Рјечник

sr Чишћење куће   »   ru Уборка дома

18 [осамнаест]

Чишћење куће

Чишћење куће

18 [восемнадцать]

18 [vosemnadtsatʹ]

Уборка дома

Uborka doma

Изаберите како желите да видите превод:   
српски руски Игра Више
Данас је субота. Се-од-я с---о--. С______ с_______ С-г-д-я с-б-о-а- ---------------- Сегодня суббота. 0
Se-o---a ---b---. S_______ s_______ S-g-d-y- s-b-o-a- ----------------- Segodnya subbota.
Данас имамо времена. С-го--я ----с --т- вре--. С______ у н__ е___ в_____ С-г-д-я у н-с е-т- в-е-я- ------------------------- Сегодня у нас есть время. 0
S---d--a-- na- y-stʹ --emy-. S_______ u n__ y____ v______ S-g-d-y- u n-s y-s-ʹ v-e-y-. ---------------------------- Segodnya u nas yestʹ vremya.
Данас чистимо стан. Сего--я м- убир-ем к-арт-р-. С______ м_ у______ к________ С-г-д-я м- у-и-а-м к-а-т-р-. ---------------------------- Сегодня мы убираем квартиру. 0
S-g-dny---- u-ir--em -v----ru. S_______ m_ u_______ k________ S-g-d-y- m- u-i-a-e- k-a-t-r-. ------------------------------ Segodnya my ubirayem kvartiru.
Ја чистим купатило. Я у-и-а--в ва-н-й к--н-те. Я у_____ в в_____ к_______ Я у-и-а- в в-н-о- к-м-а-е- -------------------------- Я убираю в ванной комнате. 0
Y---b-r--u -------y--o-nate. Y_ u______ v v_____ k_______ Y- u-i-a-u v v-n-o- k-m-a-e- ---------------------------- Ya ubirayu v vannoy komnate.
Мој муж пере ауто. М-- м-- мое----шину. М__ м__ м___ м______ М-й м-ж м-е- м-ш-н-. -------------------- Мой муж моет машину. 0
M-y---zh -oyet m--hi-u. M__ m___ m____ m_______ M-y m-z- m-y-t m-s-i-u- ----------------------- Moy muzh moyet mashinu.
Деца перу бицикла. Де------т---в---си---ы. Д___ ч_____ в__________ Д-т- ч-с-я- в-л-с-п-д-. ----------------------- Дети чистят велосипеды. 0
De-- --i-ty-t-v-l----ed-. D___ c_______ v__________ D-t- c-i-t-a- v-l-s-p-d-. ------------------------- Deti chistyat velosipedy.
Бака залива цвеће. Бабуш-- п---вае---в-т-. Б______ п_______ ц_____ Б-б-ш-а п-л-в-е- ц-е-ы- ----------------------- Бабушка поливает цветы. 0
B-b--hk- po--v--et ---e--. B_______ p________ t______ B-b-s-k- p-l-v-y-t t-v-t-. -------------------------- Babushka polivayet tsvety.
Деца поспремају дечију собу. Де-и-уби-а---де-с-ую -о-н---. Д___ у______ д______ к_______ Д-т- у-и-а-т д-т-к-ю к-м-а-у- ----------------------------- Дети убирают детскую комнату. 0
D-ti -birayu--d---ku-u-komn-tu. D___ u_______ d_______ k_______ D-t- u-i-a-u- d-t-k-y- k-m-a-u- ------------------------------- Deti ubirayut detskuyu komnatu.
Мој муж поспрема свој писаћи сто. Мо----ж ---ра-т-на-св-е--пис-м-н-ом--т---. М__ м__ у______ н_ с____ п_________ с_____ М-й м-ж у-и-а-т н- с-о-м п-с-м-н-о- с-о-е- ------------------------------------------ Мой муж убирает на своем письменном столе. 0
M-y-muz- ub--aye- n- -v---m p--ʹ--nn-----ole. M__ m___ u_______ n_ s_____ p_________ s_____ M-y m-z- u-i-a-e- n- s-o-e- p-s-m-n-o- s-o-e- --------------------------------------------- Moy muzh ubirayet na svoyem pisʹmennom stole.
Ја стављам веш у машину за прање веша. Я-----у-а--б---- ---т--ал--у----ш--у. Я з_______ б____ в с_________ м______ Я з-г-у-а- б-л-ё в с-и-а-ь-у- м-ш-н-. ------------------------------------- Я загружаю бельё в стиральную машину. 0
Y- -ag-----yu ---ʹ-ë-----ir--ʹn--- ma--i-u. Y_ z_________ b_____ v s__________ m_______ Y- z-g-u-h-y- b-l-y- v s-i-a-ʹ-u-u m-s-i-u- ------------------------------------------- Ya zagruzhayu belʹyë v stiralʹnuyu mashinu.
Ја простирем веш. Я-ве--ю-бельё. Я в____ б_____ Я в-ш-ю б-л-ё- -------------- Я вешаю бельё. 0
Ya v--ha-u-b-lʹ--. Y_ v______ b______ Y- v-s-a-u b-l-y-. ------------------ Ya veshayu belʹyë.
Ја пеглам веш. Я--л-ж---е-ьё. Я г____ б_____ Я г-а-у б-л-ё- -------------- Я глажу бельё. 0
Y- gl-----be-ʹyë. Y_ g_____ b______ Y- g-a-h- b-l-y-. ----------------- Ya glazhu belʹyë.
Прозори су прљави. О-н- гряз--е. О___ г_______ О-н- г-я-н-е- ------------- Окна грязные. 0
O-n- g--a-ny-e. O___ g_________ O-n- g-y-z-y-e- --------------- Okna gryaznyye.
Под је прљав. П-- -рязный. П__ г_______ П-л г-я-н-й- ------------ Пол грязный. 0
Po- g----ny-. P__ g________ P-l g-y-z-y-. ------------- Pol gryaznyy.
Посуђе је прљаво. П---да -р-з-а-. П_____ г_______ П-с-д- г-я-н-я- --------------- Посуда грязная. 0
P------g-y-zn-ya. P_____ g_________ P-s-d- g-y-z-a-a- ----------------- Posuda gryaznaya.
Ко чисти прозоре? К-о -----о-н-? К__ м___ о____ К-о м-е- о-н-? -------------- Кто моет окна? 0
Kt- m-y-------? K__ m____ o____ K-o m-y-t o-n-? --------------- Kto moyet okna?
Ко усисава прашину? Кт- --ле-о-и-? К__ п_________ К-о п-л-с-с-т- -------------- Кто пылесосит? 0
K-o--yl---sit? K__ p_________ K-o p-l-s-s-t- -------------- Kto pylesosit?
Ко пере посуђе? К---м--т-посу-у? К__ м___ п______ К-о м-е- п-с-д-? ---------------- Кто моет посуду? 0
K-----ye-----u-u? K__ m____ p______ K-o m-y-t p-s-d-? ----------------- Kto moyet posudu?

