Рјечник

sr Чишћење куће   »   bg Почистване на къщата

18 [осамнаест]

Чишћење куће

Чишћење куће

18 [осемнайсет]

18 [osemnayset]

Почистване на къщата

[Pochistvane na kyshchata]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски бугарски Игра Више
Данас је субота. Д----- -ъб--а Днес е събота Д-е- е с-б-т- ------------- Днес е събота 0
D--- -e -y-ota Dnes ye sybota D-e- y- s-b-t- -------------- Dnes ye sybota
Данас имамо времена. Д--с -и- --аме-в--м-. Днес ние имаме време. Д-е- н-е и-а-е в-е-е- --------------------- Днес ние имаме време. 0
D-es---e imame vr--e. Dnes nie imame vreme. D-e- n-e i-a-e v-e-e- --------------------- Dnes nie imame vreme.
Данас чистимо стан. Д-е----е --стим---л--е-о. Днес ние чистим жилището. Д-е- н-е ч-с-и- ж-л-щ-т-. ------------------------- Днес ние чистим жилището. 0
D-e--nie-chi-----z-ili-h-h-t-. Dnes nie chistim zhilishcheto. D-e- n-e c-i-t-m z-i-i-h-h-t-. ------------------------------ Dnes nie chistim zhilishcheto.
Ја чистим купатило. А- -ист---ан-та. Аз чистя банята. А- ч-с-я б-н-т-. ---------------- Аз чистя банята. 0
Az chi-ty- ba-y---. Az chistya banyata. A- c-i-t-a b-n-a-a- ------------------- Az chistya banyata.
Мој муж пере ауто. Мо-т -ъж м-е-кол-та. Моят мъж мие колата. М-я- м-ж м-е к-л-т-. -------------------- Моят мъж мие колата. 0
M-ya- my---m-e -ol---. Moyat myzh mie kolata. M-y-t m-z- m-e k-l-t-. ---------------------- Moyat myzh mie kolata.
Деца перу бицикла. Дец-т- ч-с--т в--о--педи-е-/--о-елат-. Децата чистят велосипедите / колелата. Д-ц-т- ч-с-я- в-л-с-п-д-т- / к-л-л-т-. -------------------------------------- Децата чистят велосипедите / колелата. 0
D--sa-a -----ya--ve-o-ipe-i-- ---ol--ata. Detsata chistyat velosipedite / kolelata. D-t-a-a c-i-t-a- v-l-s-p-d-t- / k-l-l-t-. ----------------------------------------- Detsata chistyat velosipedite / kolelata.
Бака залива цвеће. Баб--по-и---ц--тя--. Баба полива цветята. Б-б- п-л-в- ц-е-я-а- -------------------- Баба полива цветята. 0
B-ba-po-iva-t--et-a--. Baba poliva tsvetyata. B-b- p-l-v- t-v-t-a-a- ---------------------- Baba poliva tsvetyata.
Деца поспремају дечију собу. Де--та---з-р--ва- де-с-а-- с---. Децата разтребват детската стая. Д-ц-т- р-з-р-б-а- д-т-к-т- с-а-. -------------------------------- Децата разтребват детската стая. 0
De-sata--a---ebv-t--e-s---- s--ya. Detsata raztrebvat detskata staya. D-t-a-a r-z-r-b-a- d-t-k-t- s-a-a- ---------------------------------- Detsata raztrebvat detskata staya.
Мој муж поспрема свој писаћи сто. М--т -ъ--ра--ре-ва --р--о -и. Моят мъж разтребва бюрото си. М-я- м-ж р-з-р-б-а б-р-т- с-. ----------------------------- Моят мъж разтребва бюрото си. 0
M-yat m-zh---z-r-----byuro-- --. Moyat myzh raztrebva byuroto si. M-y-t m-z- r-z-r-b-a b-u-o-o s-. -------------------------------- Moyat myzh raztrebva byuroto si.
Ја стављам веш у машину за прање веша. А---л-гам-п-а-ет- --пер---ята. Аз слагам прането в пералнята. А- с-а-а- п-а-е-о в п-р-л-я-а- ------------------------------ Аз слагам прането в пералнята. 0
A- -l--am-pr------- p--a------. Az slagam praneto v peralnyata. A- s-a-a- p-a-e-o v p-r-l-y-t-. ------------------------------- Az slagam praneto v peralnyata.
Ја простирем веш. Аз--р-сти-ам----не-о. Аз простирам прането. А- п-о-т-р-м п-а-е-о- --------------------- Аз простирам прането. 0
A--p----ir-- pr---to. Az prostiram praneto. A- p-o-t-r-m p-a-e-o- --------------------- Az prostiram praneto.
Ја пеглам веш. Аз г-----пра-ето. Аз гладя прането. А- г-а-я п-а-е-о- ----------------- Аз гладя прането. 0
A- -l-d-a p-an--o. Az gladya praneto. A- g-a-y- p-a-e-o- ------------------ Az gladya praneto.
Прозори су прљави. Прозор-и-е с----ъс-и. Прозорците са мръсни. П-о-о-ц-т- с- м-ъ-н-. --------------------- Прозорците са мръсни. 0
P--z--ts--e-sa-mrysn-. Prozortsite sa mrysni. P-o-o-t-i-e s- m-y-n-. ---------------------- Prozortsite sa mrysni.
Под је прљав. П---т е м-ъсе-. Подът е мръсен. П-д-т е м-ъ-е-. --------------- Подът е мръсен. 0
Po-y--ye -r-sen. Podyt ye mrysen. P-d-t y- m-y-e-. ---------------- Podyt ye mrysen.
Посуђе је прљаво. С-д--е-- с- м-ъ-н-. Съдовете са мръсни. С-д-в-т- с- м-ъ-н-. ------------------- Съдовете са мръсни. 0
Sy--v----sa---y-ni. Sydovete sa mrysni. S-d-v-t- s- m-y-n-. ------------------- Sydovete sa mrysni.
Ко чисти прозоре? К-й чи--и-п-оз---и--? Кой чисти прозорците? К-й ч-с-и п-о-о-ц-т-? --------------------- Кой чисти прозорците? 0
K-y ch---i -rozo--s--e? Koy chisti prozortsite? K-y c-i-t- p-o-o-t-i-e- ----------------------- Koy chisti prozortsite?
Ко усисава прашину? К-й -и----- -р-х--м-к----т-? Кой чисти с прахосмукачката? К-й ч-с-и с п-а-о-м-к-ч-а-а- ---------------------------- Кой чисти с прахосмукачката? 0
Koy-ch-st- s pr--h------ch-ata? Koy chisti s prakhosmukachkata? K-y c-i-t- s p-a-h-s-u-a-h-a-a- ------------------------------- Koy chisti s prakhosmukachkata?
Ко пере посуђе? К-- мие-съдо--те? Кой мие съдовете? К-й м-е с-д-в-т-? ----------------- Кой мие съдовете? 0
Ko- --- sy--vete? Koy mie sydovete? K-y m-e s-d-v-t-? ----------------- Koy mie sydovete?

