Рјечник

sr Чишћење куће   »   cs Úklid

18 [осамнаест]

Чишћење куће

Чишћење куће

18 [osmnáct]

Úklid

Изаберите како желите да видите превод:   
српски чешки Игра Више
Данас је субота. Dn-s -e -o--ta. D___ j_ s______ D-e- j- s-b-t-. --------------- Dnes je sobota. 0
Данас имамо времена. Dne- má-- ---. D___ m___ č___ D-e- m-m- č-s- -------------- Dnes máme čas. 0
Данас чистимо стан. Dne- --li-í-- b--. D___ u_______ b___ D-e- u-l-d-m- b-t- ------------------ Dnes uklidíme byt. 0
Ја чистим купатило. Já u-li-í- ko------. J_ u______ k________ J- u-l-d-m k-u-e-n-. -------------------- Já uklidím koupelnu. 0
Мој муж пере ауто. Mů--ma-žel u-y-- ---o. M__ m_____ u____ a____ M-j m-n-e- u-y-e a-t-. ---------------------- Můj manžel umyje auto. 0
Деца перу бицикла. Dět- -------ola. D___ u____ k____ D-t- u-y-í k-l-. ---------------- Děti umyjí kola. 0
Бака залива цвеће. Babičk- -alije--vě-i-y. B______ z_____ k_______ B-b-č-a z-l-j- k-ě-i-y- ----------------------- Babička zalije květiny. 0
Деца поспремају дечију собу. Dět---i uk-i-í--ě-s-ý -o--j. D___ s_ u_____ d_____ p_____ D-t- s- u-l-d- d-t-k- p-k-j- ---------------------------- Děti si uklidí dětský pokoj. 0
Мој муж поспрема свој писаћи сто. Můj -anž-l -- -------svů- p-a-- --ůl. M__ m_____ s_ u_____ s___ p____ s____ M-j m-n-e- s- u-l-d- s-ů- p-a-í s-ů-. ------------------------------------- Můj manžel si uklidí svůj psací stůl. 0
Ја стављам веш у машину за прање веша. Dá- p--d---d----a-k-. D__ p_____ d_ p______ D-m p-á-l- d- p-a-k-. --------------------- Dám prádlo do pračky. 0
Ја простирем веш. P----ím pr-d-o. P______ p______ P-v-s-m p-á-l-. --------------- Pověsím prádlo. 0
Ја пеглам веш. V--eh-ím-pr-d-o. V_______ p______ V-ž-h-í- p-á-l-. ---------------- Vyžehlím prádlo. 0
Прозори су прљави. Okn---so- -p-n--á. O___ j___ š_______ O-n- j-o- š-i-a-á- ------------------ Okna jsou špinavá. 0
Под је прљав. P---ah--je -p-nav-. P______ j_ š_______ P-d-a-a j- š-i-a-á- ------------------- Podlaha je špinavá. 0
Посуђе је прљаво. N-dob-----š---av-. N_____ j_ š_______ N-d-b- j- š-i-a-é- ------------------ Nádobí je špinavé. 0
Ко чисти прозоре? Kdo-u---e-o-n-? K__ u____ o____ K-o u-y-e o-n-? --------------- Kdo umyje okna? 0
Ко усисава прашину? Kdo vy-ux-j-? K__ v________ K-o v-l-x-j-? ------------- Kdo vyluxuje? 0
Ко пере посуђе? K-o um-j--------? K__ u____ n______ K-o u-y-e n-d-b-? ----------------- Kdo umyje nádobí? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + чешки (1-100) МП3 чешки (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Рано учење

У данашње време језици све више добијају на важности. Ово такође важи и за професионални живот. Последица тога је да све већи број људи учи стране језике. Многи родитељи би такође желели да њихова деца уче стране језике. Најбоље је да се с тиме почне од малих ногу. Широм света постоје многе међународне основне школе. И дечји вртићи са вишејезичним васпитањем су све више омиљени. Учење од малих ногу доноси са собом многе предности. То је условљено развојем мозга. У њему се језичке структуре изграђују све до четврте године. Ове неуронске мреже нам помажу у учењу. Нове неуронске структуре се касније у животу не стварају тако лако. Старија деца и одрасли уче стране језике са много више потешкоћа. Зато и треба да радимо на раном развоју мозга. Укратко речено: што млађе - то боље. Али постоје и људи који критикују рано учење. Они страхују да вишејезичност претерано оптерећује малу децу. Сем тога, мишљења су да постоји опасност да ни један језик неће научити како треба. Ипак, ова мишљења нису у науци нашла своју потврду. Већина лингвиста и неуропсихолога је оптимистична. Њихова истраживања на ту тему довела су до позитивних резултата. Деца се обично забављају на курсевима страних језика. Такође: када деца уче језике, она и размишљају о њима. Учећи стране језике она боље упознају матерњи језик. Она читавог живота имају користи од овог познавања језика. Могуће је да је чак много боље почети са учењем тежих језика. Зато што дечји мозак учи брзо и интуитивно. Њему је сасвим свеједно да ли памти hello, ciao,или néih hóu!
Да ли си знао?
Хинду спада у индоаријске језике. Говори се у већини држава северне и централне Индије. Хинду је у уском сродству с језиком урду који се првенствено говори у Пакистану. Заправо су оба језика скоро идентична. Суштинска разлика се састоји у писму. Хинду се пише писмом деванагари. Урду, с друге стране, користи арапски систем знакова. За хинду су карактеристични многи дијалекти. Због величине земље они се деломице знатно међусобно разликују. За 370 милиона људи хинду је матерњи језик. Ту спада још и најмање 150 милиона који владају језиком хинду као другим језиком. Тако хинду спада у један од језика с највише говорника на свету. После кинеског заузима друго место. Значи, испред је шпанског и енглеског! А утицај Индије у свету муњевито расте!