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + руски (1-100) МП3 руски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Рано учење

У данашње време језици све више добијају на важности. Ово такође важи и за професионални живот. Последица тога је да све већи број људи учи стране језике. Многи родитељи би такође желели да њихова деца уче стране језике. Најбоље је да се с тиме почне од малих ногу. Широм света постоје многе међународне основне школе. И дечји вртићи са вишејезичним васпитањем су све више омиљени. Учење од малих ногу доноси са собом многе предности. То је условљено развојем мозга. У њему се језичке структуре изграђују све до четврте године. Ове неуронске мреже нам помажу у учењу. Нове неуронске структуре се касније у животу не стварају тако лако. Старија деца и одрасли уче стране језике са много више потешкоћа. Зато и треба да радимо на раном развоју мозга. Укратко речено: што млађе - то боље. Али постоје и људи који критикују рано учење. Они страхују да вишејезичност претерано оптерећује малу децу. Сем тога, мишљења су да постоји опасност да ни један језик неће научити како треба. Ипак, ова мишљења нису у науци нашла своју потврду. Већина лингвиста и неуропсихолога је оптимистична. Њихова истраживања на ту тему довела су до позитивних резултата. Деца се обично забављају на курсевима страних језика. Такође: када деца уче језике, она и размишљају о њима. Учећи стране језике она боље упознају матерњи језик. Она читавог живота имају користи од овог познавања језика. Могуће је да је чак много боље почети са учењем тежих језика. Зато што дечји мозак учи брзо и интуитивно. Њему је сасвим свеједно да ли памти hello, ciao,или néih hóu!
Да ли си знао?
Хинду спада у индоаријске језике. Говори се у већини држава северне и централне Индије. Хинду је у уском сродству с језиком урду који се првенствено говори у Пакистану. Заправо су оба језика скоро идентична. Суштинска разлика се састоји у писму. Хинду се пише писмом деванагари. Урду, с друге стране, користи арапски систем знакова. За хинду су карактеристични многи дијалекти. Због величине земље они се деломице знатно међусобно разликују. За 370 милиона људи хинду је матерњи језик. Ту спада још и најмање 150 милиона који владају језиком хинду као другим језиком. Тако хинду спада у један од језика с највише говорника на свету. После кинеског заузима друго место. Значи, испред је шпанског и енглеског! А утицај Индије у свету муњевито расте!