Рјечник

sr Чишћење куће   »   sl Veliko čiščenje

18 [осамнаест]

Чишћење куће

Чишћење куће

18 [osemnajst]

Veliko čiščenje

Изаберите како желите да видите превод:   
српски словеначки Игра Више
Данас је субота. Dane- -e --bota. D____ j_ s______ D-n-s j- s-b-t-. ---------------- Danes je sobota. 0
Данас имамо времена. Dane- im-mo-ča-. D____ i____ č___ D-n-s i-a-o č-s- ---------------- Danes imamo čas. 0
Данас чистимо стан. D---- poč--t-m- --a-o-a-j-. D____ p________ s__________ D-n-s p-č-s-i-o s-a-o-a-j-. --------------------------- Danes počistimo stanovanje. 0
Ја чистим купатило. J---čis--m-kop--ni--. J__ č_____ k_________ J-z č-s-i- k-p-l-i-o- --------------------- Jaz čistim kopalnico. 0
Мој муж пере ауто. Mož -ere--v--. M__ p___ a____ M-ž p-r- a-t-. -------------- Mož pere avto. 0
Деца перу бицикла. O-roc----st-jo --le--. - O-rok--či--it- -o-e-i-----es-). O_____ č______ k______ / O_____ č______ k_____ (________ O-r-c- č-s-i-o k-l-s-. / O-r-k- č-s-i-a k-l-s- (-o-e-a-. -------------------------------------------------------- Otroci čistijo kolesa. / Otroka čistita kolesi (kolesa). 0
Бака залива цвеће. Ba---a -aliv- rože. B_____ z_____ r____ B-b-c- z-l-v- r-ž-. ------------------- Babica zaliva rože. 0
Деца поспремају дечију собу. Ot-oci --sp--v--aj- (-t--ka-po-----l----) -t----o ---o. O_____ p___________ (______ p____________ o______ s____ O-r-c- p-s-r-v-j-j- (-t-o-a p-s-r-v-j-t-) o-r-š-o s-b-. ------------------------------------------------------- Otroci pospravljajo (Otroka pospravljata) otroško sobo. 0
Мој муж поспрема свој писаћи сто. M---po----vl-a-s--jo-p-sal------o. M__ p_________ s____ p______ m____ M-ž p-s-r-v-j- s-o-o p-s-l-o m-z-. ---------------------------------- Mož pospravlja svojo pisalno mizo. 0
Ја стављам веш у машину за прање веша. J-z -lag-- p-r-l- ---ral-i --roj. J__ v_____ p_____ v p_____ s_____ J-z v-a-a- p-r-l- v p-a-n- s-r-j- --------------------------------- Jaz vlagam perilo v pralni stroj. 0
Ја простирем веш. J----b--am p-ri--. J__ o_____ p______ J-z o-e-a- p-r-l-. ------------------ Jaz obešam perilo. 0
Ја пеглам веш. Ja---i-a- -e--l-. J__ l____ p______ J-z l-k-m p-r-l-. ----------------- Jaz likam perilo. 0
Прозори су прљави. O--a-so u---a-a. O___ s_ u_______ O-n- s- u-a-a-a- ---------------- Okna so umazana. 0
Под је прљав. T-a -o-u-a--na. T__ s_ u_______ T-a s- u-a-a-a- --------------- Tla so umazana. 0
Посуђе је прљаво. Po-o-a-je-um--a--. P_____ j_ u_______ P-s-d- j- u-a-a-a- ------------------ Posoda je umazana. 0
Ко чисти прозоре? K----o---- o-na? K__ p_____ o____ K-o p-m-v- o-n-? ---------------- Kdo pomiva okna? 0
Ко усисава прашину? Kdo -e-a -ra-? K__ s___ p____ K-o s-s- p-a-? -------------- Kdo sesa prah? 0
Ко пере посуђе? Kd--p--iva p-s-d-? K__ p_____ p______ K-o p-m-v- p-s-d-? ------------------ Kdo pomiva posodo? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + словеначки (1-100) МП3 словеначки (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Рано учење

У данашње време језици све више добијају на важности. Ово такође важи и за професионални живот. Последица тога је да све већи број људи учи стране језике. Многи родитељи би такође желели да њихова деца уче стране језике. Најбоље је да се с тиме почне од малих ногу. Широм света постоје многе међународне основне школе. И дечји вртићи са вишејезичним васпитањем су све више омиљени. Учење од малих ногу доноси са собом многе предности. То је условљено развојем мозга. У њему се језичке структуре изграђују све до четврте године. Ове неуронске мреже нам помажу у учењу. Нове неуронске структуре се касније у животу не стварају тако лако. Старија деца и одрасли уче стране језике са много више потешкоћа. Зато и треба да радимо на раном развоју мозга. Укратко речено: што млађе - то боље. Али постоје и људи који критикују рано учење. Они страхују да вишејезичност претерано оптерећује малу децу. Сем тога, мишљења су да постоји опасност да ни један језик неће научити како треба. Ипак, ова мишљења нису у науци нашла своју потврду. Већина лингвиста и неуропсихолога је оптимистична. Њихова истраживања на ту тему довела су до позитивних резултата. Деца се обично забављају на курсевима страних језика. Такође: када деца уче језике, она и размишљају о њима. Учећи стране језике она боље упознају матерњи језик. Она читавог живота имају користи од овог познавања језика. Могуће је да је чак много боље почети са учењем тежих језика. Зато што дечји мозак учи брзо и интуитивно. Њему је сасвим свеједно да ли памти hello, ciao,или néih hóu!
Да ли си знао?
Хинду спада у индоаријске језике. Говори се у већини држава северне и централне Индије. Хинду је у уском сродству с језиком урду који се првенствено говори у Пакистану. Заправо су оба језика скоро идентична. Суштинска разлика се састоји у писму. Хинду се пише писмом деванагари. Урду, с друге стране, користи арапски систем знакова. За хинду су карактеристични многи дијалекти. Због величине земље они се деломице знатно међусобно разликују. За 370 милиона људи хинду је матерњи језик. Ту спада још и најмање 150 милиона који владају језиком хинду као другим језиком. Тако хинду спада у један од језика с највише говорника на свету. После кинеског заузима друго место. Значи, испред је шпанског и енглеског! А утицај Индије у свету муњевито расте!