Рјечник

sr Чишћење куће   »   ka სახლის დალაგება

18 [осамнаест]

Чишћење куће

Чишћење куће

18 [თვრამეტი]

18 [tvramet\'i]

სახლის დალაგება

[sakhlis dalageba]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски грузијски Игра Више
Данас је субота. დ--ს -აბ-თი-. დ___ შ_______ დ-ე- შ-ბ-თ-ა- ------------- დღეს შაბათია. 0
d--es -ha--t--. d____ s________ d-h-s s-a-a-i-. --------------- dghes shabatia.
Данас имамо времена. დ--- დრო გ--ქვს. დ___ დ__ გ______ დ-ე- დ-ო გ-ა-ვ-. ---------------- დღეს დრო გვაქვს. 0
d-h-s ----gvak--. d____ d__ g______ d-h-s d-o g-a-v-. ----------------- dghes dro gvakvs.
Данас чистимо стан. დ-ე--ბინას -ა-ა-ებთ. დ___ ბ____ ვ________ დ-ე- ბ-ნ-ს ვ-ლ-გ-ბ-. -------------------- დღეს ბინას ვალაგებთ. 0
d-he------s v--a-ebt. d____ b____ v________ d-h-s b-n-s v-l-g-b-. --------------------- dghes binas valagebt.
Ја чистим купатило. მ- ვწმე-დ აბაზ-ნა-. მ_ ვ_____ ა________ მ- ვ-მ-ნ- ა-ა-ა-ა-. ------------------- მე ვწმენდ აბაზანას. 0
me -t-'-e---ab--a-as. m_ v_______ a________ m- v-s-m-n- a-a-a-a-. --------------------- me vts'mend abazanas.
Мој муж пере ауто. ჩემ--ქ-ა-----ცხ--ს -ანქა--ს. ჩ___ ქ____ რ______ მ________ ჩ-მ- ქ-ა-ი რ-ც-ა-ს მ-ნ-ა-ა-. ---------------------------- ჩემი ქმარი რეცხავს მანქანას. 0
ch--- -mari-ret------ --nk--a-. c____ k____ r________ m________ c-e-i k-a-i r-t-k-a-s m-n-a-a-. ------------------------------- chemi kmari retskhavs mankanas.
Деца перу бицикла. ბავშ-ე---წმე-----ვ-ლ-სი-ედ---. ბ_______ წ______ ვ____________ ბ-ვ-ვ-ბ- წ-ე-დ-ნ ვ-ლ-ს-პ-დ-ბ-. ------------------------------ ბავშვები წმენდენ ველოსიპედებს. 0
b----veb- -s--end---v-lo--p--deb-. b________ t________ v_____________ b-v-h-e-i t-'-e-d-n v-l-s-p-e-e-s- ---------------------------------- bavshvebi ts'menden velosip'edebs.
Бака залива цвеће. ბე----რ-ყ-ვ- ყ-ავ-ლ---. ბ____ რ_____ ყ_________ ბ-ბ-ა რ-ყ-ვ- ყ-ა-ი-ე-ს- ----------------------- ბებია რწყავს ყვავილებს. 0
bebia r-s'qav--qv-v-lebs. b____ r_______ q_________ b-b-a r-s-q-v- q-a-i-e-s- ------------------------- bebia rts'qavs qvavilebs.
Деца поспремају дечију собу. ბავშვ-ბ--სა-ავშ-ო-ოთა-ს----გებ-ნ. ბ_______ ს_______ ო____ ა________ ბ-ვ-ვ-ბ- ს-ბ-ვ-ვ- ო-ა-ს ა-ა-ე-ე-. --------------------------------- ბავშვები საბავშვო ოთახს ალაგებენ. 0
ba--h-e----a-avsh-- -ta--s al------. b________ s________ o_____ a________ b-v-h-e-i s-b-v-h-o o-a-h- a-a-e-e-. ------------------------------------ bavshvebi sabavshvo otakhs alageben.
Мој муж поспрема свој писаћи сто. ჩ--- ქ--რი-თავის ს-წ-- -აგ-და- ალ-გ---. ჩ___ ქ____ თ____ ს____ მ______ ა_______ ჩ-მ- ქ-ა-ი თ-ვ-ს ს-წ-რ მ-გ-დ-ს ა-ა-ე-ს- --------------------------------------- ჩემი ქმარი თავის საწერ მაგიდას ალაგებს. 0
c---i---ar- ta------t--e--ma-i--s--lag-b-. c____ k____ t____ s______ m______ a_______ c-e-i k-a-i t-v-s s-t-'-r m-g-d-s a-a-e-s- ------------------------------------------ chemi kmari tavis sats'er magidas alagebs.
Ја стављам веш у машину за прање веша. მე-ვდ-- ს-რეცხს-ს-რ-ც- მა---ნა--. მ_ ვ___ ს______ ს_____ მ_________ მ- ვ-ე- ს-რ-ც-ს ს-რ-ც- მ-ნ-ა-ა-ი- --------------------------------- მე ვდებ სარეცხს სარეცხ მანქანაში. 0
m- vd-- --re--k-s -ar--s-- m-n--n--hi. m_ v___ s________ s_______ m__________ m- v-e- s-r-t-k-s s-r-t-k- m-n-a-a-h-. -------------------------------------- me vdeb saretskhs saretskh mankanashi.
Ја простирем веш. მ---ფ-- --თრ-უ-ს. მ_ ვ___ თ________ მ- ვ-ე- თ-თ-ე-ლ-. ----------------- მე ვფენ თეთრეულს. 0
me---en -et-e-ls. m_ v___ t________ m- v-e- t-t-e-l-. ----------------- me vpen tetreuls.
Ја пеглам веш. მ--ვაუთოებ თეთ--უ--. მ_ ვ______ თ________ მ- ვ-უ-ო-ბ თ-თ-ე-ლ-. -------------------- მე ვაუთოებ თეთრეულს. 0
me v-u---b-te-r--ls. m_ v______ t________ m- v-u-o-b t-t-e-l-. -------------------- me vautoeb tetreuls.
Прозори су прљави. ფა-ჯ---ი -უჭ---ნ-ა. ფ_______ ჭ_________ ფ-ნ-რ-ბ- ჭ-ჭ-ი-ნ-ა- ------------------- ფანჯრები ჭუჭყიანია. 0
pan-r----ch---h'qi--ia. p_______ c_____________ p-n-r-b- c-'-c-'-i-n-a- ----------------------- panjrebi ch'uch'qiania.
Под је прљав. ი-ტ-კი---ჭყი--ია. ი_____ ჭ_________ ი-ტ-კ- ჭ-ჭ-ი-ნ-ა- ----------------- იატაკი ჭუჭყიანია. 0
iat---'i--h-----qi-n-a. i_______ c_____________ i-t-a-'- c-'-c-'-i-n-a- ----------------------- iat'ak'i ch'uch'qiania.
Посуђе је прљаво. ჭ----ლ--ჭუ-ყ-ა-ი-. ჭ______ ჭ_________ ჭ-რ-ე-ი ჭ-ჭ-ი-ნ-ა- ------------------ ჭურჭელი ჭუჭყიანია. 0
ch-ur--'--i---'-ch'-i----. c__________ c_____________ c-'-r-h-e-i c-'-c-'-i-n-a- -------------------------- ch'urch'eli ch'uch'qiania.
Ко чисти прозоре? ვინ წმე--- ფ--ჯ-ე--? ვ__ წ_____ ფ________ ვ-ნ წ-ე-დ- ფ-ნ-რ-ბ-? -------------------- ვინ წმენდს ფანჯრებს? 0
v-n t--m-nds -an-reb-? v__ t_______ p________ v-n t-'-e-d- p-n-r-b-? ---------------------- vin ts'mends panjrebs?
Ко усисава прашину? ვინ იღებს-----რს მ-ვ--სა-რუტით? ვ__ ი____ მ_____ მ_____________ ვ-ნ ი-ე-ს მ-ვ-რ- მ-ვ-რ-ა-რ-ტ-თ- ------------------------------- ვინ იღებს მტვერს მტვერსასრუტით? 0
v-- ---ebs -t--ers--t'v-rsa--ut'i-? v__ i_____ m______ m_______________ v-n i-h-b- m-'-e-s m-'-e-s-s-u-'-t- ----------------------------------- vin ighebs mt'vers mt'versasrut'it?
Ко пере посуђе? ვ-ნ-რე---ვს ჭურჭ-ლს? ვ__ რ______ ჭ_______ ვ-ნ რ-ც-ა-ს ჭ-რ-ე-ს- -------------------- ვინ რეცხავს ჭურჭელს? 0
v-n--etsk-a---ch-u--h'---? v__ r________ c___________ v-n r-t-k-a-s c-'-r-h-e-s- -------------------------- vin retskhavs ch'urch'els?

