Рјечник

sr Чишћење куће   »   uk Прибирання в домі

18 [осамнаест]

Чишћење куће

Чишћење куће

18 [вісімнадцять]

18 [visimnadtsyatʹ]

Прибирання в домі

Prybyrannya v domi

Изаберите како желите да видите превод:   
српски украјински Игра Више
Данас је субота. Сьог---і су--т-. С_______ с______ С-о-о-н- с-б-т-. ---------------- Сьогодні субота. 0
Sʹ--o-n- s-b--a. S_______ s______ S-o-o-n- s-b-t-. ---------------- Sʹohodni subota.
Данас имамо времена. С--г-д-і-м- -ає------. С_______ м_ м____ ч___ С-о-о-н- м- м-є-о ч-с- ---------------------- Сьогодні ми маємо час. 0
Sʹo---ni-my-----mo ch-s. S_______ m_ m_____ c____ S-o-o-n- m- m-y-m- c-a-. ------------------------ Sʹohodni my mayemo chas.
Данас чистимо стан. Сьо-одн--м--п-и--ра-м---ва-тиру. С_______ м_ п_________ к________ С-о-о-н- м- п-и-и-а-м- к-а-т-р-. -------------------------------- Сьогодні ми прибираємо квартиру. 0
S--h--ni -y-p---yr--em--k--r-yr-. S_______ m_ p__________ k________ S-o-o-n- m- p-y-y-a-e-o k-a-t-r-. --------------------------------- Sʹohodni my prybyrayemo kvartyru.
Ја чистим купатило. Я п-и-ираю --н-- к-м---у. Я п_______ в____ к_______ Я п-и-и-а- в-н-у к-м-а-у- ------------------------- Я прибираю ванну кімнату. 0
YA---yby--yu--an----imn-t-. Y_ p________ v____ k_______ Y- p-y-y-a-u v-n-u k-m-a-u- --------------------------- YA prybyrayu vannu kimnatu.
Мој муж пере ауто. М-й ч-лов----и--а--омо-і-ь. М__ ч______ м__ а__________ М-й ч-л-в-к м-є а-т-м-б-л-. --------------------------- Мій чоловік миє автомобіль. 0
M-y- ch--o-i- myye a-t-mobi-ʹ. M__ c_______ m___ a__________ M-y- c-o-o-i- m-y- a-t-m-b-l-. ------------------------------ Miy̆ cholovik myye avtomobilʹ.
Деца перу бицикла. Д-т- чистя-- в-лоси---и. Д___ ч______ в__________ Д-т- ч-с-я-ь в-л-с-п-д-. ------------------------ Діти чистять велосипеди. 0
Dit-------yatʹ-v--o-y-edy. D___ c________ v__________ D-t- c-y-t-a-ʹ v-l-s-p-d-. -------------------------- Dity chystyatʹ velosypedy.
Бака залива цвеће. Б--ус- пол---є -віти. Б_____ п______ к_____ Б-б-с- п-л-в-є к-і-и- --------------------- Бабуся поливає квіти. 0
B--u--a po-y-a-- --ity. B______ p_______ k_____ B-b-s-a p-l-v-y- k-i-y- ----------------------- Babusya polyvaye kvity.
Деца поспремају дечију собу. Д----п------ють дитячу -ім-ат-. Д___ п_________ д_____ к_______ Д-т- п-и-и-а-т- д-т-ч- к-м-а-у- ------------------------------- Діти прибирають дитячу кімнату. 0
D-t- -r-by---u-- dy---c-- -i-n-tu. D___ p__________ d_______ k_______ D-t- p-y-y-a-u-ʹ d-t-a-h- k-m-a-u- ---------------------------------- Dity prybyrayutʹ dytyachu kimnatu.
Мој муж поспрема свој писаћи сто. Мі- ч---в-- приби-ає -ві- письмо--- стіл. М__ ч______ п_______ с___ п________ с____ М-й ч-л-в-к п-и-и-а- с-і- п-с-м-в-й с-і-. ----------------------------------------- Мій чоловік прибирає свій письмовий стіл. 0
M--̆---olovik---y---a-e s-iy̆ --sʹmov-y---ti-. M__ c_______ p________ s___ p________ s____ M-y- c-o-o-i- p-y-y-a-e s-i-̆ p-s-m-v-y- s-i-. ---------------------------------------------- Miy̆ cholovik prybyraye sviy̆ pysʹmovyy̆ stil.
Ја стављам веш у машину за прање веша. Я -лад- -і-из---- ---ль----аш---. Я к____ б______ в п______ м______ Я к-а-у б-л-з-у в п-а-ь-у м-ш-н-. --------------------------------- Я кладу білизну в пральну машину. 0
YA-k-adu ---y-nu-- pral-----ashyn-. Y_ k____ b______ v p______ m_______ Y- k-a-u b-l-z-u v p-a-ʹ-u m-s-y-u- ----------------------------------- YA kladu bilyznu v pralʹnu mashynu.
Ја простирем веш. Я ---аю----из-у. Я в____ б_______ Я в-ш-ю б-л-з-у- ---------------- Я вішаю білизну. 0
Y--vis--y---il-znu. Y_ v______ b_______ Y- v-s-a-u b-l-z-u- ------------------- YA vishayu bilyznu.
Ја пеглам веш. Я прасу--б-л-зну. Я п_____ б_______ Я п-а-у- б-л-з-у- ----------------- Я прасую білизну. 0
Y- -r-s----bily---. Y_ p______ b_______ Y- p-a-u-u b-l-z-u- ------------------- YA prasuyu bilyznu.
Прозори су прљави. В-к---бр-дн-. В____ б______ В-к-а б-у-н-. ------------- Вікна брудні. 0
Vikna-b-ud-i. V____ b______ V-k-a b-u-n-. ------------- Vikna brudni.
Под је прљав. П-д-ога-бр---а. П______ б______ П-д-о-а б-у-н-. --------------- Підлога брудна. 0
P-dl----br-dna. P______ b______ P-d-o-a b-u-n-. --------------- Pidloha brudna.
Посуђе је прљаво. П--у----у-ни-. П____ б_______ П-с-д б-у-н-й- -------------- Посуд брудний. 0
Po-ud --ud---̆. P____ b_______ P-s-d b-u-n-y-. --------------- Posud brudnyy̆.
Ко чисти прозоре? Х-о м-- ----а? Х__ м__ в_____ Х-о м-є в-к-а- -------------- Хто миє вікна? 0
K-to m--e---kna? K___ m___ v_____ K-t- m-y- v-k-a- ---------------- Khto myye vikna?
Ко усисава прашину? Х-о -илo-о---ь? Х__ п__________ Х-о п-л-с-с-т-? --------------- Хто пилoсосить? 0
K-----ylo---y--? K___ p__________ K-t- p-l-s-s-t-? ---------------- Khto pylososytʹ?
Ко пере посуђе? Х-о-м-- п--у-? Х__ м__ п_____ Х-о м-є п-с-д- -------------- Хто миє посуд? 0
K-t- m-y---os-d? K___ m___ p_____ K-t- m-y- p-s-d- ---------------- Khto myye posud?

