Рјечник

sr Чишћење куће   »   ru Уборка дома

18 [осамнаест]

Чишћење куће

Чишћење куће

18 [восемнадцать]

18 [vosemnadtsatʹ]

Уборка дома

[Uborka doma]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски руски Игра Више
Данас је субота. С-год------бота. Сегодня суббота. С-г-д-я с-б-о-а- ---------------- Сегодня суббота. 0
Sego--y- -ub--t-. Segodnya subbota. S-g-d-y- s-b-o-a- ----------------- Segodnya subbota.
Данас имамо времена. С-го--я----ас-ес---врем-. Сегодня у нас есть время. С-г-д-я у н-с е-т- в-е-я- ------------------------- Сегодня у нас есть время. 0
S-g-dn-- u-na- ----ʹ---e--a. Segodnya u nas yestʹ vremya. S-g-d-y- u n-s y-s-ʹ v-e-y-. ---------------------------- Segodnya u nas yestʹ vremya.
Данас чистимо стан. С--од-- мы уб----м кв-рт--у. Сегодня мы убираем квартиру. С-г-д-я м- у-и-а-м к-а-т-р-. ---------------------------- Сегодня мы убираем квартиру. 0
Se-odnya -- u--r-ye---var-ir-. Segodnya my ubirayem kvartiru. S-g-d-y- m- u-i-a-e- k-a-t-r-. ------------------------------ Segodnya my ubirayem kvartiru.
Ја чистим купатило. Я ---р-ю в---нной-к-мн-те. Я убираю в ванной комнате. Я у-и-а- в в-н-о- к-м-а-е- -------------------------- Я убираю в ванной комнате. 0
Ya u--ray-------no- ko-nat-. Ya ubirayu v vannoy komnate. Y- u-i-a-u v v-n-o- k-m-a-e- ---------------------------- Ya ubirayu v vannoy komnate.
Мој муж пере ауто. М-- м-ж-м--т -----у. Мой муж моет машину. М-й м-ж м-е- м-ш-н-. -------------------- Мой муж моет машину. 0
Mo- --z--mo--- m----nu. Moy muzh moyet mashinu. M-y m-z- m-y-t m-s-i-u- ----------------------- Moy muzh moyet mashinu.
Деца перу бицикла. Д-т- ч-с-ят-в-------ды. Дети чистят велосипеды. Д-т- ч-с-я- в-л-с-п-д-. ----------------------- Дети чистят велосипеды. 0
D--- -h---ya--v-l-s-pe--. Deti chistyat velosipedy. D-t- c-i-t-a- v-l-s-p-d-. ------------------------- Deti chistyat velosipedy.
Бака залива цвеће. Б----ка--о---ает ц--т-. Бабушка поливает цветы. Б-б-ш-а п-л-в-е- ц-е-ы- ----------------------- Бабушка поливает цветы. 0
Babu---a -oli-ayet--s--t-. Babushka polivayet tsvety. B-b-s-k- p-l-v-y-t t-v-t-. -------------------------- Babushka polivayet tsvety.
Деца поспремају дечију собу. Д-ти--бир-ю--д--с--- к-мн--у. Дети убирают детскую комнату. Д-т- у-и-а-т д-т-к-ю к-м-а-у- ----------------------------- Дети убирают детскую комнату. 0
D-ti-ubi-ayut--et--u-u k-m-at-. Deti ubirayut detskuyu komnatu. D-t- u-i-a-u- d-t-k-y- k-m-a-u- ------------------------------- Deti ubirayut detskuyu komnatu.
Мој муж поспрема свој писаћи сто. Мо--муж -бира-т н--с-----п---м--но---т-ле. Мой муж убирает на своем письменном столе. М-й м-ж у-и-а-т н- с-о-м п-с-м-н-о- с-о-е- ------------------------------------------ Мой муж убирает на своем письменном столе. 0
M-y--u---u-i-ay-t--- -vo--m----ʹ-e---- st-le. Moy muzh ubirayet na svoyem pisʹmennom stole. M-y m-z- u-i-a-e- n- s-o-e- p-s-m-n-o- s-o-e- --------------------------------------------- Moy muzh ubirayet na svoyem pisʹmennom stole.
Ја стављам веш у машину за прање веша. Я заг----ю-бе-ь- в-----ал-н-- -ашин-. Я загружаю бельё в стиральную машину. Я з-г-у-а- б-л-ё в с-и-а-ь-у- м-ш-н-. ------------------------------------- Я загружаю бельё в стиральную машину. 0
Y- za--uzh-y- -e-ʹy--v sti-alʹ-uy--mas---u. Ya zagruzhayu belʹyë v stiralʹnuyu mashinu. Y- z-g-u-h-y- b-l-y- v s-i-a-ʹ-u-u m-s-i-u- ------------------------------------------- Ya zagruzhayu belʹyë v stiralʹnuyu mashinu.
Ја простирем веш. Я-вешаю-бельё. Я вешаю бельё. Я в-ш-ю б-л-ё- -------------- Я вешаю бельё. 0
Ya-ve--a-- ---ʹyë. Ya veshayu belʹyë. Y- v-s-a-u b-l-y-. ------------------ Ya veshayu belʹyë.
Ја пеглам веш. Я гла---бе---. Я глажу бельё. Я г-а-у б-л-ё- -------------- Я глажу бельё. 0
Y- -la-----e-ʹyë. Ya glazhu belʹyë. Y- g-a-h- b-l-y-. ----------------- Ya glazhu belʹyë.
Прозори су прљави. Окна гр---ые. Окна грязные. О-н- г-я-н-е- ------------- Окна грязные. 0
O--a-gryaz-y--. Okna gryaznyye. O-n- g-y-z-y-e- --------------- Okna gryaznyye.
Под је прљав. По--г--з-ый. Пол грязный. П-л г-я-н-й- ------------ Пол грязный. 0
P-- -ry--n--. Pol gryaznyy. P-l g-y-z-y-. ------------- Pol gryaznyy.
Посуђе је прљаво. По--д--г-я--ая. Посуда грязная. П-с-д- г-я-н-я- --------------- Посуда грязная. 0
P----- -r-----y-. Posuda gryaznaya. P-s-d- g-y-z-a-a- ----------------- Posuda gryaznaya.
Ко чисти прозоре? Кт- --е--ок-а? Кто моет окна? К-о м-е- о-н-? -------------- Кто моет окна? 0
K-o---yet-ok-a? Kto moyet okna? K-o m-y-t o-n-? --------------- Kto moyet okna?
Ко усисава прашину? К-о пы---ос--? Кто пылесосит? К-о п-л-с-с-т- -------------- Кто пылесосит? 0
Kto p-l-sosit? Kto pylesosit? K-o p-l-s-s-t- -------------- Kto pylesosit?
Ко пере посуђе? Кто--о-т--ос---? Кто моет посуду? К-о м-е- п-с-д-? ---------------- Кто моет посуду? 0
Kt-----et po-u--? Kto moyet posudu? K-o m-y-t p-s-d-? ----------------- Kto moyet posudu?

