Рјечник

sr Чишћење куће   »   lv Mājas uzkopšana

18 [осамнаест]

Чишћење куће

Чишћење куће

18 [astoņpadsmit]

Mājas uzkopšana

Изаберите како желите да видите превод:   
српски летонски Игра Више
Данас је субота. Š---e- -- s-s-d-ena. Š_____ i_ s_________ Š-d-e- i- s-s-d-e-a- -------------------- Šodien ir sestdiena. 0
Данас имамо времена. Šo--en ---s-----a---. Š_____ m___ i_ l_____ Š-d-e- m-m- i- l-i-s- --------------------- Šodien mums ir laiks. 0
Данас чистимо стан. Šodi-n-m-s -zko-j-m dz-vokl-. Š_____ m__ u_______ d________ Š-d-e- m-s u-k-p-a- d-ī-o-l-. ----------------------------- Šodien mēs uzkopjam dzīvokli. 0
Ја чистим купатило. Es u-ko-ju--an-a- istabu. E_ u______ v_____ i______ E- u-k-p-u v-n-a- i-t-b-. ------------------------- Es uzkopju vannas istabu. 0
Мој муж пере ауто. M-n--vīr- m-zgā -ašīnu. M___ v___ m____ m______ M-n- v-r- m-z-ā m-š-n-. ----------------------- Mans vīrs mazgā mašīnu. 0
Деца перу бицикла. Bē-ni tī-- ---r-t--u-. B____ t___ d__________ B-r-i t-r- d-v-i-e-u-. ---------------------- Bērni tīra divriteņus. 0
Бака залива цвеће. V-cmā-i-a a-l-j ----s. V________ a____ p_____ V-c-ā-i-a a-l-j p-ķ-s- ---------------------- Vecmāmiņa aplej puķes. 0
Деца поспремају дечију собу. B-r-- u-k-pj ---nu--st--u. B____ u_____ b____ i______ B-r-i u-k-p- b-r-u i-t-b-. -------------------------- Bērni uzkopj bērnu istabu. 0
Мој муж поспрема свој писаћи сто. Ma-s --r- sa--r-o sa-----ks--mgal-u. M___ v___ s______ s___ r____________ M-n- v-r- s-k-r-o s-v- r-k-t-m-a-d-. ------------------------------------ Mans vīrs sakārto savu rakstāmgaldu. 0
Ја стављам веш у машину за прање веша. E-----------eļ--v--as ---īn-. E_ s______ v___ v____ m______ E- s-l-e-u v-ļ- v-ļ-s m-š-n-. ----------------------------- Es salieku veļu veļas mašīnā. 0
Ја простирем веш. E- i-ka---ve--. E_ i_____ v____ E- i-k-r- v-ļ-. --------------- Es izkaru veļu. 0
Ја пеглам веш. E- g-u-i-u -eļ-. E_ g______ v____ E- g-u-i-u v-ļ-. ---------------- Es gludinu veļu. 0
Прозори су прљави. L-g--i----t-ri. L___ i_ n______ L-g- i- n-t-r-. --------------- Logi ir netīri. 0
Под је прљав. G-ī---i- -etīr-. G____ i_ n______ G-ī-a i- n-t-r-. ---------------- Grīda ir netīra. 0
Посуђе је прљаво. T-a----i--netīri. T_____ i_ n______ T-a-k- i- n-t-r-. ----------------- Trauki ir netīri. 0
Ко чисти прозоре? Ka--nos-odr-nā- --g--? K__ n__________ l_____ K-s n-s-o-r-n-s l-g-s- ---------------------- Kas nospodrinās logus? 0
Ко усисава прашину? Kas -zsūks p--e----? K__ i_____ p________ K-s i-s-k- p-t-k-u-? -------------------- Kas izsūks putekļus? 0
Ко пере посуђе? Ka--nom----- -r-uk-s? K__ n_______ t_______ K-s n-m-z-ā- t-a-k-s- --------------------- Kas nomazgās traukus? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + летонски (1-100) МП3 летонски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Рано учење

У данашње време језици све више добијају на важности. Ово такође важи и за професионални живот. Последица тога је да све већи број људи учи стране језике. Многи родитељи би такође желели да њихова деца уче стране језике. Најбоље је да се с тиме почне од малих ногу. Широм света постоје многе међународне основне школе. И дечји вртићи са вишејезичним васпитањем су све више омиљени. Учење од малих ногу доноси са собом многе предности. То је условљено развојем мозга. У њему се језичке структуре изграђују све до четврте године. Ове неуронске мреже нам помажу у учењу. Нове неуронске структуре се касније у животу не стварају тако лако. Старија деца и одрасли уче стране језике са много више потешкоћа. Зато и треба да радимо на раном развоју мозга. Укратко речено: што млађе - то боље. Али постоје и људи који критикују рано учење. Они страхују да вишејезичност претерано оптерећује малу децу. Сем тога, мишљења су да постоји опасност да ни један језик неће научити како треба. Ипак, ова мишљења нису у науци нашла своју потврду. Већина лингвиста и неуропсихолога је оптимистична. Њихова истраживања на ту тему довела су до позитивних резултата. Деца се обично забављају на курсевима страних језика. Такође: када деца уче језике, она и размишљају о њима. Учећи стране језике она боље упознају матерњи језик. Она читавог живота имају користи од овог познавања језика. Могуће је да је чак много боље почети са учењем тежих језика. Зато што дечји мозак учи брзо и интуитивно. Њему је сасвим свеједно да ли памти hello, ciao,или néih hóu!
Да ли си знао?
Хинду спада у индоаријске језике. Говори се у већини држава северне и централне Индије. Хинду је у уском сродству с језиком урду који се првенствено говори у Пакистану. Заправо су оба језика скоро идентична. Суштинска разлика се састоји у писму. Хинду се пише писмом деванагари. Урду, с друге стране, користи арапски систем знакова. За хинду су карактеристични многи дијалекти. Због величине земље они се деломице знатно међусобно разликују. За 370 милиона људи хинду је матерњи језик. Ту спада још и најмање 150 милиона који владају језиком хинду као другим језиком. Тако хинду спада у један од језика с највише говорника на свету. После кинеског заузима друго место. Значи, испред је шпанског и енглеског! А утицај Индије у свету муњевито расте!