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Рано учење

У данашње време језици све више добијају на важности. Ово такође важи и за професионални живот. Последица тога је да све већи број људи учи стране језике. Многи родитељи би такође желели да њихова деца уче стране језике. Најбоље је да се с тиме почне од малих ногу. Широм света постоје многе међународне основне школе. И дечји вртићи са вишејезичним васпитањем су све више омиљени. Учење од малих ногу доноси са собом многе предности. То је условљено развојем мозга. У њему се језичке структуре изграђују све до четврте године. Ове неуронске мреже нам помажу у учењу. Нове неуронске структуре се касније у животу не стварају тако лако. Старија деца и одрасли уче стране језике са много више потешкоћа. Зато и треба да радимо на раном развоју мозга. Укратко речено: што млађе - то боље. Али постоје и људи који критикују рано учење. Они страхују да вишејезичност претерано оптерећује малу децу. Сем тога, мишљења су да постоји опасност да ни један језик неће научити како треба. Ипак, ова мишљења нису у науци нашла своју потврду. Већина лингвиста и неуропсихолога је оптимистична. Њихова истраживања на ту тему довела су до позитивних резултата. Деца се обично забављају на курсевима страних језика. Такође: када деца уче језике, она и размишљају о њима. Учећи стране језике она боље упознају матерњи језик. Она читавог живота имају користи од овог познавања језика. Могуће је да је чак много боље почети са учењем тежих језика. Зато што дечји мозак учи брзо и интуитивно. Њему је сасвим свеједно да ли памти hello, ciao,или néih hóu!
Да ли си знао?
Хинду спада у индоаријске језике. Говори се у већини држава северне и централне Индије. Хинду је у уском сродству с језиком урду који се првенствено говори у Пакистану. Заправо су оба језика скоро идентична. Суштинска разлика се састоји у писму. Хинду се пише писмом деванагари. Урду, с друге стране, користи арапски систем знакова. За хинду су карактеристични многи дијалекти. Због величине земље они се деломице знатно међусобно разликују. За 370 милиона људи хинду је матерњи језик. Ту спада још и најмање 150 милиона који владају језиком хинду као другим језиком. Тако хинду спада у један од језика с највише говорника на свету. После кинеског заузима друго место. Значи, испред је шпанског и енглеског! А утицај Индије у свету муњевито расте!