Рјечник

sr Чишћење куће   »   et Suurpuhastus

18 [осамнаест]

Чишћење куће

Чишћење куће

18 [kaheksateist]

Suurpuhastus

Изаберите како желите да видите превод:   
српски естонски Игра Више
Данас је субота. T-na--n -aup-ev. T___ o_ l_______ T-n- o- l-u-ä-v- ---------------- Täna on laupäev. 0
Данас имамо времена. Täna--n m-il --g-. T___ o_ m___ a____ T-n- o- m-i- a-g-. ------------------ Täna on meil aega. 0
Данас чистимо стан. T-----oris---e--e--o-t--i-. T___ k________ m_ k________ T-n- k-r-s-a-e m- k-r-e-i-. --------------------------- Täna koristame me korterit. 0
Ја чистим купатило. M- puh-s--n va---t---. M_ p_______ v_________ M- p-h-s-a- v-n-i-u-a- ---------------------- Ma puhastan vannituba. 0
Мој муж пере ауто. M---ees pes-b--u-ot. M_ m___ p____ a_____ M- m-e- p-s-b a-t-t- -------------------- Mu mees peseb autot. 0
Деца перу бицикла. L-p--d pu-a-t---d-ja-gr-tt---. L_____ p_________ j___________ L-p-e- p-h-s-a-a- j-l-r-t-a-d- ------------------------------ Lapsed puhastavad jalgrattaid. 0
Бака залива цвеће. Vanaema -as-a--l---i. V______ k_____ l_____ V-n-e-a k-s-a- l-l-i- --------------------- Vanaema kastab lilli. 0
Деца поспремају дечију собу. La-s----o-istav-- -a-t-toa-ä-a. L_____ k_________ l_______ ä___ L-p-e- k-r-s-a-a- l-s-e-o- ä-a- ------------------------------- Lapsed koristavad lastetoa ära. 0
Мој муж поспрема свој писаћи сто. Mu m-e- ----st-b-oma -i-ju---l--d-. M_ m___ k_______ o__ k_____________ M- m-e- k-r-s-a- o-a k-r-u-u-l-u-a- ----------------------------------- Mu mees koristab oma kirjutuslauda. 0
Ја стављам веш у машину за прање веша. Mina --n-- -i-d-d p--u-a--nas--. M___ p____ r_____ p_____________ M-n- p-n-n r-i-e- p-s-m-s-n-s-e- -------------------------------- Mina panen riided pesumasinasse. 0
Ја простирем веш. Ma rip-t-n pes- ül--. M_ r______ p___ ü____ M- r-p-t-n p-s- ü-e-. --------------------- Ma riputan pesu üles. 0
Ја пеглам веш. Ma--r--g-n --s-. M_ t______ p____ M- t-i-g-n p-s-. ---------------- Ma triigin pesu. 0
Прозори су прљави. A-n-- o---us-ad. A____ o_ m______ A-n-d o- m-s-a-. ---------------- Aknad on mustad. 0
Под је прљав. Põr-nd-on-must. P_____ o_ m____ P-r-n- o- m-s-. --------------- Põrand on must. 0
Посуђе је прљаво. Nõ-- -- -us--d. N___ o_ m______ N-u- o- m-s-a-. --------------- Nõud on mustad. 0
Ко чисти прозоре? Kes akna----a--eseb? K__ a____ ä__ p_____ K-s a-n-d ä-a p-s-b- -------------------- Kes aknad ära peseb? 0
Ко усисава прашину? K-- v--ab-----u? K__ v____ t_____ K-s v-t-b t-l-u- ---------------- Kes võtab tolmu? 0
Ко пере посуђе? Kes--e--- n-u-? K__ p____ n____ K-s p-s-b n-u-? --------------- Kes peseb nõud? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + естонски (1-100) МП3 естонски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Рано учење

У данашње време језици све више добијају на важности. Ово такође важи и за професионални живот. Последица тога је да све већи број људи учи стране језике. Многи родитељи би такође желели да њихова деца уче стране језике. Најбоље је да се с тиме почне од малих ногу. Широм света постоје многе међународне основне школе. И дечји вртићи са вишејезичним васпитањем су све више омиљени. Учење од малих ногу доноси са собом многе предности. То је условљено развојем мозга. У њему се језичке структуре изграђују све до четврте године. Ове неуронске мреже нам помажу у учењу. Нове неуронске структуре се касније у животу не стварају тако лако. Старија деца и одрасли уче стране језике са много више потешкоћа. Зато и треба да радимо на раном развоју мозга. Укратко речено: што млађе - то боље. Али постоје и људи који критикују рано учење. Они страхују да вишејезичност претерано оптерећује малу децу. Сем тога, мишљења су да постоји опасност да ни један језик неће научити како треба. Ипак, ова мишљења нису у науци нашла своју потврду. Већина лингвиста и неуропсихолога је оптимистична. Њихова истраживања на ту тему довела су до позитивних резултата. Деца се обично забављају на курсевима страних језика. Такође: када деца уче језике, она и размишљају о њима. Учећи стране језике она боље упознају матерњи језик. Она читавог живота имају користи од овог познавања језика. Могуће је да је чак много боље почети са учењем тежих језика. Зато што дечји мозак учи брзо и интуитивно. Њему је сасвим свеједно да ли памти hello, ciao,или néih hóu!
Да ли си знао?
Хинду спада у индоаријске језике. Говори се у већини држава северне и централне Индије. Хинду је у уском сродству с језиком урду који се првенствено говори у Пакистану. Заправо су оба језика скоро идентична. Суштинска разлика се састоји у писму. Хинду се пише писмом деванагари. Урду, с друге стране, користи арапски систем знакова. За хинду су карактеристични многи дијалекти. Због величине земље они се деломице знатно међусобно разликују. За 370 милиона људи хинду је матерњи језик. Ту спада још и најмање 150 милиона који владају језиком хинду као другим језиком. Тако хинду спада у један од језика с највише говорника на свету. После кинеског заузима друго место. Значи, испред је шпанског и енглеског! А утицај Индије у свету муњевито расте!