Рјечник

sr Чишћење куће   »   fr Faire le ménage

18 [осамнаест]

Чишћење куће

Чишћење куће

18 [dix-huit]

Faire le ménage

Изаберите како желите да видите превод:   
српски француски Игра Више
Данас је субота. A-j---d---i- -ous ---me- S--ed-. Aujourd’hui, nous sommes Samedi. A-j-u-d-h-i- n-u- s-m-e- S-m-d-. -------------------------------- Aujourd’hui, nous sommes Samedi. 0
Данас имамо времена. A-jourd---i--n-us -von- -e-tem--. Aujourd’hui, nous avons le temps. A-j-u-d-h-i- n-u- a-o-s l- t-m-s- --------------------------------- Aujourd’hui, nous avons le temps. 0
Данас чистимо стан. Au-ou-d’--i- -o-- f-i---s-l-----a-e d-n---’ap--r-em--t. Aujourd’hui, nous faisons le ménage dans l’appartement. A-j-u-d-h-i- n-u- f-i-o-s l- m-n-g- d-n- l-a-p-r-e-e-t- ------------------------------------------------------- Aujourd’hui, nous faisons le ménage dans l’appartement. 0
Ја чистим купатило. J--ne--oi- la-sal-e----bai-. Je nettoie la salle de bain. J- n-t-o-e l- s-l-e d- b-i-. ---------------------------- Je nettoie la salle de bain. 0
Мој муж пере ауто. Mo- ma-i -a-e-l---oi-ure. Mon mari lave la voiture. M-n m-r- l-v- l- v-i-u-e- ------------------------- Mon mari lave la voiture. 0
Деца перу бицикла. L----nf---- --tto-en--l-s-v---s. Les enfants nettoient les vélos. L-s e-f-n-s n-t-o-e-t l-s v-l-s- -------------------------------- Les enfants nettoient les vélos. 0
Бака залива цвеће. Ma----arro-e --s-fleurs. Mamie arrose les fleurs. M-m-e a-r-s- l-s f-e-r-. ------------------------ Mamie arrose les fleurs. 0
Деца поспремају дечију собу. Le--enfa-t- r--g--t -a c-ambre --s --f--ts. Les enfants rangent la chambre des enfants. L-s e-f-n-s r-n-e-t l- c-a-b-e d-s e-f-n-s- ------------------------------------------- Les enfants rangent la chambre des enfants. 0
Мој муж поспрема свој писаћи сто. Mon---ri r-n-e-s-n-bur-au. Mon mari range son bureau. M-n m-r- r-n-e s-n b-r-a-. -------------------------- Mon mari range son bureau. 0
Ја стављам веш у машину за прање веша. Je-m-t- -e----ge da----a-m---i-- à l-v-r. Je mets le linge dans la machine à laver. J- m-t- l- l-n-e d-n- l- m-c-i-e à l-v-r- ----------------------------------------- Je mets le linge dans la machine à laver. 0
Ја простирем веш. J- --ts-le-l-ng- à s--her. Je mets le linge à sécher. J- m-t- l- l-n-e à s-c-e-. -------------------------- Je mets le linge à sécher. 0
Ја пеглам веш. J- -e---s--l- ---ge. Je repasse le linge. J- r-p-s-e l- l-n-e- -------------------- Je repasse le linge. 0
Прозори су прљави. L-s-f-nêtres ---t--a-e-. Les fenêtres sont sales. L-s f-n-t-e- s-n- s-l-s- ------------------------ Les fenêtres sont sales. 0
Под је прљав. L- p-anch-r e-t sa--. Le plancher est sale. L- p-a-c-e- e-t s-l-. --------------------- Le plancher est sale. 0
Посуђе је прљаво. L---a------e-es- --le. La vaisselle est sale. L- v-i-s-l-e e-t s-l-. ---------------------- La vaisselle est sale. 0
Ко чисти прозоре? Qui ne-t--e-l-s vi-r-s ? Qui nettoie les vitres ? Q-i n-t-o-e l-s v-t-e- ? ------------------------ Qui nettoie les vitres ? 0
Ко усисава прашину? Q---p-s-e-l-a-pi---eu- ? Qui passe l’aspirateur ? Q-i p-s-e l-a-p-r-t-u- ? ------------------------ Qui passe l’aspirateur ? 0
Ко пере посуђе? Qui-f-i--la-v---s--l- ? Qui fait la vaisselle ? Q-i f-i- l- v-i-s-l-e ? ----------------------- Qui fait la vaisselle ? 0

Рано учење

У данашње време језици све више добијају на важности. Ово такође важи и за професионални живот. Последица тога је да све већи број људи учи стране језике. Многи родитељи би такође желели да њихова деца уче стране језике. Најбоље је да се с тиме почне од малих ногу. Широм света постоје многе међународне основне школе. И дечји вртићи са вишејезичним васпитањем су све више омиљени. Учење од малих ногу доноси са собом многе предности. То је условљено развојем мозга. У њему се језичке структуре изграђују све до четврте године. Ове неуронске мреже нам помажу у учењу. Нове неуронске структуре се касније у животу не стварају тако лако. Старија деца и одрасли уче стране језике са много више потешкоћа. Зато и треба да радимо на раном развоју мозга. Укратко речено: што млађе - то боље. Али постоје и људи који критикују рано учење. Они страхују да вишејезичност претерано оптерећује малу децу. Сем тога, мишљења су да постоји опасност да ни један језик неће научити како треба. Ипак, ова мишљења нису у науци нашла своју потврду. Већина лингвиста и неуропсихолога је оптимистична. Њихова истраживања на ту тему довела су до позитивних резултата. Деца се обично забављају на курсевима страних језика. Такође: када деца уче језике, она и размишљају о њима. Учећи стране језике она боље упознају матерњи језик. Она читавог живота имају користи од овог познавања језика. Могуће је да је чак много боље почети са учењем тежих језика. Зато што дечји мозак учи брзо и интуитивно. Њему је сасвим свеједно да ли памти hello, ciao,или néih hóu!
Да ли си знао?
Хинду спада у индоаријске језике. Говори се у већини држава северне и централне Индије. Хинду је у уском сродству с језиком урду који се првенствено говори у Пакистану. Заправо су оба језика скоро идентична. Суштинска разлика се састоји у писму. Хинду се пише писмом деванагари. Урду, с друге стране, користи арапски систем знакова. За хинду су карактеристични многи дијалекти. Због величине земље они се деломице знатно међусобно разликују. За 370 милиона људи хинду је матерњи језик. Ту спада још и најмање 150 милиона који владају језиком хинду као другим језиком. Тако хинду спада у један од језика с највише говорника на свету. После кинеског заузима друго место. Значи, испред је шпанског и енглеског! А утицај Индије у свету муњевито расте!