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Рано учење

У данашње време језици све више добијају на важности. Ово такође важи и за професионални живот. Последица тога је да све већи број људи учи стране језике. Многи родитељи би такође желели да њихова деца уче стране језике. Најбоље је да се с тиме почне од малих ногу. Широм света постоје многе међународне основне школе. И дечји вртићи са вишејезичним васпитањем су све више омиљени. Учење од малих ногу доноси са собом многе предности. То је условљено развојем мозга. У њему се језичке структуре изграђују све до четврте године. Ове неуронске мреже нам помажу у учењу. Нове неуронске структуре се касније у животу не стварају тако лако. Старија деца и одрасли уче стране језике са много више потешкоћа. Зато и треба да радимо на раном развоју мозга. Укратко речено: што млађе - то боље. Али постоје и људи који критикују рано учење. Они страхују да вишејезичност претерано оптерећује малу децу. Сем тога, мишљења су да постоји опасност да ни један језик неће научити како треба. Ипак, ова мишљења нису у науци нашла своју потврду. Већина лингвиста и неуропсихолога је оптимистична. Њихова истраживања на ту тему довела су до позитивних резултата. Деца се обично забављају на курсевима страних језика. Такође: када деца уче језике, она и размишљају о њима. Учећи стране језике она боље упознају матерњи језик. Она читавог живота имају користи од овог познавања језика. Могуће је да је чак много боље почети са учењем тежих језика. Зато што дечји мозак учи брзо и интуитивно. Њему је сасвим свеједно да ли памти hello, ciao,или néih hóu!
Да ли си знао?
Хинду спада у индоаријске језике. Говори се у већини држава северне и централне Индије. Хинду је у уском сродству с језиком урду који се првенствено говори у Пакистану. Заправо су оба језика скоро идентична. Суштинска разлика се састоји у писму. Хинду се пише писмом деванагари. Урду, с друге стране, користи арапски систем знакова. За хинду су карактеристични многи дијалекти. Због величине земље они се деломице знатно међусобно разликују. За 370 милиона људи хинду је матерњи језик. Ту спада још и најмање 150 милиона који владају језиком хинду као другим језиком. Тако хинду спада у један од језика с највише говорника на свету. После кинеског заузима друго место. Значи, испред је шпанског и енглеског! А утицај Индије у свету муњевито расте!