Рјечник

sr Чишћење куће   »   en House cleaning

18 [осамнаест]

Чишћење куће

Чишћење куће

18 [eighteen]

House cleaning

Изаберите како желите да видите превод:   
српски енглески (UK) Игра Више
Данас је субота. T-day -s---tu-da-. T____ i_ S________ T-d-y i- S-t-r-a-. ------------------ Today is Saturday. 0
Данас имамо времена. We h--e--i-- t-day. W_ h___ t___ t_____ W- h-v- t-m- t-d-y- ------------------- We have time today. 0
Данас чистимо стан. We -re-----nin- t-e a-ar--------day. W_ a__ c_______ t__ a________ t_____ W- a-e c-e-n-n- t-e a-a-t-e-t t-d-y- ------------------------------------ We are cleaning the apartment today. 0
Ја чистим купатило. I-am--leani-- --e ba-hroo-. I a_ c_______ t__ b________ I a- c-e-n-n- t-e b-t-r-o-. --------------------------- I am cleaning the bathroom. 0
Мој муж пере ауто. M- hus--nd is w-sh-n--the -a-. M_ h______ i_ w______ t__ c___ M- h-s-a-d i- w-s-i-g t-e c-r- ------------------------------ My husband is washing the car. 0
Деца перу бицикла. T-e-chi-dr-- are----a--ng---e b-c----s. T__ c_______ a__ c_______ t__ b________ T-e c-i-d-e- a-e c-e-n-n- t-e b-c-c-e-. --------------------------------------- The children are cleaning the bicycles. 0
Бака залива цвеће. G--ndma is---ter--g-th- --o-e-s. G______ i_ w_______ t__ f_______ G-a-d-a i- w-t-r-n- t-e f-o-e-s- -------------------------------- Grandma is watering the flowers. 0
Деца поспремају дечију собу. Th---hil--e---re clea-i---up t-- ch----en-s---om. T__ c_______ a__ c_______ u_ t__ c_________ r____ T-e c-i-d-e- a-e c-e-n-n- u- t-e c-i-d-e-’- r-o-. ------------------------------------------------- The children are cleaning up the children’s room. 0
Мој муж поспрема свој писаћи сто. M--h----nd--s---d-ing -p --s-de-k. M_ h______ i_ t______ u_ h__ d____ M- h-s-a-d i- t-d-i-g u- h-s d-s-. ---------------------------------- My husband is tidying up his desk. 0
Ја стављам веш у машину за прање веша. I--m-p---i-----e-laun--y i- t-e ---hin---ach-n-. I a_ p______ t__ l______ i_ t__ w______ m_______ I a- p-t-i-g t-e l-u-d-y i- t-e w-s-i-g m-c-i-e- ------------------------------------------------ I am putting the laundry in the washing machine. 0
Ја простирем веш. I -m--an-ing--- -he --un--y. I a_ h______ u_ t__ l_______ I a- h-n-i-g u- t-e l-u-d-y- ---------------------------- I am hanging up the laundry. 0
Ја пеглам веш. I a--ir---ng t-- c--th--. I a_ i______ t__ c_______ I a- i-o-i-g t-e c-o-h-s- ------------------------- I am ironing the clothes. 0
Прозори су прљави. T-- wi-do---are --r--. T__ w______ a__ d_____ T-e w-n-o-s a-e d-r-y- ---------------------- The windows are dirty. 0
Под је прљав. T-e-f-oor i- dir--. T__ f____ i_ d_____ T-e f-o-r i- d-r-y- ------------------- The floor is dirty. 0
Посуђе је прљаво. The --s-e--ar- d-rt-. T__ d_____ a__ d_____ T-e d-s-e- a-e d-r-y- --------------------- The dishes are dirty. 0
Ко чисти прозоре? Wh- was--s--he--i-d---? W__ w_____ t__ w_______ W-o w-s-e- t-e w-n-o-s- ----------------------- Who washes the windows? 0
Ко усисава прашину? W-- does--h- -ac----ng? W__ d___ t__ v_________ W-o d-e- t-e v-c-u-i-g- ----------------------- Who does the vacuuming? 0
Ко пере посуђе? W----oes--he--i---s? W__ d___ t__ d______ W-o d-e- t-e d-s-e-? -------------------- Who does the dishes? 0

Рано учење

У данашње време језици све више добијају на важности. Ово такође важи и за професионални живот. Последица тога је да све већи број људи учи стране језике. Многи родитељи би такође желели да њихова деца уче стране језике. Најбоље је да се с тиме почне од малих ногу. Широм света постоје многе међународне основне школе. И дечји вртићи са вишејезичним васпитањем су све више омиљени. Учење од малих ногу доноси са собом многе предности. То је условљено развојем мозга. У њему се језичке структуре изграђују све до четврте године. Ове неуронске мреже нам помажу у учењу. Нове неуронске структуре се касније у животу не стварају тако лако. Старија деца и одрасли уче стране језике са много више потешкоћа. Зато и треба да радимо на раном развоју мозга. Укратко речено: што млађе - то боље. Али постоје и људи који критикују рано учење. Они страхују да вишејезичност претерано оптерећује малу децу. Сем тога, мишљења су да постоји опасност да ни један језик неће научити како треба. Ипак, ова мишљења нису у науци нашла своју потврду. Већина лингвиста и неуропсихолога је оптимистична. Њихова истраживања на ту тему довела су до позитивних резултата. Деца се обично забављају на курсевима страних језика. Такође: када деца уче језике, она и размишљају о њима. Учећи стране језике она боље упознају матерњи језик. Она читавог живота имају користи од овог познавања језика. Могуће је да је чак много боље почети са учењем тежих језика. Зато што дечји мозак учи брзо и интуитивно. Њему је сасвим свеједно да ли памти hello, ciao,или néih hóu!
Да ли си знао?
Хинду спада у индоаријске језике. Говори се у већини држава северне и централне Индије. Хинду је у уском сродству с језиком урду који се првенствено говори у Пакистану. Заправо су оба језика скоро идентична. Суштинска разлика се састоји у писму. Хинду се пише писмом деванагари. Урду, с друге стране, користи арапски систем знакова. За хинду су карактеристични многи дијалекти. Због величине земље они се деломице знатно међусобно разликују. За 370 милиона људи хинду је матерњи језик. Ту спада још и најмање 150 милиона који владају језиком хинду као другим језиком. Тако хинду спада у један од језика с највише говорника на свету. После кинеског заузима друго место. Значи, испред је шпанског и енглеског! А утицај Индије у свету муњевито расте!