i-u- ------------------------------ Ja smedoh kupiti sebi haljinu.
Je pouvais prendre un praliné. Ј------о- узе----еб- ј--н--п-----у. Ј_ с_____ у____ с___ ј____ п_______ Ј- с-е-о- у-е-и с-б- ј-д-у п-а-и-у- ----------------------------------- Ја смедох узети себи једну пралину. 0
J- --e-----z-----eb--j-d-- --a--n-. J_ s_____ u____ s___ j____ p_______ J- s-e-o- u-e-i s-b- j-d-u p-a-i-u- ----------------------------------- Ja smedoh uzeti sebi jednu pralinu.
Est-ce que tu pouvais fumer dans l’avion ? Сме-е-л- т- --ш-т- у-ав-о--? С____ л_ т_ п_____ у а______ С-е-е л- т- п-ш-т- у а-и-н-? ---------------------------- Смеде ли ти пушити у авиону? 0
Sme-e--i-------it- u-a-----? S____ l_ t_ p_____ u a______ S-e-e l- t- p-š-t- u a-i-n-? ---------------------------- Smede li ti pušiti u avionu?
Est-ce que tu pouvais boire de la bière à l’hôpital ? См-де-л- ти-п-ти пив--у-б-лни-и? С____ л_ т_ п___ п___ у б_______ С-е-е л- т- п-т- п-в- у б-л-и-и- -------------------------------- Смеде ли ти пити пиво у болници? 0
Sme----i -i--i----ivo-u -ol---i? S____ l_ t_ p___ p___ u b_______ S-e-e l- t- p-t- p-v- u b-l-i-i- -------------------------------- Smede li ti piti pivo u bolnici?
Est-ce que tu pouvais amener le chien à l’hôtel ? См--е-л--ти-повести -------от--? С____ л_ т_ п______ п__ у х_____ С-е-е л- т- п-в-с-и п-а у х-т-л- -------------------------------- Смеде ли ти повести пса у хотел? 0
Sm--e -i-ti po-es------ u hot-l? S____ l_ t_ p______ p__ u h_____ S-e-e l- t- p-v-s-i p-a u h-t-l- -------------------------------- Smede li ti povesti psa u hotel?
Pendant les vacances, les enfants avaient la permission de rester longtemps dehors. На--а-пу-т--д----смед-ш- ----т---уже --н-. Н_ р_______ д___ с______ о_____ д___ в____ Н- р-с-у-т- д-ц- с-е-о-е о-т-т- д-ж- в-н-. ------------------------------------------ На распусту деца смедоше остати дуже вани. 0
N--raspus----e---sm-d-še ----ti --ž- v-ni. N_ r_______ d___ s______ o_____ d___ v____ N- r-s-u-t- d-c- s-e-o-e o-t-t- d-ž- v-n-. ------------------------------------------ Na raspustu deca smedoše ostati duže vani.
Ils avaient la permission de jouer longtemps dans la cour. Он---мед------го с--и-р----у-д--риш--. О__ с______ д___ с_ и_____ у д________ О-и с-е-о-е д-г- с- и-р-т- у д-о-и-т-. -------------------------------------- Они смедоше дуго се играти у дворишту. 0
O-- -medoše du-o -e--grati-u-dv--i-tu. O__ s______ d___ s_ i_____ u d________ O-i s-e-o-e d-g- s- i-r-t- u d-o-i-t-. -------------------------------------- Oni smedoše dugo se igrati u dvorištu.
Ils avaient la permission de veiller tard. О-и-сме-о-е-ду-- --та------н-. О__ с______ д___ о_____ б_____ О-и с-е-о-е д-г- о-т-т- б-д-и- ------------------------------ Они смедоше дуго остати будни. 0
O-----e--š- -u-o-os-at- b--ni. O__ s______ d___ o_____ b_____ O-i s-e-o-e d-g- o-t-t- b-d-i- ------------------------------ Oni smedoše dugo ostati budni.

Des astuces contre l'oubli

Il n'est pas toujours facile d'apprendre. Même si c'est plaisant, cela peut être fatigant. Nous sommes contents lorsque nous avons appris quelque chose. Nous sommes fiers de nous et de nos progrès. Malheureusement, nous pouvons aussi oublier ce que nous avons appris. C'est souvent un problème, particulièrement pour les langues. La plupart d'entre nous apprenons une ou plusieurs langues à l'école. Après la scolarité, ce savoir se perd souvent. Nous ne parlons presque plus cette langue. Notre langue maternelle domine la plupart du temps dans la vie quotidienne. Beaucoup de langues étrangères ne sont plus pratiquées que lors des congés. Lorsqu'un savoir n'est pas activé régulièrement, il se perd. Notre cerveau a besoin d'entraînement. On pourrait dire qu'il fonctionne comme un muscle. Ce muscle doit être activé, sinon il devient plus faible. Mais il existe des moyens d'empêcher d'oublier. Le plus important est d'utiliser encore et encore ce qui a été appris. Des rituels établis peuvent y aider. On peut prévoir un petit programme pour les différents jours de la semaine. Le lundi, on lit un livre dans la langue étrangère. Le mercredi, on écoute une radio étrangère. Le vendredi, on écrit son journal dans la langue étrangère. De cette manière, on alterne lecture, audition et écriture. Ainsi, le savoir est activé de différentes manières. Tous ces exercices n'ont pas besoin de durer longtemps, une demi-heure suffit. Mais l'important, c'est de s'entraîner régulièrement. Des études montrent qu'une chose, une fois qu'elle a été apprise, reste dans le cerveau pendant des décennies. Elle doit juste être ressortie de son tiroir...