Рано учење

У данашње време језици све више добијају на важности. Ово такође важи и за професионални живот. Последица тога је да све већи број људи учи стране језике. Многи родитељи би такође желели да њихова деца уче стране језике. Најбоље је да се с тиме почне од малих ногу. Широм света постоје многе међународне основне школе. И дечји вртићи са вишејезичним васпитањем су све више омиљени. Учење од малих ногу доноси са собом многе предности. То је условљено развојем мозга. У њему се језичке структуре изграђују све до четврте године. Ове неуронске мреже нам помажу у учењу. Нове неуронске структуре се касније у животу не стварају тако лако. Старија деца и одрасли уче стране језике са много више потешкоћа. Зато и треба да радимо на раном развоју мозга. Укратко речено: што млађе - то боље. Али постоје и људи који критикују рано учење. Они страхују да вишејезичност претерано оптерећује малу децу. Сем тога, мишљења су да постоји опасност да ни један језик неће научити како треба. Ипак, ова мишљења нису у науци нашла своју потврду. Већина лингвиста и неуропсихолога је оптимистична. Њихова истраживања на ту тему довела су до позитивних резултата. Деца се обично забављају на курсевима страних језика. Такође: када деца уче језике, она и размишљају о њима. Учећи стране језике она боље упознају матерњи језик. Она читавог живота имају користи од овог познавања језика. Могуће је да је чак много боље почети са учењем тежих језика. Зато што дечји мозак учи брзо и интуитивно. Њему је сасвим свеједно да ли памти hello, ciao,или néih hóu!
Да ли си знао?
Хинду спада у индоаријске језике. Говори се у већини држава северне и централне Индије. Хинду је у уском сродству с језиком урду који се првенствено говори у Пакистану. Заправо су оба језика скоро идентична. Суштинска разлика се састоји у писму. Хинду се пише писмом деванагари. Урду, с друге стране, користи арапски систем знакова. За хинду су карактеристични многи дијалекти. Због величине земље они се деломице знатно међусобно разликују. За 370 милиона људи хинду је матерњи језик. Ту спада још и најмање 150 милиона који владају језиком хинду као другим језиком. Тако хинду спада у један од језика с највише говорника на свету. После кинеског заузима друго место. Значи, испред је шпанског и енглеског! А утицај Индије у свету муњевито расте!