Рјечник

sr Чишћење куће   »   da Rengøring

18 [осамнаест]

Чишћење куће

Чишћење куће

18 [atten]

Rengøring

Изаберите како желите да видите превод:   
српски дански Игра Више
Данас је субота. I da--e- -e----r--g. I dag er det lørdag. I d-g e- d-t l-r-a-. -------------------- I dag er det lørdag. 0
Данас имамо времена. I -a- h-r----tid. I dag har vi tid. I d-g h-r v- t-d- ----------------- I dag har vi tid. 0
Данас чистимо стан. I --- g-r--- -e-t i -e-----e-en. I dag gør vi rent i lejligheden. I d-g g-r v- r-n- i l-j-i-h-d-n- -------------------------------- I dag gør vi rent i lejligheden. 0
Ја чистим купатило. J-- -----en--i-b--ev--e-s--. Jeg gør rent i badeværelset. J-g g-r r-n- i b-d-v-r-l-e-. ---------------------------- Jeg gør rent i badeværelset. 0
Мој муж пере ауто. Min---nd-vas-er b--en. Min mand vasker bilen. M-n m-n- v-s-e- b-l-n- ---------------------- Min mand vasker bilen. 0
Деца перу бицикла. Bør--ne--u--er----le---. Børnene pudser cyklerne. B-r-e-e p-d-e- c-k-e-n-. ------------------------ Børnene pudser cyklerne. 0
Бака залива цвеће. Be-----o--v----r-b-om---rne. Bedstemor vander blomsterne. B-d-t-m-r v-n-e- b-o-s-e-n-. ---------------------------- Bedstemor vander blomsterne. 0
Деца поспремају дечију собу. Bør-e-e r----r--p---børn-væ-e--et. Børnene rydder op i børneværelset. B-r-e-e r-d-e- o- i b-r-e-æ-e-s-t- ---------------------------------- Børnene rydder op i børneværelset. 0
Мој муж поспрема свој писаћи сто. Min-mand-r----r ----å-sit --r-vebo-d. Min mand rydder op på sit skrivebord. M-n m-n- r-d-e- o- p- s-t s-r-v-b-r-. ------------------------------------- Min mand rydder op på sit skrivebord. 0
Ја стављам веш у машину за прање веша. Jeg -u-te- -a-k-tø-et---vask-----in--. Jeg putter vasketøjet i vaskemaskinen. J-g p-t-e- v-s-e-ø-e- i v-s-e-a-k-n-n- -------------------------------------- Jeg putter vasketøjet i vaskemaskinen. 0
Ја простирем веш. Jeg hæ---r -as-e-ø-e- --. Jeg hænger vasketøjet op. J-g h-n-e- v-s-e-ø-e- o-. ------------------------- Jeg hænger vasketøjet op. 0
Ја пеглам веш. Jeg--try-er va-k---je-. Jeg stryger vasketøjet. J-g s-r-g-r v-s-e-ø-e-. ----------------------- Jeg stryger vasketøjet. 0
Прозори су прљави. Vin-u-----e- -na-s-d-. Vinduerne er snavsede. V-n-u-r-e e- s-a-s-d-. ---------------------- Vinduerne er snavsede. 0
Под је прљав. G----t er----vs-t. Gulvet er snavset. G-l-e- e- s-a-s-t- ------------------ Gulvet er snavset. 0
Посуђе је прљаво. Ser-i-et --------d-. Servicet er beskidt. S-r-i-e- e- b-s-i-t- -------------------- Servicet er beskidt. 0
Ко чисти прозоре? Hv-m p---er -indu-r--? Hvem pudser vinduerne? H-e- p-d-e- v-n-u-r-e- ---------------------- Hvem pudser vinduerne? 0
Ко усисава прашину? H--- støvs-g-r? Hvem støvsuger? H-e- s-ø-s-g-r- --------------- Hvem støvsuger? 0
Ко пере посуђе? H-em----k---op? Hvem vasker op? H-e- v-s-e- o-? --------------- Hvem vasker op? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Рано учење

У данашње време језици све више добијају на важности. Ово такође важи и за професионални живот. Последица тога је да све већи број људи учи стране језике. Многи родитељи би такође желели да њихова деца уче стране језике. Најбоље је да се с тиме почне од малих ногу. Широм света постоје многе међународне основне школе. И дечји вртићи са вишејезичним васпитањем су све више омиљени. Учење од малих ногу доноси са собом многе предности. То је условљено развојем мозга. У њему се језичке структуре изграђују све до четврте године. Ове неуронске мреже нам помажу у учењу. Нове неуронске структуре се касније у животу не стварају тако лако. Старија деца и одрасли уче стране језике са много више потешкоћа. Зато и треба да радимо на раном развоју мозга. Укратко речено: што млађе - то боље. Али постоје и људи који критикују рано учење. Они страхују да вишејезичност претерано оптерећује малу децу. Сем тога, мишљења су да постоји опасност да ни један језик неће научити како треба. Ипак, ова мишљења нису у науци нашла своју потврду. Већина лингвиста и неуропсихолога је оптимистична. Њихова истраживања на ту тему довела су до позитивних резултата. Деца се обично забављају на курсевима страних језика. Такође: када деца уче језике, она и размишљају о њима. Учећи стране језике она боље упознају матерњи језик. Она читавог живота имају користи од овог познавања језика. Могуће је да је чак много боље почети са учењем тежих језика. Зато што дечји мозак учи брзо и интуитивно. Њему је сасвим свеједно да ли памти hello, ciao,или néih hóu!
Да ли си знао?
Хинду спада у индоаријске језике. Говори се у већини држава северне и централне Индије. Хинду је у уском сродству с језиком урду који се првенствено говори у Пакистану. Заправо су оба језика скоро идентична. Суштинска разлика се састоји у писму. Хинду се пише писмом деванагари. Урду, с друге стране, користи арапски систем знакова. За хинду су карактеристични многи дијалекти. Због величине земље они се деломице знатно међусобно разликују. За 370 милиона људи хинду је матерњи језик. Ту спада још и најмање 150 милиона који владају језиком хинду као другим језиком. Тако хинду спада у један од језика с највише говорника на свету. После кинеског заузима друго место. Значи, испред је шпанског и енглеског! А утицај Индије у свету муњевито расте!