Рано учење

У данашње време језици све више добијају на важности. Ово такође важи и за професионални живот. Последица тога је да све већи број људи учи стране језике. Многи родитељи би такође желели да њихова деца уче стране језике. Најбоље је да се с тиме почне од малих ногу. Широм света постоје многе међународне основне школе. И дечји вртићи са вишејезичним васпитањем су све више омиљени. Учење од малих ногу доноси са собом многе предности. То је условљено развојем мозга. У њему се језичке структуре изграђују све до четврте године. Ове неуронске мреже нам помажу у учењу. Нове неуронске структуре се касније у животу не стварају тако лако. Старија деца и одрасли уче стране језике са много више потешкоћа. Зато и треба да радимо на раном развоју мозга. Укратко речено: што млађе - то боље. Али постоје и људи који критикују рано учење. Они страхују да вишејезичност претерано оптерећује малу децу. Сем тога, мишљења су да постоји опасност да ни један језик неће научити како треба. Ипак, ова мишљења нису у науци нашла своју потврду. Већина лингвиста и неуропсихолога је оптимистична. Њихова истраживања на ту тему довела су до позитивних резултата. Деца се обично забављају на курсевима страних језика. Такође: када деца уче језике, она и размишљају о њима. Учећи стране језике она боље упознају матерњи језик. Она читавог живота имају користи од овог познавања језика. Могуће је да је чак много боље почети са учењем тежих језика. Зато што дечји мозак учи брзо и интуитивно. Њему је сасвим свеједно да ли памти hello, ciao,или néih hóu!
Да ли си знао?
Хинду спада у индоаријске језике. Говори се у већини држава северне и централне Индије. Хинду је у уском сродству с језиком урду који се првенствено говори у Пакистану. Заправо су оба језика скоро идентична. Суштинска разлика се састоји у писму. Хинду се пише писмом деванагари. Урду, с друге стране, користи арапски систем знакова. За хинду су карактеристични многи дијалекти. Због величине земље они се деломице знатно међусобно разликују. За 370 милиона људи хинду је матерњи језик. Ту спада још и најмање 150 милиона који владају језиком хинду као другим језиком. Тако хинду спада у један од језика с највише говорника на свету. После кинеског заузима друго место. Значи, испред је шпанског и енглеског! А утицај Индије у свету муњевито расте!