Рјечник

sr Чишћење куће   »   sk Domáce upratovanie

18 [осамнаест]

Чишћење куће

Чишћење куће

18 [osemnásť]

Domáce upratovanie

Изаберите како желите да видите превод:   
српски словачки Игра Више
Данас је субота. D--s--- so-o-a. D___ j_ s______ D-e- j- s-b-t-. --------------- Dnes je sobota. 0
Данас имамо времена. D--s-m-m---a-. D___ m___ č___ D-e- m-m- č-s- -------------- Dnes máme čas. 0
Данас чистимо стан. Dne- upr--ujeme ---. D___ u_________ b___ D-e- u-r-t-j-m- b-t- -------------------- Dnes upratujeme byt. 0
Ја чистим купатило. Čist-m k--e--u. Č_____ k_______ Č-s-í- k-p-ľ-u- --------------- Čistím kúpeľňu. 0
Мој муж пере ауто. Mô--m-ž-u-ý----ut-. M__ m__ u____ a____ M-j m-ž u-ý-a a-t-. ------------------- Môj muž umýva auto. 0
Деца перу бицикла. Det- ----ia -i-yk--. D___ č_____ b_______ D-t- č-s-i- b-c-k-e- -------------------- Deti čistia bicykle. 0
Бака залива цвеће. St-rá-ma-- ---ie-a kv-t-. S____ m___ p______ k_____ S-a-á m-m- p-l-e-a k-e-y- ------------------------- Stará mama polieva kvety. 0
Деца поспремају дечију собу. Det--up----j- det-k--izb-. D___ u_______ d_____ i____ D-t- u-r-t-j- d-t-k- i-b-. -------------------------- Deti upratujú detskú izbu. 0
Мој муж поспрема свој писаћи сто. M-j-muž-si--p-at-j- s-oj -í-a-- s---. M__ m__ s_ u_______ s___ p_____ s____ M-j m-ž s- u-r-t-j- s-o- p-s-c- s-ô-. ------------------------------------- Môj muž si upratuje svoj písací stôl. 0
Ја стављам веш у машину за прање веша. Dá--m -r---- d- pr-čky. D____ p_____ d_ p______ D-v-m p-á-l- d- p-á-k-. ----------------------- Dávam prádlo do práčky. 0
Ја простирем веш. V-ši---prá-lo. V_____ p______ V-š-a- p-á-l-. -------------- Vešiam prádlo. 0
Ја пеглам веш. Ž---í--pr----. Ž_____ p______ Ž-h-í- p-á-l-. -------------- Žehlím prádlo. 0
Прозори су прљави. O--á sú----nav-. O___ s_ š_______ O-n- s- š-i-a-é- ---------------- Okná sú špinavé. 0
Под је прљав. Dlá--a -e--p--a--. D_____ j_ š_______ D-á-k- j- š-i-a-á- ------------------ Dlážka je špinavá. 0
Посуђе је прљаво. Ri-- j- š-in-v-. R___ j_ š_______ R-a- j- š-i-a-ý- ---------------- Riad je špinavý. 0
Ко чисти прозоре? K---u--va ok-á? K__ u____ o____ K-o u-ý-a o-n-? --------------- Kto umýva okná? 0
Ко усисава прашину? K-- ----v-? K__ v______ K-o v-s-v-? ----------- Kto vysáva? 0
Ко пере посуђе? K-- -m--a -iad? K__ u____ r____ K-o u-ý-a r-a-? --------------- Kto umýva riad? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + словачки (1-100) МП3 словачки (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Рано учење

У данашње време језици све више добијају на важности. Ово такође важи и за професионални живот. Последица тога је да све већи број људи учи стране језике. Многи родитељи би такође желели да њихова деца уче стране језике. Најбоље је да се с тиме почне од малих ногу. Широм света постоје многе међународне основне школе. И дечји вртићи са вишејезичним васпитањем су све више омиљени. Учење од малих ногу доноси са собом многе предности. То је условљено развојем мозга. У њему се језичке структуре изграђују све до четврте године. Ове неуронске мреже нам помажу у учењу. Нове неуронске структуре се касније у животу не стварају тако лако. Старија деца и одрасли уче стране језике са много више потешкоћа. Зато и треба да радимо на раном развоју мозга. Укратко речено: што млађе - то боље. Али постоје и људи који критикују рано учење. Они страхују да вишејезичност претерано оптерећује малу децу. Сем тога, мишљења су да постоји опасност да ни један језик неће научити како треба. Ипак, ова мишљења нису у науци нашла своју потврду. Већина лингвиста и неуропсихолога је оптимистична. Њихова истраживања на ту тему довела су до позитивних резултата. Деца се обично забављају на курсевима страних језика. Такође: када деца уче језике, она и размишљају о њима. Учећи стране језике она боље упознају матерњи језик. Она читавог живота имају користи од овог познавања језика. Могуће је да је чак много боље почети са учењем тежих језика. Зато што дечји мозак учи брзо и интуитивно. Њему је сасвим свеједно да ли памти hello, ciao,или néih hóu!
Да ли си знао?
Хинду спада у индоаријске језике. Говори се у већини држава северне и централне Индије. Хинду је у уском сродству с језиком урду који се првенствено говори у Пакистану. Заправо су оба језика скоро идентична. Суштинска разлика се састоји у писму. Хинду се пише писмом деванагари. Урду, с друге стране, користи арапски систем знакова. За хинду су карактеристични многи дијалекти. Због величине земље они се деломице знатно међусобно разликују. За 370 милиона људи хинду је матерњи језик. Ту спада још и најмање 150 милиона који владају језиком хинду као другим језиком. Тако хинду спада у један од језика с највише говорника на свету. После кинеског заузима друго место. Значи, испред је шпанског и енглеског! А утицај Индије у свету муњевито расте!